Postano: 04 Jan 2008 21:34
Ja sam upoznala jednu fenomenalni osobu preko neta! Pravi drug sa kojim mozes da pricas o svemu, sa njim mi jednostavno nikad nije dosadno! Kad smo se videli uzivo ja sam imala ogromnu tremu! Iskreno psihicki skroz odgovaramo jedno drugom, fizicki smo se dopali jedan drugom, a i povrh svega i kod njega, a i kod mene smisao za humor je dosta izrazajan! Tako da smo se skoz pronasli! Jedino eto razlika je sto sam ja veoma impulsivna osoba, a on je neki primereni tip. Ali brate i to mi odgovara! Meni i treba neki muskarac koji ce da me smiri, a ne neki sto ce i sam dolivati ulje na vatru. Dovoljno je sto sam ja sama po sebi vatra. Ja sam molila Boga da nista ne pokusa i stvarno decko je bio jako fin, em to je bio prvi put da smo se uzivo videli, pa mu je i bilo glupo da me odma spopada! Kad sam dosla kuci bilo mi je jako krivo sto me nije cak ni poljubio, pa mi se svasta mantalo po glavi.
Ali posle sto smo vise komunicirali on mi je dao do znanja koji su njegovi planovi samnom i ako mu nije bilo ni malo lako da mi to sve pretoci. Tad sam ja poslusala mozak po prvi put, a ne srce i morala da ga odbijem! Jer ipak ja sam ovde u Bg, tu mi je porodica, svi prijatelji. Neki moj uobicajeni zivot i sav moj mali svet koji me okruzuje! A on zivi u inostranstvu eh, a ja sam alergicna na inostranstvo! :huh: Secam se devedesetih godina moji su hteli da palimo za inostransrvo, ali ja sam bila najveci protivnik te sulude ideje! Jednostavno ne mogu da zamislim da zivim negde drugde sem u Beogradu!!!
I sad smo u kontaktu ali vise ne pricamo o nama, mislim pricamo ali samo kao o najboljim drugovima do groba, sto se kaze!
Isli smo nekoliko puta zajedno na more, docekali neke nove godine zajedno, cestitamo rodjendane i verske praznike jedan drugom. Svaki put kad je neko od nas u bedaku obavezno se cujemo da se izalimo i moram da priznam odma mi je bolje!
Tako da sam internet jako zavolela, jer eto da nema neta nikat ne bi upoznala po predivno bice!!! [smilie=heart fill with love.gif]
Ali posle sto smo vise komunicirali on mi je dao do znanja koji su njegovi planovi samnom i ako mu nije bilo ni malo lako da mi to sve pretoci. Tad sam ja poslusala mozak po prvi put, a ne srce i morala da ga odbijem! Jer ipak ja sam ovde u Bg, tu mi je porodica, svi prijatelji. Neki moj uobicajeni zivot i sav moj mali svet koji me okruzuje! A on zivi u inostranstvu eh, a ja sam alergicna na inostranstvo! :huh: Secam se devedesetih godina moji su hteli da palimo za inostransrvo, ali ja sam bila najveci protivnik te sulude ideje! Jednostavno ne mogu da zamislim da zivim negde drugde sem u Beogradu!!!
I sad smo u kontaktu ali vise ne pricamo o nama, mislim pricamo ali samo kao o najboljim drugovima do groba, sto se kaze!
Isli smo nekoliko puta zajedno na more, docekali neke nove godine zajedno, cestitamo rodjendane i verske praznike jedan drugom. Svaki put kad je neko od nas u bedaku obavezno se cujemo da se izalimo i moram da priznam odma mi je bolje!
Tako da sam internet jako zavolela, jer eto da nema neta nikat ne bi upoznala po predivno bice!!! [smilie=heart fill with love.gif]
