Čovjek se bojao da mu žena više ne čuje onako dobro
kako je prije čula. Pomislio je da bi joj možda bili od
pomoći slušni aparati. No nije znao kako da joj to saopšti,a da se ona ne uvrijedi. Odlučio je da pozove njihovog
kućnog doktora i da sa njim porazgovara na tu temu.

Doktor mu je rekao za vrlo jednostavan test koji će
primjeniti na ženi da bi doktor znao precizno o kakvom
gubitku sluha se radi.

“Ovako ćeš uraditi”, rekao je doktor, “odmakni se od nje
deset metara i tonom normalnog razgovora obrati joj se
da vidiš da li će te čuti. Ako te ne čuje, priđi joj 2 metra
bliže pa joj se opet obrati istim riječima. I sve joj se tako
približavaj po dva metra dok ne dobiješ odgovor od nje.”

To veče, žena je bila u kuhinji spremajući večeru, a muž
je bio u dnevnom boravku.
Muž reče sebi: ”Ok, sad sam
otprilike 10 metara udaljen od nje. Baš da vidim šta će
se desiti.”
Normalnim tonom joj se obrati:
”Draga, šta ima za večeru?”
Nema odgovora!

On se približi za dva metra u pravcu kuhinje i ponovi
opet normalnim tonom: ”Draga, šta ima za večeru?”
I dalje nema odgovora.

Približi se još za dva metra i ponovi isto.
Opet bez odgovora.
Došao je već do vrata kuhinje…”Draga, šta ima za večeru?”

Dođe joj do iza leđa i opet ponovi: ”Draga, šta ima za večeru?”

“O bože dragi!!!……pa po peti put ti već govorim, piletina i krompir. Šta je s tobom?!!!”
*******

Ne mora problem uvijek biti u nekom drugom kako to obično mislimo.
On može biti i u nama samima.