ONA je rijeka a ja sam more.
NJEN je nemir naglost voda koje raspasuju travu.
ja ih slusam kako huce u tijesnom koritu
probijajuc se kroz duboki kanjon snagom od koje sustaje moja blagost.

JA sam nestrpljivo more. ONA je rijeka.
NJENE ladje nisu moje ladje.
NJENE ptice nisu moje ptice.
ali NJENIM ladjama ja sam sidriste
gjde je dopusteno sjesti uz vatru
i smijesiti se jednoj prici
zbog koje se zaboravlja smionost.
NJENIM pticama ja sam klisura
koja ih sakriva u svoje stijene
misleci da ih otimlje oceanu.

ONA je prispjela rijeka. ja sam more.
moje obale postaju NJENE obale.
moje oluje postaju NJENO uzglavlje.
moja beskrajnost postaje NJEN mir.