Bog nas je stvorio drugačijima. I stvarno jesmo. Svaka izgleda drugačije, svaka ima drugačije razmišljanje, ne volimo iste stvari i ne volimo sve istom jačinom. Vidiš mili moj, ja tebe volim. Neka druga te želi, a treća te i ne gleda. Znaš mili, neka te je voljela jako, ali ne toliko jako da bude samo tvoja. A ja, ja jesam tvoja i želim da budem još više. Hoću da ti budeš taj koji me čuva, iako se ne dam nikome. Hoću da glasno i jasno svakome ko me želi kažeš ''Ona je moja!'' A ja ću to sa zadovoljstvom potvrditi. Hoću da me držiš čvrsto za ruku i da nam svi zavide. I uspjeli bi, samo kada bi pustio prošlost i pustio ljude da se lome jer nas ne mogu razdvojiti. Malo je potrebno, samo malo, ali to malo je nekada previše. Samo to malo nas dijeli od sreće. Nažalost, ne možeš ili ne želiš da shvatiš da je to tako, da drugih prepreka nema. Volim te, volim svim srcem, dušom i tijelom. I pripadam samo tebi. Za mene, svi ostali su samo prozirne sjenke koje prolaze ulicama, jer moje oči vide i traže samo jedan lik, samo jedne oči. Moje usne traže samo jedne usne. Moje tijelo traži samo jedan dodir. Ja tražim samo tebe ! Samo tebe želim i sve ostalo je manje bitno. Shvati to. I zato ne govori da smo iste. Ne, nismo ! Svaka voli na drugi način. A ja te volim baš na ovaj način, popuno, iskreno i neizmjerno.