PARIZ

tiho i lagano grobu se spremam sta ce mi zivot kad tebe nemam ovo ti pisem to nije sala i opet ti kazem na svemu hvala umrjecu jedne jesenje noci dok cjela priroda spava i niko zamnom plakati nece samo MAJKA a mozdak i TI a kad prodjes pored groba moga gdje raste cvjece i zelena trava tiho bar tad reci ovdje moja LJUBAV SPAVA

1 Jun, 2010
Drage Dame I Gospodo bicu kratak i jasan vamo me nitko ne zanima vase komentare pisat mozete dosta mi je sa interneta upoznavanja imam vamo vise nikova lazova mi je preko nosa a na to moram priznat ozbiljne osobe ne postoje vamo stime svoje ugrozenosti lj
1800 pregleda

1 komentar

Bebana_de

9 Jun, 2010 u 21:11

Ah,Drugarice pa to su zaista stari stihovi ja se secam nekih devedesetih su bili aktuelni
a ovo nije jedan stih to je iz tri stiha izvadito,
vrlo su tuzni
a kad mu kaze na ovaj zadnji stih,"iz ruke mi pero pade ne mogu ti ..... " i tu je umrla

Izvini M.R.Pace znam da ove zadnje reci bole al takav je stih
a ti si jak momak i Ti si gore stvari prezivio nego ovaj mali stihic sto sam nastavila
poz, Bebana,,,