Posle tebe dolazili su mnogi. Neki su bili lepi, neki su bili dobri. Ali bez obira na sve ja sam ih oterala od sebe. Par puta pokusavala da zakoracim napred, ali svaki korak napred me je vracao 3 koraka nazad.

I sad, sedim sama u sobi, cigareta gori, I nase pesme se vrte iznova I iznova, a ja se pitam:”Sta dalje”? Sta da uradim da te zaboravim, da te ne sanjam. I sve postaje teze I teze kako vreme prolazi. Pitanja se gomilaju.

· Da li je istina da me jos uvek volis?

· Da li si me zaboravio?

· Da li bar mislis na mene?

· Sta se desava u tvom zivotu?

· Kako ti je sa njom?

I svaki dan neko novo pitanje, a odgovora ni od kuda..I sve postaje nepodnosljivo.

Zasto mi pricas da me volis ako to ne osecas stvarno? Dosta mi je vise reci koje nemaju osnovu, koje mi samo daju laznu nadu, koje me ubijaju iz dana u dan, koje sanjam nocima.

Trezan mi dodjes kao drug na kafu I pricas o svojoj sreci. Kako ti je super sa njom, kako vam je nezaboravno, kako nikada bolje nije bilo. A onda pijan se obratis meni, znas da sam uvek tu za tebe. I ja sam ta koja te uvek pijanog vodi kuci, koja trpi tvoju tezinu, pokusaje poljubaca, reci ljubavi. Pijan pricas da ti nista ne znaci, da je sve sa njom laz I da me volis. Ne razumem sve to, I to me boli. Sta vise, izjeda me, iznutra, polako…

I jedino sto trazim jeste istina, pa maker me ubila, ubila sve moje nade, samo trazim istinu. I ne zelim da tvoje prijateljice meni prilaze I pricaju mi kako me volis, a sa njom si. Cemu sve to?!

I posle svega jos uvek te cekam, volim…I bolis me…Jako me bolis..