Reakcija iz Srbije na iznenadno "priznanje" agresije na BiH

U maju 1992. godine države Bosna i Hercegovina i Srbija bile su u međunarodnom oružanom sukobu, stoji u odgovoru Ministarstva pravde Srbije na prigovor odbrane Ejupa Ganića u postupku koji se vodi radi utvrđivanja legalnosti zahtjeva Srbije za izručenje funkcionera ratnog Predsjedništva BiH. Srbija je tako prvi put zvanično priznala da je kao država učestvovala u ratu protiv BiH i to na teritoriji te susjedne države što se prema odredbama Ženevske konvencije može podvesti pod pojam agresije.

U stavu 2.1 podneska na 20 strana koji je će sud razmatrati 11. juna, Vlada Srbije eksplicitno tvrdi da je u periodu kada se dogodio napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu postojao međunarodni oružani sukob između dvije države: BiH i Srbije. Ovo je prvi put da srpske vlasti zvanično koriste izraz "međunarodni oružani sukob“ pošto se od odgovornosti za ratna dešavanja u BiH Beograd do sada redovno ograđivao tvrdnjom da je na djelu bio građanski, etnički i vjerski sukob u kome Srbija nije direktno učestvovala.

Ministarstvo pravde Srbije i Tužilaštvo za ratne zločine izdali su zajedničko saopštenje u kome su pokušali da relativizuju te tvrdnje. U konfuznom saopštenju koje su potpisali Snežana Malović i Vladimir Vukčević jasno je samo jedno – da Srbija pravne argumente i principe po običaju podređuje dnevnopolitičkim potrebama, prenose e-novine.

Na početku saopštenja Malovićeva i Vukčević ukazuju da su “objavljeni navodni dokumenti koje je Vlada Republike Srbije uputila Engleskom ekstradicionom sudu kao odgovor na prigovor odbrane Ejupa Ganića“. U nastavku maestralni pravni dvojac Srbije počinje da tumači šta je zaista hteo da kaže stavovima iznetim u tom, kako kažu “navodnom” dokumentu.

“Netačno citirajući i potom tumačeći jednu od tačaka koja predstavlja odgovor na pitanje Ekstradicionog suda, istržući iz konteksa smisao ovog odgovora, navodi se da „Vlada Srbije eksplicitno tvrdi da je u periodu kada se dogodio napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu postojao međunarodni oružani sukob između dve države: BiH i Srbije“, stoji dalje u saopštenju.

Objašnjavajući domete svojih opservacija u “navodnom dokumentu” srbijanski pravni zvaničnici navode da je u odgovoru Srbije citiran deo presude u predmetu MKTJ protiv Dušana Tadića u kojoj je Žalbeno veće Hačkog tribunala utvrdilo da međunarodni konflikt “može da postoji uporedo sa unutrašnjim oružanim sukobom na određenoj teritoriji”. Tandem Malović-Vukčević dalje navodi kako odbrana Ejupa Ganića osporava i negira postojanje međunarodnog sukoba na teritoriji BiH, kako bi Srbiji osporila pravni osnov da traži njegovo izrzčenje.

“U tački 5. našeg odgovora Engleskom ekstradicionom sudu jasno je navedeno da je vrlo važan datum koji je relevantan za ovo pitanje 19. maj 1992. godine, što je datum kada su se snage JNA povukle sa teritorije BiH. Sudska praksa MKTJ je nesporno utvrdila da je međunarodni oružani sukob postojao na teritoriji BiH pre 19. maja 1992. godine. Samo ova činjenica je dovoljna da Sud odbaci prigovore podnete od strane tražene osobe vezano za navode o postojanju međunarodnog oružanog sukoba“, zaključuje se u saopštenju.


Ono što je iz saopštenja Malovićeve i Vukčevićča jasno jeste da je “navodni” podnesak zaista autentičan, da je u BiH na delu bio međunarodni oružani sukob sa primesama unutrašnjeg građanskog rata. Srbija, međutim, svakako nije bila deo tog unutrašnjeg segmenta sukoba što u srpskom podnesku eksplicitno i piše.
Navodi da je ta formulacija upotrebljena kako bi se osporili navodi odbrtane Ganića da nije postojao međudržavni oružani sukob, a da iz nje ne proističe zvaničan stav Srbije da je tako zaista i bilo, potpuno obesmišljava pravnu logiku, a ionako ne baš veliki međunarodni kredibilitet Srbije potpuno devastira.

• 9 Jun, 2010
• 1014 views