``Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje. E, to vam je Crvena Zvezda. Ima da se radujes do neba, ali sekiracija ti ne gine.

Svi smo mi Zvezdasi isti, a neki nece da kazu da smo svi isti. E, ja nisam za te koji se samo raduju. Siguran sam da su pravi Zvezdasi i danas slicni nama iz prvih Zvezdinih godina.

Izgubimo mi tako po neku utakmicu, pa onako osamuceni da ne znamo gde nam je kuca, krenemo peske ka Terazijama, ka ``Maderi`` u stvari. U njoj su se tada okupljali Zvezdasi. Do ``Mostara` - muk. Posle pocnemo da pricamo o nasim sansama, a 7 - 1 za protivnika. Te Rajko imao sansu, te Tomas promasio dva zicera, i tako sansa za sansom, i kada stignemo do ``Madere`` - Zvezda izjednacila. Novine ne citamo nekoliko dana i gotovo...

E, kad pobedimo mi umemo da budemo malo i namcorasti. Te mogao je da padne jos neki gol, a u stvari rastemo od srece. Ovo je bilo kad smo osvojili prvi Kup, te posle tri uzastopno. Imali smo u drustvu najveceg ljutka, najveceg Zvezdasa i prijatelja kakvi su odista retki. Bane je to bio, Bane Vukosavljevic. Dodje on za sto posle tog naseg prvog Kupa, pa jos nije seo, a poce: Lemesic se okomio na njega, kad, dolazi Boba Marjanovic, on i doktor Aca su bili iz iste ratne vojske i voleo je da sedi sa nama. Cestita Boba svima, cestita Banetu, kad u njemu zatreperi Zvezdina zila: Dobro ste prosli sa tri komada, znas kad cete da vidite Kup - nikad!

Sta ti je Zvezda? Mrtva pozorisna, mrtva fudbalska sezona i ja sam se preko leta muvao na Tari. Igraju se neka deca lopte, a jedan covek vice na njih da se sve razlama. Pridjem blize - Miljan. Zaustavi on viku. A oni zgoljavi, sitni, nikakvi... Oni ce biti sampioni? Nemoj Miljane da me zamajavas tako ti Boga, rekoh mu. Ali, sta znas, rekoh sebi. Zvezda je to.

Sada se malo ljutim kad neko kaze: bili smo evropski sampioni. Nismo mi bili evropski sampioni, nego smo mi evropski sampioni - zauvek! Mi, Real, Bajern, Milan... To je nase drustvo, a ovo sto igramo ovde, to nam je za pripreme. Nekada su te pripreme duze, nekada krace, Boze moj... E, sad, zasto se voli Crvena Zvezda? Od onog dana kada ju je osnovala antifasisticka i studentska omladina, i kad nam je pristupio ogroman deo naroda tada nazivanog ``reakcijom``. Volis zenu. Lepo, ali sta jos? Volis devojku. Dobro, ali sta jos? Fudbal je cudesna stvar, izlazi u svet, a igra ga Zvezda. E, onda ima da volis i Zvezdu. Posle, kada to krene sa kolena na koleno... Bas su lepo danasnji momci smislili, mene su pogodili u zicu: Zvezda je zivot, ostalo su sitnice.``