Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno.
Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled.
Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće.
Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš.
Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima.
Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom.
Ljubi, čak i kad drugi gledaju.
Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose.
Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti.
I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.