I ode ona tako bez pozdrava,
zaleprša za njom njena kosa plava.
Ljutita i besna zbog neke sitnice,
nikada joj više ne ugledah lice.

Pitao sam za nju, poštare, pandure,
videste li negde lepotu od cure ?
Oni mi bez reči ramenima sležu,
a mene samoća i godine stežu.

Daljina je negde od mog oka krije,
možda toplo gnezdo s' nekim drugim vije,
odgaja u njemu svoje male ptiće,
a ja se još nadam odnekud nai' će.

Uzalud se nadam njenom zagrljaju,
znam umrlo sve je, nada će na kraju.
Svoje gnezdo vije ispod tuđe strehe,
pitam Boga, čije ja ispaštam grehe ?

I on mi bez reči ramenima sleže,
život oko mene plete svoje mreže.