Budin život

[ADMIN_BOL-CHAT.DE]

Evo nesto sto sam pronasao za vas iz Net knjige Zanimljivo

Sidarta (Siddhartha) ili poslije probuðenja Buda (= Budni) roðen je 563. godine prije na¹e ere u gradu Kapilavastu (u dana¹njem Nepalu). Sidartini roditelji bili su kralj Sudodana i kraljica Maja, koji su vladali narodom Sakja. Èitav njegov ¾ivot nerazdvojiv je splet legende i stvarnosti ... Jedne noæi, kraljica Maja sanjala je da joj je slon sa ¹est kljova, dr¾eæi lotosov cvet surlom, dodirnuo desni bok. U tom trenutku zaèet je njezin sin. Tako su bramani (uèeni ljudi) protumaèili njezin san. I to dijete biæe ili veliki kralj, vladar svijeta, ili veliki asketa (svjeti èovek koji se odrekao svjetovnog ¾ivota). Ime buduæeg dijeteta biæe Sidarta, odnosno "onaj koji je ispunio svoj cilj".

Kasnije, kraljica Maja krenula je u posijetu svome ocu da bi se pripremila za poroðaj i koèije su zastale u Vrtu pokraj grada Lumbini kako bi se malo odmorila. Tu se iznenada i porodila, tako ¹to joj je Sidarta iza¹ao opet na desni bok bez ièije pomoæi. Novoroðenèe je napravilo po sedam koraka na sve èetiri strane svijeta, a na mjestu gde je prvi put dotaklo tlo iznikli su lotosi. Tada reèe: "Preda mnom nema novih ¾ivota, jer ovo je moje poslednje tijelo. Sada æu razoriti i i¹èupati korene patnje ¹to izazvana je raðanjem i umiranjem." Sedam dana kasnije kraljica Maja je umrla. Mahapraðapati, Majina sestra, preuzela je ulogu majke. Kralj Sudodana postarao se da Sidarta bude za¹tiæen od svih vrsta te¹koæa i neugodnosti. Kada je Sidarta napunio 20 godina o¾enio je Jasodaru, kæer jednog od kraljevih ministara, i godinu dana kasnije dobili su sina Rahulu (= "okov" ili "prepreka")
U 29. godini Sidarta je dva puta uspjeo da ubijedi svoga vozara Æanu da ga provoza izvan grada bez kraljevog odobrenja. Tokom te dve vo¾nje Sidarta je vidio "èetiri glasnika" koji su izmjenili njegov ¾ivot. Prvi put, vidio je starca, gubavca i mrtvaca. Drugi put nai¹li su na asketu, obrijane glave, koji nije posjedovao bilo ¹ta sem ¾utog ogrtaèa i ¹tapa za hodanje. Sidarta stade da ga ispituje i on mu odgovori: "Ja sam.. u¾asnut roðenjem i smræu, prihvatio beskuænièki ¾ivot kako bih prona¹ao izbavljenje ... Tragam za stanjem bla¾enstva, u kojem patnja, starost i smrt su nepoznati." Te noæi, Sidarta je tiho poljubio svoju usnulu ¾enu i sina i naredio Æani da ga vozi u ¹umu. Na ivici ¹ume Sidarta je otpasao svoj draguljima optoèen maè i odsekao sebi kosu i bradu. Potom je skino svoju prinèevsku odoru i stavio na sebe asketski ¾uti ogrtaè. Na kraju je Æani naredio da njegove stvari odnese kralju Sudodani.



Od tada Sidarta je tumarao severoistoènom Indijom, tragao za uèiteljima i uèio o samsari (reinkarnaciji), karmi i mok¹i. Privuèen idejama mok¹e (izbavljenja), Sidarta se zadr¾ao na obali rijeke Neranðare i poèeo da ¾ivi ¾ivotom krajnje askeze i samomuèenja tela, neprekidno meditirajuæi. Tokom ¹est godina jeo je i pijo samo koliko je trebalo da ostane ¾iv, telo mu je bilo poput kostura i bio je potpuno iscrpljen. U meðuvremenu su mu se pridru¾ili jo¹ petorica asketa, nadajuæi se da æe nauèiti ne¹to na njegovom primjeru.

No, jednoga dana, Sidarta je shvatio da su mu sve te godine askeze samo oslabile telo i duh, tako da nije mogao valjano da meditira. Kada je jednom u¹ao u rijeku da se okupa bio je toliko iznemogao da nije uspevao da izaðe, tako da su se grane najbli¾eg drveta nagnule napred da mu pomognu. I u tom trenutku pojavila se devojka iz obli¾njeg sela po imenu Nandabala i sa¾aliv¹i se ponudila mu posudu pirinèa kuvanog u mlijeku, koju je Sidarta prihvatio. Njegovih pet saputnika se zgranu¹e kad su to videli (nesto otprilike kao kada bismo danas vidjeli budistièkog monaha da ide ulicom i li¾e sladoled) i napusti¹e ga uvereni da je napustio put samoproèi¹æenja. Okrepljen obrokom, Sidarta sede ispod jedne vrste smokve (koja se od tada naziva i drvetom bo ili drvetom prosvetljenja) odluèan da se neæe odatle pomjeriti dok konaèno ne pronaðe tajnu izlaska iz kruga raðanja i umiranja. Dok je tako meditirao, Mara (bog zla) slao je svoje sinove i kæeri da ga isku¹avaju i muèe ¾eðu, po¾udom, nezadovoljstvom i zadovoljstvom. Sidarta, nepokoleban, utonu u duboko zadubljenje i prvo se prijseti svih svojih ranijih ¾ivota, zatim zadobi znanje o krugu preporaðanja i sa tom izvesno¹æu odbaci neznanje i strast svog ega koji su ga vezivali za ovaj svet. Tako je Sidarta postao probuðen i postao Buda (Budni). U njemu vi¹e nije bilo ¾udnje i patnje, na¹ao se u stanju savr¹ene ravnote¾e, u stanju nirvane ... "Postoji sfera koja nije ni zemlja, ni voda, ni vatra, ni vazduh ... koja nije ni ovaj svet, ni drugi svet, ni Sunce ni Mesec. U njoj nema ni nastajanja ni nestajanja, ni raðanja ni umiranja. Postoji jedino okonèanje patnje." Meðutim, umesto da u takvom stanju zadubljenja doèeka smrt svog fizièkog tijela, Buda je na nagovor bo¾anstva odluèio da svoje novo znanje podjeli sa drugim ljudima, kako bi i njima bila pru¾ena ¹ansa da izaðu iz kruga patnje, iz kruga neprekidnog raðanja i umiranja.

Prvo je oti¹ao do grada Sarnata i prona¹ao svojih pet dojuèera¹njih saputnika. Kada su ga ovaj put ugledali promena je bila oèigledna i shvatili su da se uspeo na vi¹i stupanj svetosti. Buda je upravo njima izgovorio svoj prvi govor o Dhammi, svom uèenju i ujedno univerzalnom zakonu ovoga svijeta. Prvo je od pirinèa na tlu napravio krug, koji je predstavljao toèak ¾ivota koji se neprestano okreæe. Ova propoved nazvana je Propovedi u parku jelena ili "Govor o pokretanju taèka Uèenja". Sidarta im je otkrio da je postao Buda, a zatim opisao zadovoljstva koja je imao dok je jo¹ bio princ i muèenja kojima se izlagao kao asketa. Nijedna od te dve krajnosti nije bila put ka nirvani. Zato se odluèio za Srednji put, koji ide izmeðu ta dva ekstrema.

"Zadovoljavati osnovne ¾ivotne potrebe nije zlo", reèe Buda. "Odr¾avati dobro zdravlje jeste du¾nost, jer inaèe neæemo biti u stanju da upalimo svetiljku mudrosti i svoj um odr¾imo sna¾nim i bistrim." Zatim ih je Buda poduèio Dhammi, koja se sastoji od Èetiri plemenite istine i Osmostrukog puta. Pet asketa i mnogi drugi uskoro su se pridru¾ili Budi, prateæi ga na njegovim lutanjima. Kako se broj pratilaca poveæavao, Buda je organizovao Sanghu, zajednicu bhikkhua (monaha i, kasnije, monahinja). Sangha je usmenom predajom èuvala Dhammu i omoguæavala bhikkhuu da se potpuno usredsredi na cilj dostizanja nirvane. Tokom peioda monsuna (tri meseca) oni bi ostajali u viharama (mona¹kim boravi¹tima, èesto peæinama). Upasake, nezareðeni sledbenici Budinog uèenja ili kuæedomaæini, poduèavani su da se pridr¾avaju Pet pravila morala. Buda se kasnije vratio u svoje rodno mesto Kapilavatu i njegov otac je do¾iveo to poni¾enje da svoga sina, kome je bio namenjen kraljevski presto, vidi kako prosi hranu. Buda je poljubio oèeva stopala i rekao: "Ti pripada¹ plemenitoj lozi kraljeva. Ali ja pripadam lozi buda i hiljada onih koji su ¾iveli od pro¹enja hrane." Kralj Sudodana se tada priseti proroèanstva bramana i izmiri se sa sinom. Budina ¾ena, sin i bratanac (Ananda) kasnije su se pridru¾ili Sanghi.

U osamdesetoj godini ¾ivota, Buda je jednom od kovaèa Æunde isprosio obrok od kojeg se razboleo od dizenterije. Iako ozbiljno bolestan, smogao je snage da ode do Kusinagara, gde je u ¹umi sala drveæa prona¹ao zgodno mesto i legao na desni bok. Odmah se okupio veliki broj sledbenika, a drveæe se ukrasilo raznobojnim cvetovima. Buda reèe Anandi: "Star sam i moje putovanje se pribli¾ava svom kraju. Telo mi je poput starih, rasklimatanih kola koja se samo ko¾nim kai¹evima vezana dr¾e na okupu." Tri puta je okupljene pitao imaju li neko pitanje, ali niko se nije javio. Na kraju Buda reèe: "Sve ¹to je stvoreno podlo¾no je propadanju i smrti. Sve je prolazno. Izborite se za sopstveno izbavljenje zahvaljujuæi svojoj marljivosti." I poslednji put utonuv¹i u meditativno zadubljenje Buda izdahnu, dostigav¹i Parinirvanu (prestanak opa¾aja i oseæaja, konaèno utrnuæe).



Drugo poglavlje


Na dan punog Meseca u maju 623. godine pre n.e. roðen je na obroncima Himalaja, u Nepalu, u indijskom plemenu Sakya, princ po imenu Siddhattha Gotama, koji be¹e predodreðen da bude najveæi religijski uèitelj u istoriji svijeta. Odgojen u sigurnosti obilja, obrazovan onako kako je prilièilo jednom princu, o¾enio se i dobio sina.

Njegova kontemplativna priroda i beskrajna samilost nisu mu dozvoljavali da u¾iva u prolaznim materijalnim zadovoljstvima kraljevskog doma. On lièno nije znao za bilo kakvu ¾alost, ali je oseæao duboko milosrðe za patnju obiènih ljudi. U sred ugodnosti i luksuza, shvatio je univerzalnost patnje. Palata, sa svim svojim ovozemaljskim zabavama, nije vi¹e pogodno boravi¹te za samilosnog princa. Sazrelo je vreme za njegov odlazak. Shvatajuæi raznovrsnost èulnih u¾ivanja, u svojoj dvadeset devetoj godini, odbacio je sva ovozemaljska zadovoljstva i ogrnuv¹i jednostavni ¾uti ogrtaè askete, sam, bez ikakvog imetka, krenuo je u traganje za Istinom i Smirenjem.

Bilo je to preobraæenje nezabele¾eno u dotada¹njoj istoriji, jer se nije dogodilo u poznim godinama njegovog ¾ivota, veæ u najveæoj snazi, ne u oskudici, veæ u izobilju.

Telo mu se pretvorilo u kostura. ©to je vi¹e muèio svoje telo, cilj mu je bivao sve dalji. Bolne, bezuspe¹ne asketske ve¾be koje je uporno praktikovao pokazale su se apsolutno neefikasnim. Sada je, kroz lièno iskustvo, bio potpuno uveren u beskorisnost samomuèenja, koje je slabilo telo i iscrpljivalo duh.

Koristeæi sopstveno dragoceno iskustvo, konaèno je odluèio da krene nezavisnim smerom, izbegavajuæi dve krajnosti preterane popustljivosti i samoumrtvljavanja. Prva unazaðuje duhovni napredak, a ova druga slabi intelekt. Novi put koji je sam otkrio be¹e srednji put, majjhima patipada, koji postade jedna od istaknutih karakteristika njegovog uèenja.

Jednog sreænog jutra, dok be¹e u dubokoj meditaciji, bez pomoæi i voðstva bilo kakve natprirodne sile i potpuno se oslanjajuæi na sopstveni napor i mudrost, iskorenio je sve neèistoæe, proèistio sebe i, sagledav¹i stvari onakve kakve one zaista jesu, dosti¾e probuðenje (stanje budnosti) u svojoj 35. godini. On nije roðen kao Buda, veæ je postao Buda sopstvenim trudom. Kao savr¹eno otelovljenje svih vrlina koje je propovedao, opremljen dubokom mudro¹æu srazmernoj njegovoj beskrajnoj samilosti. Ostatak svog dragocenog ¾ivota posvetio je slu¾enju èoveèanstvu, liènim primerom i poduèavanjem, iza èega nije stajao ikakav lièni motiv.

Posle mona¹kog ¾ivota dugog 45 godina Buda je, poput svakog drugog ¾ivog biæa, podlegao neizbe¾nom zakonu promene i konaèno umro u 80. godini ¾ivota, upuæujuæi svoje uèenike da ubuduæe njegovo uèenje uzmu kao svog uèitelja.

Buda je bio ljudsko biæe. Kao èovek je roðen, kao èovek je ¾iveo i kao i svakom èoveku i njegov ¾ivot je okonèan. No, iako ljudsko biæe, uspeo je da postane izuzetan èovek (acchariya manussa), ali sebe nikada nije smatrao bo¾anstvom. Buda je to vi¹e puta isticao i nije ostavio nimalo prostora za bilo koga da zapadne u gre¹ku da je on bio besmrtno bo¾ansko biæe. Na sreæu, u sluèaju Bude nije bilo deifikacije. Treba, meðutim, uoèiti da nije bilo uèitelja "ikada tako daleko od bo¾anstva, a ipak tako nalik bogu".


Buda nije ni inkarnacija hindu bo¾anstva Vi¹nua, kako neki veruju, niti je on spasilac koji po svojoj volji spa¹ava druge svojim spasenjem. Buda podstièe svoje uèenike da u svom izbavljenju zavise jedino od sebe, jer èistota i prljanje zavise takoðe od njih. Razja¹njavajuæi svoj odnos prema svojim sledbenicima i nagla¹avajuæi va¾nost oslanjanja na samog sebe i individualnog napora, Buda jednostavno ka¾e: "Morate se sami potruditi, Tathagate su jedino uèitelji."

Bude pokazuju put, a nama ostaje da po svojoj volji sledimo ili ne taj put i doðemo do sopstvenog proèi¹æenja.

"U spasenju zavisiti od drugog je lo¹e, a zavisiti od sebe je dobro." Zavisiti od drugog znaèi oèekivati da drugi ulo¾i napor za nas.

U tom podsticanju svojih uèenika da zavise od samih sebe Buda u Parinibbana sutti ka¾e: "Budite sam sebi ostrvo, budite sam sebi utoèi¹te! Ne uzimajte bilo koje drugo utoèi¹te!" Ove znaèajne reèi nas nadahnjuju. One otkrivaju koliko je va¾no sam sebe podsticati da bi se ostvario neki cilj i kako je povr¹no i jalovo tra¾iti spas u drugim spasiteljima i ¾uditi za iluzornom sreæom u zagrobnom ¾ivotu, i to odobrovoljavajuæi zami¹ljene bogove ili kroz molitve na koje niko ne odgovara i besmislena ¾rtvovanja.

©tavi¹e, Buda ne tvrdi da je samo on sposoban za stanje probuðenosti, koje zapravo nije privilegija bilo kakve posebne osobe. On je dosegao najvi¹i moguæi stupanj proèi¹æenja kojem svaki èovek mo¾e da te¾i i ne skrivajuæi bilo ¹ta u stisnutoj ¹aci otkrio je jedini direktan put koji do njega vodi. Prema Budinom uèenju, svako mo¾e da te¾i tom uzvi¹enom stanju savr¹enosti ukoliko donese neophodnu odluku. Buda ne proklinje ljude nazivajuæi ih nepopravljivim gre¹nicima, veæ ih, naprotiv, bodri govoreæi im da se raðaju èista srca. Po njegovom mi¹ljenju, ovaj svet nije proklet, veæ je zaveden neznanjem. Umesto da svoje sledbenike èini malodu¹nim, a da to uzvi¹eno stanje rezervi¹e samo za sebe, on ih hrabri i navodi da ga podra¾avaju, jer budinska priroda je u svima nama. Svi smo mi potencijalne Bude.

Onaj ko te¾i da postane Buda nazivan je Bodhisatta, ¹to doslovno znaèi biæe mudrosti. Ovaj ideal Bodhisatte jeste najlep¹i i najrafinariniji naèin ¾ivljenja koji je predstavljen ovom egocentriènom svijetu, jer ¹ta je uzvi¹enije od ¾ivota slu¾enja i èistote?

Kao èovjek dostigao je budinstvo i objavio svijetu takvu moguænost i kreativnu snagu èovjekovu. Umesto stavljanja jednog svemoguæeg boga iznad èovjeka koji æe po svojoj volji upravljati sudbinom èoveèanstva i potèinjavanja èoveka natprirodnoj sili, on je uzdigao vrednost ljudskog roda. On je taj koji je poduèavao da èovjek svoje izbavljenje i proèi¹æenje mo¾e postiæi sopstvenim naporom, ne zaviseæi od nekog spolja¹njeg boga ili uz posredovanje sve¹tenika. On je taj koji je ovaj egocentrièni svijet poduèio plemenitom idealu nesebiènog slu¾enja. On je bio taj koji se pobunio protiv degradirajuæeg sistema kasti i poduèavao jednakost svih ljudi, dajuæi priliku svima da se uzdignu bez obzira na ¾ivotni put.

On je objavio da su vrata uspijeha i napretka otvorena svima, u svakoj ¾ivotnoj situaciji, bilo da su plemenitog ili niskog roda, sveci ili kriminalci, svima onima koji su spremni da okrenu novi list i te¾e proèi¹æenju.

Bez obzira na kastu, boju ko¾e ili dru¹tveni status, on je za svakoga, za mu¹karce i ¾ene, ustanovio demokratski konstituisanu mona¹ku zajednicu. On nije silio svoje sledbenike da budu robovi ni njegovom uèenju ni njemu lièno, veæ im je podario potpunu slobodu mi¹ljenja.

Te¹io je ucveljene reèima utehe. Slu¾io je bolesne, od svih napu¹tene. Pomagao je siroma¹ne, od svih prezrene. Oplemenio je ¾ivote zavedenih, proèi¹æavao ¾ivot prestupnika. Ohrabrivao je slabe, ujedinjavao podeljene, prosvetljivao neznalice, vodio zalutale, uzdizao posrnule. I bogati i siroma¹ni, svetci i kriminalci voleli su ga podjednako. Despotski i pravedni kraljevi, èuveni i nepoznati prinèevi i plemiæi, velikodu¹ni i ¹krti bogata¹i, oholi i ponizni znalci, puka sirotinja, ulièni èistaèi, prepredene ubice, ohole kurtizane -- svi su imali koristi od njegovih reèi mudrosti i saoseæanja.

Njegov plemeniti primjer bio je izvor inspiracije za sve. Njegova vedra i mirna pojava bila je blagotvoran prizor za predane oèi. Njegova poruka mira i tolerancije bila je dobrodo¹la za sve i predstavljala je trajni dobitak za sve koji su imali sreæu da je èuju i praktikuju.

Gde god je njegovo uèenje stizalo ostavljalo je neizbrisiv trag na ljudima. Kulturni napredak svih budistièkih naroda umnogome je zavisio od njegovog uzvi¹enog uèenja. Zapravo, sve budistièke zemlje poput Sri Lanke, Burme, Tajlanda, Kampuæije, Vjetnama, Laosa, Tibeta, Kine, Mongolije, Koreje, Japana itd., odrastale su u okrilju budizma. Premda je vi¹e od 2.500 godina pro¹lo od smrti ovoj najveæeg uèitelja, ipak njegova izuzetna liènost i dalje utièe na sve koji su se sa njim susreli.

Njegova gvozdena volja, duboka mudrost, univerzalna ljubav, bezgranièno milosrðe, nesebiènost, jedinstvenost polo¾aja koji je odbacio, savr¹ena èistota, magnetski privlaèna liènost, jedinstveni metodi ¹irenja uèenja i konaèni uspeh -- svi ti kvaliteti naveli su otprilike jednu petinu dana¹nje svetske populacije da slavi Budu kao svoga vrhovnog uèitelja.

Odajuæi izuzetno priznanje Budi, Sri Radhakrishnan ka¾e: "U Budi Gotami imamo vrhunski um sa Istoka, bez premca kada je u pitanju uticaj na razmi¹ljanje i ¾ivot ljudske rase. On je utemeljitelj jedne religijske tradicije èiji uticaj te¹ko da je nadma¹ila bilo koja druga. Buda pripada istoriji svetske misli, op¹tem nasleðu svih civilizovanih ljudi, jer je, sudeæi po intelektualnom integritetu, moralnom po¹tenju i duhovnom uvidu, on bez sumnje jedna od najveæih figura u istoriji.

U Tri najveæa èoveka svetske istorije H. D¾. Vels pi¹e: "U Budi jasno vidite èoveka, jednostavnog, predanog, usamljenog, kako se bori za svetlost -- ¾ivu ljudsku liènost, a ne mit. On je takoðe èoveèanstvu podario poruku univerzalnu po svom karakteru. Mnoge od na¹ih najboljih savremenih ideja u najte¹njoj su harmoniji sa njom. Sva patnja i nezadovoljstvo proistièu, uèio je, iz sebiènosti. Pre nego ¹to èovek zadobije vedrinu, mora prestati da ¾ivi samo za svoja èula ili samoga sebe. Tada on izrasta u veliko biæe. Buda je na drugom jeziku pozivao èoveka na samozaborav 500 godina pre Hrista. Ali je, na izvestan naèin, bli¾i nama i na¹im potrebama. On je ispoljio vi¹e lucidnosti u vezi sa na¹om va¾no¹æu kao jedinki od Hrista i manje je dvosmislen oko pitanja na¹e besmrtnosti."

St. Hilaire primeæuje "Savr¹en model svih vrlina kojima poduèava. Njegov ¾ivot je bez i najmanje senke."

Fausbol ka¾e -- "©to ga vi¹e upoznajem vi¹e ga volim."

A smjerni njegov sljedbenik mogao bi reæi -- "©to ga vi¹e upoznajem vi¹e ga volim; ¹to ga vi¹e volim vi¹e ga upoznajem."

[ADMIN_BOL-CHAT.DE]

Tri univerzalne karakteristike

Karakteristika jeste èinjenica koja nam govori ne¹to o prirodi neke stvari. Ukoliko je neka èinjenica nekad povezana sa odreðenim stvarima, a nekad nije, onda to nije njena karakteristika i ona nam neæe pomoæi da razumemo prirodu te stvari.

Toplina, na primer, jeste èinjenica. Toplina nije karakteristika vode, jer voda nije uvek topla. Toplota vode zavisi od drugih faktora kao ¹to su sunce ili elektrièni ¹poret. Ali toplina je karakteristika vatre, jer vatra je uvek topla i toplina vatre ne zavisi od bilo kog drugog faktora. Toplina je uvek povezana sa vatrom i govori nam ne¹to o prirodi vatre.

Buda je poduèavao da sve ¹to postoji ima tri karakteristike. One se nalaze u svemu ¹to postoji i otuda nam mogu reæi ne¹to o prirodi toga ¹to posotji.

Te tri karakteristike su prolaznost, patnja i nepostojanje trajne su¹tine.

Prolaznost
Buda je uèio da je svako postojanje prolazno, jer ne postoji ni¹ta ni u nama ni oko nas ¹to bi bilo trajno, stabilno, veèno, ¹to nije podlo¾no propadanju i razaranju, ¹to je uvek isto. Sve se neprekidno menja. ®ivot je poput vode u reci ili plamena sveæe, koji ni u dva susedna trenutka nije isti

Na¹e tijelo, na primer, sastavljeno je od materijalnih elemenata kao ¹to su meso, kosti i krv, koji su prolazni. Od trenutka na¹eg roðenja telo nam je podvrgnuto neprestanoj promeni. I ljudski um, takoðe, zavisi od mno¹tva faktora. Neprekidno se menja. Nalik je majmunima koji neprekidno skaèu sa grane na granu, ne ostajuæi na jednom mestu ni za trenutak. Ni tijelo ni um nisu trajni i nepromenljivi.

Nauka uèi da se i prividno trajne stvari kao ¹to su okeani, kontinenti, planinski masivi, èak i sama Zemlja, SUnce i SUnèev sistem neprestano menjaju i da je jednoga dana nestati. Ako je sve to podlo¾no promeni i nestajanju, ne mo¾emo a da ne dovedemo u sumnju ideju o veènosti ¾ivota. ®ivot mo¾e prestati u svakom trenutku. Niko ne mo¾e izbeæi smrt i razaranje tijela.

Razumevanje karakteristike prolaznosti ljudima donosi korist na dva naèina. Prvo, mo¾e pobolj¹ati èovekove odnose sa drugima i njegovo delovanje. Drugo, mo¾e ih ohrabriti da slede Plemenit osmostruki put.

Èesto shvatimo da smo napravili gre¹ku u odnosu sa nekim drugim ljudima, jer zaboravljamo da uzmemo u obzir promene koje se neprekidno odigravaju nama samima, a i u drugima. Èesto se prijateljstva raskidaju zato ¹to jedna ili obe strane previðaju da su se liènost, interesovanja i stavovi njihovih prijatelja promenili.

Kada razumemo da su ljudi i situacije prolazni i da se stalno menjaju, tada svakom trenutku na¹eg odnosa sa nekim prilazimo otvorenog uma. Postajemo sposobni da na svaku novu situaciju odgovorimo bez vezivanja za veæ zastarele ideje o ljudima. Tada prijateljstvo mo¾e biti plodonosno. Uspeh u ¾ivotu zavisi od neèije sposobnosti da se prilagodi promenama situacije i na najbolji naèin iskoristi prilike koje iskrsavaju.

Shvativ¹i da su mladost, zdravlje, materijalno blagostanje, èak i sam ¾ivot prolazni, ljudi bi trebalo da na najbolji naèin iskoriste takve povoljne okolnosti jo¹ dok one traju. To znaèi da treba da praktikuju Plemeniti osmostruki put kako bi dostigli sreæu i prosvetljenje. Budine poslednje reèi bile su:

“Podlo¾ne promeni su sve stvari,
Nastavi dalje putem marljivo."



Patnja

Istina o patnji je prva meðu Èetiri plemenite istine kojima je poduèavao Buda. Patnja je èinjenica ¾ivota koju ljudi mogu iskusiti na sebi samima. Ona je jedna od tri karakteristike egzistencije.


Sve ¹to je prolazno izvor je patnje. Sve ¹to je nastalo trajaæe izvesno vreme, tada æe propadati i na kraju nestati. Stalno nova raðanja i umiranja te¹ko je podneti. Ona uznemiravaju na¹ um i mir i izazivaju u nama patnju.

Tako su starost, bolest i smrt, kao dokazi prolaznosti ¾ivota, ujedno i oblici patnje. Po¹to su ljudi skloni da se vezuju za mladost, zdravlje, toplinu, druge ljude i materijalna dobra, uviðanje da su sve te stvari prolazne izaziva u njima nespokojstvo i strah. Reèeno je da su èak i bogovi zadrhtali kada ih je Buda podsetio da su nebeski svetovi takoðe prolazni.


Razumevanje da je patnja univezalna i neizbe¾na omoguæuje nam da se sa realno¹æu ¾ivota suoèimo ispunjeni spokojstvom uma. Postajemo sposobni da se nosimo sa staro¹æu, bole¹æu i smræu, a da nas ne ispune malodu¹nost i oèaj. To razumevanje takoðe nas ohrabruje da tragamo za re¹enjem ovog problema patnje, isto onako kako je princ Sidarta tragao.

Nepostojanje trajne su¹tine

Ljudi èesto misle da mora postojati neka liènost ili sopstvo ( nekakvo "ja") koje je trajno, inaèe oni ne bi postojali, niti do¾ivljavali stvari u ovom ¾ivotu. Meðutim, Buda je uèio da uop¹te ne postoji stvarna, trajna i nezavisna liènost ili sopstvo. To je treæa karakteristika svega ¹to postoji.


Da trajno ili nezavisno sopstvo zaista postoji, bili bismo u stanju da se identifikujemo sa njim. Tako neki ljudi mogu reæi da je telo njihovo sopstvo ili da je um njihovo sopstvo. Meðutim, obe ideje su pogre¹ne. I telo i um su prolazni, stalno promenljivi i podlo¾ni razaranju, oni u svom postojanju zavise od mno¹tva faktora. Tako ni telo ni um ne mogu biti trajno i nezavisno sopstvo.


Ako bi tijelo bilo sopstvo, bilo bi u stanju da po svojoj volji ostane jako i lepo. Meðutim, telo se zamara, ogladni i razboli i protiv svoje volje, pa otuda ne mo¾e biti liènost ili sopstvo.


Slièno, ako bi um bio sopstvo, radio bi ono ¹to po¾eli. Ali um èesto odluta od onoga za ¹ta zna da je dobro i juri za onim ¹to je lo¹e. Postaje uznemiren, rastresen i uzbuðen i protiv svoje volje. Otuda ni um nije sopstvo.


Kada ljudi ka¾u, na primer: "Idem da radim", oni samo koriste konvencionalan naziv "ja" za skup fizièkih i mentalnih faktora. U stvarnosti, ne postoji ja ili sopstvo.


Sve dok ljudi misle da je sopstvo trajno i nezavisno, oni su nu¾no egoistièni i ka sebi usmereni. Tako æe ne samo neprestano bivati frustrirani zbog drugih ljudi i nepredviðenih situacija, veæ æe se takoðe osetiti primoranima da ¹tite sebe, svoj posed i èak svoje stavove, po bilo koju cijenu.


No, kada jednom shvatimo da je sopstvo samo konvencija za skup stalno promenljivih fizièkih i mentalnih faktora, tada se vi¹e neæemo tako grèevito boriti za njega, ispunjeni strahom i neizvesno¹æu. Ustanoviæemo da od tada lak¹e sazrjevamo, uèimo, razvijamo se i osetiæemo u sebi vi¹e velikodu¹nosti, ljubaznosti i saoseæajnosti, jer vi¹e nemamo ¹ta da oèajnièki branimo.


Razumevanje èinjenice o impersonalnosti mo¾e nam pomoæi da se efikasnije nosimo sa svakodnevnim situacijama. Ono ohrabruje negovanje ispravnog pona¹anja i poma¾e nam da napredujemo ka sreæi, miru i prosvetljenju.


Prolaznost, patnja i nepostojanje sopstva jesu tri karakteristike svega ¹to postoji. ©ta god da je prolazno izaziva patnju, a ¹ta god da je prolazno i izvor patnje ujedno je i bez ikakve trajne su¹tine. Oni koji shvate istinu o ove tri èinjenice postojanja biæe u stanju da prevaziðu patnju, jer su im umovi osloboðeni iluzije o trajnosti, zadovoljstvu i sopstvu.