Ponekad sam drevna boginja kroz koju teku sile kosmosa.
Ponekad sam nesigurna,ranjena devojcica koja se plasi da nekome
telefonira.
Ponekad imam beskrajno strpljenje i samilost za svacije odluke.
Ponekad mi je muka od toga kako neki ljudi zive i ponasaju se.

Ponekad u zivotu vidim savrsenstvo,a svrhu u svemu i svacemu.

Ponekad mislim da je svet jedno problematicno mesto.
Ponekad zelim da planetim sluzim u svakom trenutku.

Ponekad pozelim da uzmem svu ustecevinu i odem da zivim na
nekom malom,tropskom ostrvu ne kome necu imati nikakvih odgovornosti,obaveza i ciljeva osim da uzivam u svakom
bozanstvenom danu.

Sve to sam prava ja.