...

..sve je to prosjecno i ne zna niko kada pukne, ne zna niko sta je to u ocima sto svakog dotuce..
Nisko sam pao, dotuci me jos nize, zakasnio sam na sve zadrzi me i ti jos malo da zakasnim i na poslednji voz, zalupi mi vrata od stana kada dodjem da gazim po sebi iz inata...udari kada vidis da najvise boli, ne pitaj jer odgovor naci neces kada ne znam ga ni ja...otidji od mene kada mi najvise trebas, da bas tada..bas u tom trenutku okreni se i pljuni mi u lice, udari samar i pokazi mi poruke od njega..kad mi je najgore ucini da bude jos gore...okreni se za svakim na ulici i onim prosjecnim i onim mnogo ljepsim od mene, dok ti pricam gledaj ga preko mog ramena, posalji znak da sam tu ali da me nema..ukroti sve sto je lijepo i daj mu okus ruznog nemira koji svakog dana raste u tvojim ocima poput neceg izvanzemaljskog okuj svaki sretan dogadjaj svojim bijesom i nemirom...
znam da ti to mozes, znam da imas sve sto moze da se desi onda kada mislis da sve se desilo, znam da u tim ocima ima nesto sto me dovelo do dna, ipak sam znao ali ipak sam pao....