Stranica: 1/2.
Postano: 07 Maj 2008 22:20
Postao/la paparaci
to je stvarno ruzan osjecaj. znao sam se naci nekad u toj situaciji. obicno to "progutam", jer mogu dosta toga podnijeti. zavisi sve o kome se radi. nekad znam i otvoreno reci da mi to smeta i popricati s tom osobom o tome. licno, ne znam da to radim, niti bi htio! to bi jedino uradio ako neko stvarno to zasluzuje, ono gad osoba.
cyrus, moram reci da me je iznenadio naslov teme. odvelo mi je misli na skroz drugu stranu. sve dok nisam procitao o cemu se radi.
Postano: 07 Maj 2008 22:24
Postao/la paparaci
cyrus_the_virus je napisao/la:®ao mi je ¹to ti se to dogodilo, ali ¹to te ne ubije, trebalo bi da te ojaèa. Pa, eto vidjet æemo i u mom sluèaju. Sad sam samo jako umoran, fizièki i psihièki. Sve mi se èini da su svi oko mene samnom iz interesa. Do sada sam samo gledao i kontao: OK, mo¾da mi se èini, mo¾da je do mene, ali je sad situacija do¹la do grla i vi¹e ne ¾elim i¹ta trpiti. Mislim da sve trebam iz korijena promijeniti. Trenutno mi fali fizièka snaga, jer se osjeæam isisano, i¾vakano i ispljunuto. Psihièko iscrpljivanje razmi¹ljanjem i razbijanjem glave o svemu, jednostavno me potro¹ilo. Al' da boli, boli.
ma cyrus, skupi snage i svima reci u lice ono sto te muci. najgori ti je taj prvi put, a poslije ide samo od sebe. vidjet ces razlike i kako se lakse dise
to vrijedi za svakog ko je u takvoj ili slicnoj situaciji!
Postano: 07 Maj 2008 22:39
Postao/la paparaci
ma lakapo. samo ti zapocni
mozda ostali dodju "tobe" tj. progledaju kad vide tvoju promjenu.
Postano: 08 Maj 2008 15:41
Postao/la sabinax
Lijepa tema Cyrus...i sama imam slican problem...zato ti ne mogu pomoci da ga rijesis....ali bit ce rijeseno...jednog dana , kada umremo :huh: