Bio jednom jedan mali dečak koji je imao jako lošu narav. Otac, videvši to, dade mu jednog dana punu kesu eksera i reče: ,,Svaki put kada pobesniš i izgubiš kontrolu nad sobom zakucaj jedan ekser u ovu ogradu." Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera u ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes, tako da se broj ukucanih eksera postepeno smanjivao. Otkrio je vremenom da je lakše kontrolisati svoju narav, nego za...kucavati eksere u ogradu. I tako je došao i dan, da tokom celog dana nije nijednom pobesnio. Rekao je to svom ocu, a otac mu je uzvratio sledećim zadatkom: ,,A sada, svakoga dana kada budeš uspeo da iskontrolišeš svoju narav, iščupaj iz ograde jedan ekser." Meseci i godine su prolazili i jednog dana mladić je počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku, odveo ga do ograde, a potom rekao: ,,Dobro si uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož. Posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju. Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička. Prijatelji su stoga zaista vrlo retki dragulji, oni čine da se smeješ, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele tvoj bol, da imaju lepe reči i uvek da im je srce otvoreno za tebe!"