Za svu decu koja su rodjena i prezivela 1950-e, 60-e , 70-

[johnny]

Preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes.


U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.


Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.


Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
niko nije umro zbog toga.


Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo smo se stalno igrali napolju.


Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli.

Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

I nikad nije bilo problema...


Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naucili smo kako da resimo problem


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.


Nama nisu prodavali drogu ispred skole...


Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO S NJIMA !


Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga


Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!


Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!


Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!


Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.


Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.


Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim !

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!

[Bijesanpuz]

Ja sam dijete 80-tih.. mozda ne spadam u tu tvoju grupu.. ali ipak vecinu toga sam i ja radio i uglavnom mi je bilo slicno kao u tvom prvom postu..

Puna glava frga, noge pune posjekotina, ogrebotina i raznih udara....

al je to bilo dobro vrijeme...

[johnny]

Ma nije hteo da stane ceo naslov texta:
"Za svu decu koja su rodjena
i prezivela 1950-e, 60-e , 70-e & 80-e !!"

[sabinax]

aha i 80-te su u pitanju....
Ja sam jedna od tih generacija....¹irok diafazon....ali znam da nam nista nije falilo, padalo se sa stabala, radile se kucice od kartona, ganjale se maèke, bili smo i prljavi i pra¹njavi....ali mislim da nam je bilo ljepse nego danasnjim klincima koji vecinom bleje u TV ili kompjuter, hrane se galofak hranom...mi smo najcesce visili po tre¹njama i skupljali kupine po prasnjavom putu...
Vozili smo bicikle na nenormalnim daljinama i jos s prijateljicom na centralnoj ¹tangi, nije bilo toliko prometa i mogla se nabijati lopta posred ulice...padalo se, koljena su vjecito bila razbijena...ali kome je to smetalo
NIKOME....i evo prezivjeli smo....koliko dugo cemo ¾ivjeti, ne znam, ali djetinjstva cu se uvijek sjecati