Moje Ja....

"Uz mene je teško, jer sam teška.
Tvrdoglava.
Svojeglava.
Hirovita i ishitrena.
Volim slobodu,
A vapim za pripadanjem.
U meni kontrast širi svoje zrake.
Teško je pripadati mi,
Još teže ne pripadati mi.

Nekad ne znam šta da kažem.
Nekada ne umijem ućutati.
Rijetko pitam,
Još ređe dajem odgovore.

Uz mene je teško, jer sam teška.
Sve malo hoću,
A sve više neću.
Ja nosim istinu kao zaštitni znak.

Nije me lako voljeti
Jer ja nisam ja.
Uvijek se probudim nova.
Nekad uplašena,
Nekad senilna,
Hladnog pogleda i grubog govora.
Na mom jastuku zaspi i budi se
Hiljadu novih ja.
Neka će te voljeti ćutljivog.
Neka će te objesiti i javno osuditi
Jer nisi kazao.

Uz mene je teško, jer sam teška.
Ja volim da čitam.
Volim da maštam
I zamišljam jedno zimsko jutro
U drvenoj kolibi kraj jezera
Na vrhu planine.

Uz mene je teško, jer sam teška
Kad zavolim.
Kada se uplašim da te gubim.
Kada osjetim slobodu govora.
Kada znam da znaš i da ne kažem.
Uz mene je teško, jer sam i sebi teška.
Ali zavoli me takvu,
Tešku,
Daleku,
Vezanu a slobodnu,
Nasmijanu i podivljalu.
Zarobi me.
Pripitomi me.
Neće biti lako.
Ali vrijedi.

Sveži me za sebe,
Ja te neću umjeti pustiti
Nikada.

Sa mnom je teško, jer sam teška..
Ali kada zavolim...
Kada zavolim ne postoji nešto teško
Nešto nemoguće i daleko
Što neću stići
Dohvatiti i uhvatiti
Zarad tvog osmijeha.

I najzad, shvatićeš, konačno.
Uz mene će postati lako,
Jer i ja ću postati laka
I jednostavna za shvatiti.

A lako je lako voljeti,
Hajde ti zavoli ono teško.
Ono što mrziš i voliš istovremeno."