Jednom davno, svi ljudski osecaji i mane, nasli su se na jednom skrivenom mestu na zemlji. Kada je DOSADA zevnula po treci put, LUDOST je, uvek tako luda, uzviknula: "Hajde da se igramo zmurke!" .INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi da odoli, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?" .To je jedna igra", poce da objasnjava LUDOST, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion dok se vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u traganje i koga ne pronadjem taj je pobednik".

ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledila ga je EUFORIJA. SRECA je toliko skakala da je to nagovorilo SUMNJU i APATIJU, koju nikada nista nije interesovalo, da se pridruze igri.

Ali nisu svi zeleli da se igraju! ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?! Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj koji se setio da predlozi igru. OPREZ nije hteo da rizikuje... "Jedan, 2,3...", pocela je da broji LUDOST.

Prva se sakrila LENJOST, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. VELIKODUSNOST nikako nije mogla da se odluci gde da se sakrije jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskocila u kristalno cisto jezero a KRASOTA je nasla svoje mesto u letu leptira. SLOBODA u dahu vetra.

SEBICNOST je pronasla savrseno i prozracno skroviste, ali samo za sebe. LAZ se sakrila na dno okeana (laze, sakrila se na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV je zaboravio da se sakrije, ali to nije ni vazno. Kada je LUDOST brojala 999999, LJUBAV jos uvek nije pronasla skroviste jer je svako mesto bilo zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, pokrivsi se prekrasnim pupoljcima. "Milion", vikala je LUDOST i pocela svoje traganje. Prvu je pronasla LENJOST, iza obliznjeg kamena. Ubrzo je zacula VERU

kako prica sa Bogom na nebu, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno je pronasla ZAVIST i naravno USPEH, a SEBICNOST nije trebalo ni traziti, sama je izletela iz svog skrovista koje je bila pcelinja kosnica. Od tolikog traganja LUDOST je ozednela i tako je u kristalnom jezeru pronasla LEPOTU. Sa SUMNJOM joj je bilo najlakse, ona nije ni mogla da se odluci za skroviste, pa je ostala da sedi ispod obliznjeg drveta. Tako je LUDOST, malo pomalo, pronasla sve. TALENAT u zlatnom klasju zita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAZ na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopste i cega igrali... Samo LJUBAV nigde nije mogla da pronadje.

LUDOST je pretrazila svaki grm, svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usavsi u ruzicnjak, uzela je suvu granu i, od besa i iznemoglosti, pocela da udara po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se iz ruzicnjaka zacuo bolan krik. Ruzino trnje je izgrebalo oci LJUBAVI I oslepilo je. LUDOST nije znala sta da ucini i kako da ispravi ono sto je ucinila. Plakala je i molila za oprostaj... Na kraju je odlucila da zauvek ostane uz LJUBAV i pomaze joj!!!

Od tada, LJUBAV JE SLEPA I LUDOST JE UVEK PRATI...