PROSJAK
Sjećam se kada si plakala,
dan mog odlaska došao je..
Rekla si da ćeš me čekati i
ja sam sa osmijehom pošao..
Vrijeme je sporo teklo,došao je kraj rata..
Ja sam se vratio i još nisam shvatio
-ti me nisi čekala .
Tvoj muž je bogat i lijep,
a ja sam iz rata došao potpuno slijep .
Svakog dana stojim na uglu,
na uglu ulice tvoje i
prosim sa kapom u ruci
-ti i ne slutiš tko je .
Već poznam glas tvog sina
i trapav hod malenih nogu..
Oh,što bih sve dao da samo
na tren vidjeti mogu.
Kad pođeš pored mene,
preda mnom mi lebdi tvoj lik ..
Tad griznem usne do krvi
da ugušim krik .
Ali kamo god si pošla
uvijek si mi nešto dala,
a ja niti jednom ne skupim
hrabrosti da ti kažem „HVALA“ !
- 20 Nov, 2008
- 1548 pregleda
odlicno,svako dobro za tebe