RAZUM I SRCE
Hoću da se probudim, hoću da se otrgnem
Od ljubavi bezumne, iz slijepila strasti
Da ustanem i nad bolom izdignem..
Nemoj me ljubiti i podlo razum krasti
Jer znam da ću ponovo i ponovo pasti
Pred tobom, pred samom sobom
U bezdanu suludog vihora osijećanja
Gubim se negde izmedju bola i slasti
Svijesna da moja volja pred tvojom klanja
Opijena, slaba i potpuno u tvojoj vlasti.
I znam, da ću ponovo i ponovo pasti
Pred tobom, pred samim sobom..
Jer ja vidim prijevaru, jer ja vidim laž
Svijesna ali nemoćna da ugasim draž,
Slepa ali vidim, dovoljno da se stidim
Nemoći nerazumno zaljubljenog srca
I gorkog okusa duše sto u bolu grca...
Ma ostavi me, samo idi..
I znam da zivot MORA da boli - sa tobom ili bez tebe
A srce bi ipak da robuje, dok razum trijezveno šapuće
Izgubićes sve ako izgubiš sebe, a sutra ipak svanuće..
- 3 Jan, 2010
- 1655 pregleda
sjeti se mene jedne noci kada budes u samoci i upitaj srce svoje da li pamti ime moje?! zivot je neizmjerna tuga u samoci i cekanja duga u samoci ja preklinjem sebe sto tako ludo zavoljeh tebe volim te silno beskrajno jako nitko te nije volio tako rastanak ovaj tvoje je djelo jer tvoje srce tako je htjelo
zaklopi oci i prespavaj rastanak taj ako se ikad vratim bar prijateljstvo mi daj .