Što pjevači kažu za sebe?

[bosanka100]

©to pjevaæi ka¾u za sebe?

[bosanka100]

Dragana Mirkovic
Usla sam u ovaj posao nevino


Moram priznati da se meni bas uvek ne dopada sve sto imam na sebi. Nije nimalo lako oblaciti non-stop sebe za toliko emisija, za toliko nastupa, za toliko spotova. Pa, Boze moj, covek nekada omane. Posebno sto ja sama moram da vodim racuna o tome, jer svaki put do sada kad sam pokusala da angazujem stiliste, oni su me uvek zamisljali mnogo vise raskopcanom nego sto ja volim. Ipak ja najbolje poznajem sebe, pa i ako se desi da ponekad i omanem, neka se niko ne ljuti.

Volim da se oblacim mladalacki, neku jednostavnu odecu. Ali, na sceni i na televiziji vise volim neke haljinice, suknjice, pa i pantalone, kosulje, majice. Eventualno za koncerte, to su neke svecane haljine. Garderobu najvise kupujem u inostranstvu. Ali ne nekih poznatih kreatora. Ima i drugih stvari na koje je pametnije uloziti novac, nego sto su skupe haljine.

Eto, ne vozim kola, jednostavno me to ne privlaci, vise volim da me drugi voze, po mogucnost u lepim automobilima.

Ne idem ni u prodavnicu ni na pijacu, to vec verujem da ljudi od mene i ne ocekuju. Ne volim cak ni na taj nacin da se eksponiram. U kuci sam, inace, obicno obucena, bez sminke, sveze lakiranih noktiju, a sa kosom obicno vezanom u pletenicu, u sirokim dzemperima, pantalonama.

Volim najvise kinesku i italijansku kuhinju, a najblje spremam morske plodove. Moji prijatelji Igor i Marija to mogu da vam potvrde. Oni mnogo vole skoljke i uvek znaju kod koga se jedu dobre skoljke. Oni, jednostavno, vole nacin na koji ja to pripremim.

Moze da se desi da u skorije vreme moj novac ulozim u neki biznis, ali jos ne razmisljam o tome. Zato sam aktivno posvecena pevanju. Ali, sigurno da ce doci vreme kada cu pevati manje i kad cu pozeleti da se bavim nekim drugim poslom. Za sada o tome ne razmisljam, jer ovaj posao, koji jako volim, ima prioritet i smatram da ga kvalitetno radim. Mozda ga zato i volim, sto nista ne ide na silu. Da je drugacije mozda bih se do sada i zasitila pevanja.

Nije se desilo da osetim zamor. Okrenuta sam svojoj publici i nastojim da joj sa svakom novom plocom donesem sto lepse pesme. Publika je ta zbog koje sve to radim, za nju biram pesme koje oni vole. Verovano bih ja licno volela da pevam i nesto drugo. To cinim i za svoju dusu, ali publika je zavolela ovaku Draganu, mislim da im tu ljubav vracam na pravi nacin.

Eto, u detinjstvu nisam ni razmisljala o estradi. Nisam uopste ocekivala ni da cu se baviti ovim poslom. Nisam cak ni imala one poznate decije snove, kao bicu poznata pevacica, glumica, manekenka i slicno. Nikad nisam sanjala o tome, zato sto sam smatrala da sam obicna devojcica. Sebe nikada nisam videla tako visoko iako su mi sa 10, 12, 13, godina vec poceli da govore da sam cudo od deteta, misleci na moj talenat za pevanje. Za mene je to bilo lepo sto su smatrali da sam talentovana i nista vise.

Tada sam zelela da budem nastavnik engleskog jezika. To su bili moji snovi. Mislila sam da ce to biti moja buducnost, cak i onda, kada su, jos dok nisam ni bila zavrsila osnovnu skolu, dolazili ljudi iz PGP RTB-a i trazili da snimim kasetu. Moj otac im je rekao da to ne dolazi u obzir, da nisam zavrsila ni osnovnu skolu, da ima vremena za nesto tako. Moji roditelji su bili iznenadjeni tim predlogom i pitali se "otkud to da se desi bas njihovom detetu". Ali, malo-pomalo spoznali smo zajedno da je to moj put i kad sam zavrsila osnovnu skolu snimila sam svoju prvu kasetu sa Novicom Urosevicem za "Diskos". Posle toga sam bila u kuci "ZAM", da bih potom ipak stigla i do PGP RTS-a, nase najvece i najbolje kuce koja mi je ocigledno bila "sudjena". Poslednji album snimila sam za "Komunu", samo zado sto ovu kucu vodi sjajan covek Maksa Catovic.

Iskreno mogu da kazem da sam ja veoma srecna zena. Mozda bas zato sto sam u ovaj posao usla, ako mogu da kazem nevino. Znaci bez ikakvih problema, dokazivanja po kafanama ili na neki drugi nacin. Ja sam bukvalno iz skolske klupe usla u studio i snimila svoju prvu plocu i presrecna sam zbog toga. Sta drugo da pozelim kad imam sjajnu porodicu, predivnu publiku, divne prijatelje, kraj sebe osobu koja me jako voli i postuje, divnog sina, proputovala sam svet... Ne znam sta bi jedna zena mojih godina jos mogla pozeleti u zivotu?

Meni je u mom selu Kasidolu kraj Pozarevca cela familija, prijatelji iz detinjstva i ja vrlo rado odem da ih vidim. Moji roditelji se raduju kad dodjem. Tamo su i moje sestricine Svetlana i Jelena, koje mnogo volim i koje se puno obraduju kada ja dodjem. Onda se i ja trudim da sto cesce odem, jer deca kada vam se obraduju to je nesto najlepse na svetu. U Beogradu sam, gotovo trinaest godina, i mnogo volim taj grad i pored svih lepih mesta koje sam videla na ovoj planeti, uvek mu dajem prednost.

Ima dosta kolega i koleginica sa estrade koje cenim. Tu su Ceca, Brena, Vesna Zmijanac... I ja sam srecna sto postoje tako kvalitetni pevaci na nasoj estradi, jer "ne daj Boze" da sam samo ja kvalitetna. To bi bilo strasno! Ima mesta i posla za sve nas. Ne valja sto smo, uglavnom neslozni i ljubomorni! To ubija nasu bransu: ja nisam ljubomorna na kolege, i svima zelim sto vise uspeha i hitova. Zato nikoga ne treba da cudi ona stara, mudra narodna izreka: ne daj Boze da se Srbi sloze!

[bosanka100]

]Sinan Sakic[/color]
Mene je stvorio narod, a ne mediji



Zestoke su kritike na muziku koju vec gotovo dve decenije neguje “Juzni vetar”. Mislim da treba videti ko to kritikuje. To su ljudi koji su u zivotu mnogo krali pesme. Ja ni protiv koga nemam nista, ali “Juzni vetar” je najmanje pesama pokrao. Pricaju da je to egipatska, turska, grcka muzika. Treba uzeti kasete i preslusati kako ti Egipcani ili Turci pevaju i sviraju. Voleo bih da umem tako da otpevam trilere i da mi u pozadini svira 70-80 violina, ali ne mogu. Te price forsiraju ljudi koji treba da idu u penziju, ljudi koji su nezadovoljni sobom jer misle da nisu postigli koliko je trebalo, ili nisu zaradili novaca koliko su zeleli. “Juzni vetar” je kritikovan i kada sam pocinjao da pevam ali ne moze se zabraniti ono sto narod voli. Da sam zaista unistio muziku uzeo bih konopac i sam se obesio.

Prebacuje mi se da sam “islamizovao” muziku. Nis i Leskovac su Srbija. I Vranje je Srbija. Tamo se ceo zivot svira orijental. Zasto njih niko ne optuzuje da neguju islamsku muziku. Zalosno je kriti se iza takvih prica. “Juzni vetar je pre deset godina svirao isto. Da li je neko tada rekao Dragani Mirkovic da peva islamizovane pesme, ili Miletu Kiticu koji je takodje Srbin.

Odavno me smatraju fenomenom, ali ja sebe nikada nisam video kao zvezdu. Kada sidjem sa scene obican sam covek. Ne bezim od publike, svakome pruzim ruku i svakoga postujem. Zivim od naroda, on me je stvorio i on me odrzava. Mislim da za svakoga ima mesta pod ovim nebom i da svako moze da okusa srecu. Ima pevaca koji se pojave na mesec, dva i nestanu. Ili traju godinu, dve. Dok ne potrose pare. Zato niko ne moze da baca ljagu na one koji nikada nisu bili na televiziji, ili se pojavljuju retko, a karijera im traje po 20 godina, imaju sijaset hitova i masu obozavalaca.

Na mom koncertu u Banja Luci bilo je 8.000 ljudi. Ne znam da li to znaci da sam zatrovao i njih koji su ratovali cetiri godina. U Sarajevu me je slusalo 15.000, u Tuzli 10.000, u Srskom Brodu - puna hala. Pre dve godine sam na beogradskom “Tasmajdanu” doveo 18.000 ljudi (kapacitet popularnog “Tasa” je 11.000 posetilaca op. red.). Kako to da sam zarazio celu Jugoslaviju.

Sai Baba, cuveni indijski avatar i guru, mom detetu je strasno pomogao. Sin mi je bio sav u keloidima. Danas nema ni jedan! Sai Baba ga nije lecio. Alen je samo bio u njegovoj blizini i iscelila ga je Babina energija! Danas je Alen zdrav, pametan decak, voljen i svuda dobro prihvacen. Svake godine idem u Indiju, ali ne za Babin rodjenadan, kada je velika svecanost. Tada se u Putaparti slije oko pet miliona ljudi iz celog sveta. Mnogi spavaju i na ulicama samo da bi ga videli. Meni vise odgovara da odem u januaru. Tada je u asramu oko 10-15 hiljada ljudi, sto je podnosljivo.

Susret sa Sai Babom u svakoj osobi pokrene ogromnu energiju i promenu. Pocnete da volite i postujete svakog coveka. Naucite da ljude prihvatate, da se ne nervirate ili ljutite. On mi je usadio mir. U mojoj porodici vlada velika harmonija i razumevanje. Babina poruka je “Nikada ne misli negativno, a svako zlo vrati dobrim” Postao sam vegetarijanac. Uspeo sam za dva meseca da naucim pravu meditaciju. Mislim da je to veoma vazno za svakog coveka koji zeli da odrzi zdravlje duha i tela.

Presrecan sam kada vidim da je publika uvek uz mene. To osecanje, koje se javlja kad covek stane pred toliko ljudi koji u njega gledaju kao u Boga, nemoguce je opisati. Jos lebdim jos mi u usima odzvanja skandiranje tih ljudi koji me vole, cene i postuju i godinama podrzavaju: “Sinane - care, legendo, majstore”, “Bog na nebu, Sinan na zemlji”...

Ima vise razloga sto nikada nisam bio miljenik medija. Pre svega, sam sam kriv sto je tako. Jednostavno, ne volim da se pojavljujem ni u novinama, ni na televiziji. Sem toga, mnogi su me godinama osporavali. Ne samo mene, nego kompletnu muziku “Juznog vetra”, pod vodjstvom kompozitora, majstora za hitove i basiste Miodraga M. Ilica poznatijeg kao Mileta Basa. A pored mene, u ovoj druzini su njegove pesme pevali i Luis, Semsa Suljakovic, Kemal Malovcic, Mile Kitic i Dragana Mirkovic. Ja sam prodavao po nekoliko stotina hiljada ploca i kaseta, a neki su smatrali da uopste ne vredim! Mene je stvorio narod, a ne mediji. Danas, ja nemam potrebe da visim na televiziji. Proveren pevac ne mora to da radi. Mozda je delic mog uspeha i u tome. Da se pojavljujem svuda svaki cas, ne bih mogao mirno da prodjem ulicom Vise volim mirno da setam! Evo, nikada me nije bilo toliko na televiziji koliko danas kada sam u disko-kuci “Best rekords”, i dok me Zoran Basanovic tera da se slikam u njegovoj emisiji “Best-mjuzik”

Cinjenica je da danas ima mnogo pevaca. Sacuvaj Boze! Ali necu da kazem “nazovi” pevaca. Necu da budem sud bilo kome i mislim da svako ima pravo da se bar okusa. Nevolja je u tome sto svi misle da mogu da naprave koncert. Sta na njemu da peva pevac koji je snimio dve ploce sa sesnaest pesama, od koje su tri, cetiri postale hitovi? Za koncerte, turneju, potreban je ogroman muzicki pedigre, godine rada. Bez takve podloge ne vredi. Pevaci cesto posle dva hita misle da su Bogovi! Tada se obicno okliznu i padnu! Sem mene, mislim da desetak hiljada ljudi na koncertu mogu okupiti jedino jos Dragan i Ceca.

[bosanka100]

Ceca Raznatovic
Za moje fudbalere sam bespolno bice



Ne znam da li sam zaljubljive prirode, ali jednostavno znam da kada naidje pravi, da je to - to. Volim da imam jednog coveka koga cu voleti, kome cu se nesebicno davati i u emotivnom smislu i u prijateljskom i svakako. Moj muskarac nije samo ljubavnik. Moj muskarac mora da bude prvenstveno prijatelj, oslonac u zivotu, ali i ljubavnik, naravno.

Mora da poseduje sve te vrline i da ja osecam sigurnost i ljubav, i paznju, i kada je lepo i kada je ruzno. Zato volim brak. U ljubavi najvise mrzim laz. Ja sam vrlo iskrena. A i na kraju veze mrzim oprastanja, rastanke, to me sve pogadja i utice na mene. Ali laz definitivno ne volim. Nikada nisam volela da glumim policajca, sada kao ja tu nesto ispitujem. U vezi treba da ide sve kao podmazano.

Mislim da sam dosta intuitivna, a i prepoznajem svoje reakcije. Ja svoju zaljubljenost i svoje simpatije iskazujem veoma otvoreno - odmah sve kazem, ne volim te varijante vruce-hladno, ko ce koga prvi da pozove, pa te igre o igrarije. Nemam za to vremena.

I dan danas ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da Zeljka nema. Ali moram da stojim cvrsto na zemlji i da realno gledam stvari. Moram da shvatim da ga vise nema i da ga nikada vise necu videti. Sve ga je interesovalo, u svemu mi je pomagao. I onda kada covek ostane sam, mnogo je tesko. Zalosno, ali zivot ide dalje.

Prvih dana kad sam ostala sama nije mi bilo do zivota. Nisam zelela ni prozore od kuce da otvorim da ne bi usao zivot od spolja. Jednostavno, prvih pola godine nikakav smisao nisam videla, nisam videla buducnost. A ostala sam udovica jako mlada, sa 26 godina. U kuci nisam ukljucivala televizor sigurno dva meseca. Zelela sam da zivim u mraku i tisini. Samo mi je to prijalo. Mislim da su to potpuno normalne reakcije, jer izadjes sa covekom i vratis se bez njega. Sama cinjenica da sa tim prvo treba da se pomiris veoma je teska.

Imala sam dve bebe u kuci, jednu od tri godine , drugo od godinu i po dana. Ne znam da li neko moze da zamisli kakvi su to sresovi i sokovi u kuci. To je tesko opisati. Jednostavno, presudila je moja porodica. Bodrili su me da moram da dignem glavu zbog te moje dece. Da sto vise budem nasmejana. Koliko god mi je bilo tesko, ja pred mojom decom nikada nisam zaplakala. Zmislite Veljka , to dete koje insistira 24 sata da mu se objasni sta mu se desilo sa tatom! On je poslednji otisao Zeljku na grob, tek posle sest meseci. Sve je shvatio, znao je gde smo ga doveli i sta se desilo. Moja sestra i ja smo prethodno morale sve da mu ispricamo. Moja deca znaju potpunu istinu.

Potiskujem ruzna secanja. Kada ne ugasite vatru u sebi zar jos uvek tinja. Ali pokusavam da sve potisnem. A opet znam da se sve vraca kada se najmanje nadate. Kada shvatim da Zeljka nema, onda me uhvati velika tuga, placem i tesko mi je. Pa se opet dizem na noge, zatrpavam sve u sebi.

U kuci sve stoji kako je i bilo. Ali ja imam dvoje dece zbog kojih moram da nastavim da zivim i da pokusam da im na najbolji moguci nacin obezbedim kolko-tolko srecno detinjstvo. A znam da nikako ne mogu da im nadoknadim oca.

Da malo predjem na vedrije teme u ovom internet obracanju svojoj publici. Eto, postavila sam drugarski odnos sasvim mojim zaposlenim ljudima u FK "Obilicu". Postoji i postovanje, tako da momci koji igraju u "Obilicu" mene posmatraju kao bespolno bice! Negujem taj drugarski, porodicno odnos. Oni su u mojoj kuci kao u svojoj. Uvek brinem da se svi zaposleni osecaju prijatno. Uvek mogu sve otvoreo da mi kazu i da ih ja saslusam

[bosanka100]

Haris Dzinovic
Voleo bih da nadjem zenu koje cu se malo pribojavati



Ja sam apolitican, ali smatram da je najvaznije da narod zivi normalno, da se covek oseca slobodno. Zaobilazim sva novinarska pitanja o politici, jer se politikom nisam bavio ni u mladosti, a kamoli sada. Mada, iskren da budem i preko internet kolumnisanja, svi bi trebalo da se bavimo politikom, a ne da prepustimo da nas vode oni koji to cine kako njima odgovara. Ali, politika je prljava rabota, a ja sam rodjeni pacifista. Ne volim tucu ni u kafani, a pogotovu ne neke prljave ratove i slicne gluposti.

Kupio sam kafanu u Parizu ne da bih se bavio ugostiteljstvom. Bio je to cef, ali skup cef. Mada je pritanje da li cef moze da bude skup. Kafanu sam kupio za sebe, a ne da radim. Naravno da nisam imao nameru da mikrofon zamenim tanjirom. Inace, ja sam ljubitelj kuhinje i sa uzivanjem kuvam za prijatelje. Volim kafanu jer volim ljude, volim drustvo. Nikad nisam sam. Kafana je mesto gde se mnogo toga desava, bar u mom zivotu. Kafanu dozivljavam na svoj nacin i u njoj se dobro osecam.

Nekad sam bio zaludjen zenama sa Zapada, ali bez nase zene nema nista. Definitivno. Neki dan sam bio sa Goranom Bregovicem u Parizu. Rekao mi je: “Nemoj da se zezas, pravi decu, to je najbolja stvar na svetu. Ni slucajno sa nekom drugom zenom! Samo sa nasom”. Odgovorio sam mu da i ja tako mislim. Bio sam sa drugim zenama. Nisu bile Amerikanke. Eto, sada sam trenutno bez zene.

Trazim zenu iz snova koja moze da me prati jer nisam bas lagan, iz prostog razloga sto u meni ima mnogo zivota. Mnogo iskustva. Ne moze ti biti svejedno kada poprilicno toga znas. Ako neko moze da me prati onda sam lagan kao peruska. Ne znam da se udvaram i ne udvaram se zenama. Jurim, naravno da jurim, zene. Kada pridjem zeni koja mi se dopada kazem ono sto treba da joj kazem. Nekad se zajebes, nekad ne. Najvise volim zene koje su prave cure. Nije vazno da li ima plavu kosu, ili zelene oci. Vazno je da je zena. Vazno je da je dobar igrac. Ako joj moras sve objasnjavati onda to nije to, pa makar izgledala kao Sindi Kraford. Voleo bih zenu koje cu se malo pribojavati. Da mogu da kazem: “Idem kuci, ceka me zena”.

Ne volim one zene koje prave probleme tamo gde ih nema. One koje sa vrata pitaju gde si bio. Jednom me je to pitala majka. Rekao sam: “Bio sam na krovu”. Takva pitanja doprinose nezadovoljstvu. Ako ja nemam potrebu da kazem, onda ne treba da pita. Takvo pitanje nema pozitivnu pozadinu, vec je samo povod za zvocanja i svadju.

Ni ja ne pitam zenu gde je bila. Nikada je to ne bih pitao. Ako joj savest dozvoljava da uradi ono sto bi mene povredilo, ili mi ne bi bilo drago, onda pitanje ne bi nista promenilo.

Nisam protivnik braka. Ni govora. Jesam za brak, ali brak je institucija sa kojom se ne treba zajebavati.

Dok stvaram meni su najveca inspiracija zelja, ljubav i emocija. Pa valjda se to vidi iz mojh pesama. Ne moras biti zaljubljen da bi napisao pesmu ili stih. Ali, da bi uopste pisao, moras imati pretpostavku, ili secanje, ili zelju za nekim, za zivotom, za ljubavlju. Mislim da je u svemu tome emocija i te kako vazna. Igra odlucujucu ulogu.

Mnogi su trazili da objasnim fenomen da albume ne snimam po nekoliko godina, a popularniji sam nego ranije. Mislim da je rec o originalnosti moje muzike, o jednom iskrenom pristupu, kako muzici tako i publici. Tu ne sme biti podvale jer publika to vidi i njoj se prakticno nista ne moze podvaliti. Moje pesme se dopadaju publici i ona ih sa razlogom voli, jer u njima svako moze prepoznati sebe. Pesma jeste javna, ali ipak mislim da ima odredjenu dozu privatnosti.

Puno sam pratio sta se desava na muzickoj sceni svih ovih godina. Pricaju mi da su aktuelni neki Baja i Aca Lukas. Ja ne mogu da shvatim da je glavna vrlina Lukasa, na primer, to sto moze nekoliko sati bez prestanka da svira i peva. Pa to se kod profesionalaca podrazumeva! Inace, dopada mi se sto on pripada gradskom miljeu narodnjaka. Meni taj zvuk ponajvise odgovara. Uostalom velegradski zvuk je najaktuelniji. Zato nikoga ne mora da cudi da je Toma Zdravkovic, bez premca – najuspesniji pevac folka svih vremena!

[bosanka100]

Mira Skoric
Mislim da je batina iz raja izasla



Najiskrenije, trudim se da izaberem novinare i novine, isto kao i televiziju, na kojoj cu da se pojavljujem. To je neki moj princip kojeg se drzim odnedavno, a nije tako bilo od samog pocetka karijere. Mnogo puta se u javnosti manipulisalo mojim imenom i prezimenom. Pisali su se kojekakvi tracevi...

Svesna sam da ovaj posao sa sobom nosi i pregrst problema. Uvek su postojali i postojace gradski tracevi i price i ja nemam nista protiv toga, ali u svakom slucaju mislim da neko mora da kontaktira sa mnom i proveri tu pricu pre nego sto je objavi u novinama. Recimo, ne moze neko da pise o tome sta se desavalo na proslavi rodjendan moje kcerke, ako taj neko nije bio prisutan. Svesna sam da sam u u zizi interesovanja i da je normalno da se o meni prica i pise. Vremenom sam se cak i navikla na to i sada nesto preterano ne reagujem, s tim sto ipak mislim da je batina iz raja izasla. To je upozorenje za sve novinare, prema kojima se ponasam: svakom po zasluzi. Ha, ha, ha...

Nikad se novinarima privatno ne obracam. Naravno da se vidjam i popijem kafu sa ljudima razlicitih zanimanja. Od ljudi iz sveta biznisa, sporta, politike, pa do kolega. Ali, ako sa nekim samo popijem kafu, to ne znaci i da smo u vezi. Najstrasniji tracevi u kojima se pominje moje ime i prezime su prazne price, a jedna novinarka (koja pise o estradi) je vise puta u svojim tekstovima u negativnom kontekstu pomenula moje ime. Ja je uporno upozoravam da me zaboravi sto je pre moguce. Ona to i cini, i sada kada me pomene, to je u nekoj blazoj varijanti. Moje reagovanje prema doticnoj novinarki ce verovatno imati efekta tek onda kada ona stvarno bude dosla do kraja. Kada toliko strasno bude preterala i zbog toga dobije tako strasne batine. Nebitno je da li bih je srela na ulici, u kaficu ili na nekom koncertu... Bilo gde – dobice batine. Znaci, spremna sam da se fizicki obracunam sa tom novinarkom.

Ima koleginica koje karijeru grade iskljucivo na prepotentnim, sokantnim izjavama i skandalima. Mislim da su to pevacice same po sebi skandal. One su same sobom nezadovoljne, nesrecne, ne znaju da pevaju... Najstrasnije je to sto jos uvek pravi, kvalitetni pevaci ne mogu da dodju do izrazaja od ovih pacenica koje na sve nacine pokusavaju da budu u centru paznje. One placaju svoje albume stravicnim ciframa, ali mislim da ovaj narod ipak polako pocinje da shvata ko peva, a ko ne zna da peva. Trenutno na nasoj estradi vlada pravi haos!

Glavni uzrok je to sto nema nikakvog zakona, koji ce regulisati ko sve moze da se bavi estradnom delatnoscu. Nema komisije koja ce odredjivati ko zna, a ko ne da peva – ko moze, a ko ne da snima albume. Tako je nekada bilo u Radio Beogradu, i samo su kvaliteti prolazili ziri komisija koje su sacinjavalil muzikolozi, muzicki strucnjaci i najeminentniji ljudi iz muzike i estradnog miljea. Danas – ko god ima para moze da snimi plocu! Pedeset procenata ovih mladih pevacica ja i ne poznajem, mada ih veoma cesto vidjam u raznim emisijama i u stampi.

Zanimljivo je da takve “koleginice” ne srecem na tezgama. U principu, ti koji daju ogromne sume za svoje albume i pojavljivanje na televiziji i u stampi – izbegavaju javne nastupe jer, jednostavno – ne znaju da pevaju. Nemaju blage veze sa pevanjem. Na njihovim albumima neko drugi peva umesto njih, a to je jako ruzno i tuzno! Necu nikoga da imenujem jer bi u tom slucaju trebalo jedno dve stranice na internet sajtovima. One ce se ionako same prepoznati kada ovo budu procitale, ili ce im neko reci.

Na svu srecu, nema ih nesto mnogo pri vrhu, jer one i ne mogu da opstanu pri vrhu, ali generalno mislim da ima mnogo losih vokala i pevacica koje se samo slikaju, a potupuno drugi likovi pevaju umesto njih. Mene bi bilo sramota da organizujem koncert, kao sto organizuju neke grupe, a iza paravana im peva, recimo, Marija Mihajlovic, koja je po meni jedan od najboljih vokala u zemlji. Ona uglavnom peva te vokale, pratece vokale, horove i sve ostalo. Njen glas prepoznajem na vecini zabavnjackih albuma.

Kod narodnjaka prepoznajem vise vokala. Po neki put cujem cak i sebe. Ali, nikada i nikom nisam pevala unis (glavni vokal). Iskljucivo pevam pratece vokale i to, onako drugarski, nekim mojim prijateljicama. Recimo, zbog odnosa nijanse glasa na mom albumu pevale su Hani, Ana Bekuta, Goca Trzan i ja. Isto tako, ja sam pevala pratece vokale Ani Bekuti, Bubi Miranovic. Ponavljam: nikad nisam pevala umesto neke pevacice koja se samo slika!

[bosanka100]

Lepa Brena
I ovo je vreme dvojnog morala



Moj izgled je najvise sokirao Beograd. To me je najvise zacudilo. Zivela sam u provinciji u Brckom, i mislila sam da u Beogradu zive ljudi na izvoru kulture, da je to prestonica i centar svih politickih, kulturnih, sportskih i estradnih zbivanja. Bila sam zaprepascena kad sam videla koliko u Beogradu ima primitivaca! Secate se one reklame za koka-kolu kad devojke sede mladicima na ramenima i igraju odbojku? Nama se to dopalo, ali kad smo to izveli na sceni komentari su bili uzasni. Bilo je to vreme dvostrukog morala, a i danas je tako. Insistiralo se na nekom laznom moralu, laznom vaspitanju i to se narocito propagiralo preko medijea. Ja u svom poslu, u sou-biznisu, nisam htela da budem dvostruka licnost. Bila sam mlada i iskrena. I tako, posle deset godina, ljudi su prihvatili kakva sam. Pored toga sto su me voleli, poceli su da me postuju.

Najnesrecnija sam bila kada su me u stampi proglasavali za seks simbol. Ja se nikada tako nisam osecala. Zena se oseca seksi samo u nekim intimnim trenucima. Kakva je to zena koja zavodi masu ljudi? Zasto se rasiptati na hiljadu ljudi, kad je bolje sve to usredsrediti na jednog coveka pa da ti bude lepo? Od milion pogleda nemas nista.Nekada mi je haljinice za scenu sila mama. Onda, pre dvadeset godina, bile su to moje zamisli koje je mogla da napravi samo moja mama. A nisam imala ni para.

I, konacno, nisi imao gde da kupis takve stvari. Ja sam svaku svoju scensku haljinu prilagodjavala pesmama koje sam pevala. I danas, kad najvise kupujem u inostranstvu, prilagodjavam garderobu pesmama. Ako je pesma sasava i haljina mora biti odgovarajuca. I sada cesto sijem svoje kostima jer hocu da budem sigurna da se necu pojaviti u istoj haljini kao moja koleginica.

Kad nisam na sceni uglavnom sam u pantalonama, ne mogu da zamislim da obucem suknju kada nisam na sceni.Na sceni se pojavljue onaj deo moje licnosti koji se igra, koji je kreativan i koji je rodjen za to. Kad sidjem sa bine, zaboravim potpuno da li sam popularna slavna, da li me neko preoiznaje... Ulazim u svoje svakodnevne seme, mislim sta je sa Stefanom, da li radi grejanje, sta treba da se kupi za kucu...

Bozanstveno nam je bilo dok smo ziveli u Skoplju. Makedonci vole pesmu, nisu agresivni. Imali smo kucu sa bastom na Vodnom. Celo Skoplje mirise na lipu. Boban je bio okupiran razradjivanjem posla oko "Mercedesa", a meni je bilo svejedno odakle putujem u inostranstvo. A svejedno mi je i gde zivim. Dovoljno je da to bude Jugoslavija. Samo, ne bih volela da odem u krajeve koji su poruseni.

U tom smislu vise ne mislim na Bosnu. Ali, kao zena koja je rodjena i dorasla u Bosni nikako ne mogu da se priviknem da je to sada druga drzava. I danas imam puno prijatelja iz cele bivse Jugoslavije, a najvise iz Bosne. Nikada ih nisam pitala koje su nacionalnosti, jer to nije vazno. Raduje me sto je stao rat, a sada je najvaznije da radimo. Neka o krivicama pojedinaca rasciscavaju oni sto su zakuvali sve ovo.

Ponovo sam pocela da pevam vikendom u inostranstvu kada je umro Raka Djokic. Bilo je to kao ruzan san. Ljudi me pitaju koji je moj moto. Nemam pojma, ali znam da moram da zivim i idem dalje. Tesko mi je da pricam o Raki, ali verujem, da je malo manje radio, da je pazio na sebe, da je procitao neke knjige, Riku Zarai, na primer, on bi jos bio sa nama. Zato ja ne zelim da radim za neke velike ciljeve u mojoj karijeri, ne zelim da mnogo odsustvujem iz svoje porodice posto je ona za mene izvor zdravlja i energije. Meni scena vise nije na prvom mestu. Ali smo mi, Gane, Rakin brat, Sasa i ja odlucili da nastavimo ono sto je Raka poceo, da odrzimo tu kucu. Radila sam, ali iako sam sa Sasom otisla i osnovala "Grand produkciju", i dalje sam u odlicnim odnosima sa Ganetom Djokicem.

Drago mi je sto je "Grand produkcija" zazivela, i trenutno smo najjaca diskografska kuca, mozda i na Balkanu. Ljubomorne kolege svasta nam podmecu ali mi se ne damo. Poslujemo posteno, nikome ne dugujemo, i sve obaveze prema drzavi ispunjavamo na vreme. Uostalom, i broj pevaca u nasoj kuci govori da svi trce ka nama, ali, mi, naravno biramo. Nije bas sve u novcu. Ne stampamo izdanja sumnjivog porekla, sa puno sunda, cak i ako nam placaju regularno. Ipak, u svemu se mora imati mera. Gde bi zavrsili ako bi objavljivali sva moguca izdanja, svakoga ko proda krave i zeli da snimi kasetu, iako je taj materijal gori od sunda!?
Jedan dogadjaj ostace mi u pamcenju dok sam ziva. Bila sam devojcica i isla sam u osmogodisnju skolu kada je jednog dana u nase dvoriste u Brckom usao jedan stariji covek, veoma neugledan u pocepanom odelu. Trazio je vode, zamolio da sedne i odmori se. Pricao nam je nekada da je bio na Sremskom frontu, da je bolestan i da ce uskoro umreti, ali da pre toga zeli da ode na Sremski front i poseti spomen kosturnicu. Onda je zadigao nogavicu i pokazao nogu koja je bila sva u ranama. Ispricao je da izmedju ostalog ima i secernu bolest. Onda se zagledao u mene i rekao, sasvim ozbiljno kako imam beleg na glavi iz koje raste mali pramen bele kose. To znaci da sam obelezena i da cu jednog dana biti poznata i da ce svi znati za mene. Svi smo precutali ono sto je govorio, jer je izgledalo veoma cudno. Ne bih zelela da me neko shvati progesno ali je rekao otpirlike ovako: "Bit ces poznata kao Tito". Naravno smi smo pomislili da je cudak, ali sam se uplasila , jer u principu i danas ne verujem cudacima koji gledaju u buducnost. Kad je covek otisao moja majka me je cudno pogledala, jer jedino je ona znala da imam mali pramen u kosi koji se ne vidi. Te price sam se setila mnogo godina kasnije kada sam zaista postala slavna. Ne kao Tito, jer nisam bas toliko neskromna i svesna sam svoga mesta na estradi. A iskreno da vam kazem, nebih volela da dozivim njegovu sudbinu kada je od opsteg obozavanja doslo .... Strasno je kad necije kosti nemaju mira !?

[bosanka100]

Nedeljko Bajic Baja
Nema zvezde na zemlji – one su na nebu



Nema nikakve tajne za moj uspeh. Publika je jedino sto treba ispostovati kada je u pitanju estrada, zabava, sport. Naravno, kvalitet se podrazumeva, jer ne mozes dovesti hiljade ljudi na koncert ako to sto radis ne vredi. Ali, uz talenat covek mora da bude i dovoljno jaka licnost da iznese popularnost.

Dugo godina radim na Zapadu pa sam verovatno usvojio evropske poslovne manire, ali od rodjenja sam tacan. Nikada nisam slagao, prekrsio obecanje, ostao duzan. I dok sam bio kafanski pevac nikad se nije desilo da ljudi koji me slusaju kuci odu nezadovoljni. Publici moras pruziti ono sto zeli i ocekuje.

Dobar pevac moze da napravi uspeh, ali ako nije uporan, izdrzljiv, ako nije radnik, ne moze da traje. Ko moze da kaze sada sam zvezda pa necu da pevam? Nema zvezde na zemlji – one su na nebu. Ranije je velikim pevacima bilo mnogo lakse. Iza sebe su imali celu masineriju producenata, kucu koja ih je po svim pitanjima zastupala. Ja sam karijeru gradio u drugim uslovima. Kada sam pokusao da uradim slicno, shvatio sam da ljudi oko mene gledaju iskljucivo svoj interes. Zato sve sto sam postigao ne pripisujem saradnicima. Naravno, hvala im sto su mi bili saradnici ili sto su to jos uvek, ali ono pravo hvala dugujem samo publici jer je ona verovala u mene.

Imam dosta poznanika na estradi ali ne mogu da kazem da su to pravi, iskreni prijatelji. Valjda tako treba da bude. Svi se pozdravljamo, nekada i poljubimo, ali, na kraju, svako gleda samo svoj interes. Priznajem voleo bih da imam prave prijatelje iz branse kojima mozes otvoriti dusu (a da to ne zloupotrebe), sa kojima mozes ziveti van scene, posecivati se kuci, slaviti krsne slave, pomagati da unese ugalj u podrum...

Ne znam zasto nekome smeta moj estradni imidz? Zar u celom svetu nije aktuelno biti u skladu sa svetskim modernim trendovima, u odelu, elegantan, cist, doteran i savrseno uredan? Zar treba da izadjem na ulicu neobrijan, sa masnom i prljavom kosom, podnapit, pa da to bude in?

Puno vremana provodim u kafani zbog prirode posla i mnogi me pitaju kako toliko dugo sedim a pijuckam sokove, mineralnu vodu, koka-kolu... Antialkoholicar sam po ubedjenju, ne pusim, ne drogiram se i jedini pravi porok su mi – zgodne zene. Sta mogu kad toliko volim seks i otvorenu, iskrenu, uzbudjujucu i strasnu ljubav. Izvinjavam se onima koji me ne vole i koji su ljubomorni na mene sto sam - normalan!

Vec su mi dojadile price kako ja “zaradjujem ogroman novac”, kako sam “cicija, Kir Janja...” Stvari ne stoje bas tako. U mom okruzenju je 30 ljudi koji uzimaju svoj deo kolaca. Da li neko razmislja koliko kosta zakup hale “Pionir” ili Beogradskog sajma, stadion “Tasmajdan”...? Pa rasveta? Razglas? Tehnicari? Koliko kosta moje odelo? Ne mogu da budem neuredan i zarozan. Pa uz to moram i ja da zivim! Da platim hotel kad odem u Frankfurt ili Banja Luku. Pa avion, pa porez, pa autorska prava! A da ne pricam o tome da kupujem svaku pesmu, placam svakog muzicara, tonca, studio, snimanje televizijskog spota, slikanje, plakate... (jer diskografske kuce nista ne placaju) Niko se ne zapita sta od svega toga ostane pevacu? Na zapadu organizator uzima 25-40 odsto od nastupa. Moze im se! Na tri beogradska koncerta u Domu sindikata, dileri su tri do cetiri puta zaradili vise od organizatora! Baja nista nije zaradio! Dileri su karte prodavali po 25 i 30 maraka, dok su na blagajni kostale 40 dinara! To je bilo strasno! Ista stvar je i sa audio kasetama. Crno trziste hara na sve strane. Piraterija je uzela maha i ne znam zasto nasa drzava to ne spreci!?Zasto dozvoljava da “crno trziste” razbija diskografiju i milioni maraka idu u tudje dzepove!? Ili je neko iz drzavnog vrha umesan u te prljave i necasne radnje? I ko to moze za vikend u inostranstvu da zaradi 20.000 maraka kada mu dodje 200 ljudi? Ja jesam bogat, ali u drugom smislu. Iz roditeljske kuce poneo sam duhovno bogatstvo i nisam ga izgubio!

Na moje koncerte dolaze tinejdzerke, neki novi klinci, ozbiljne devojke, zene, bake, poslovni ljudi... Imam saroliki spektar publike od 7-77 godina i njih nikada ne smem da razocaram. Udavace ne dolaze na moje koncerte. One jure neke novokomponovane bogatase i ja im nisam aktuelan. Ha, ha, ha...