Citati iz knjiga koji se vama dopadaju!

[venecija]

"Aha... Mislim da ima stvari na svetu koje se mogu promeniti i onih koje ne mogu. A činjenica da vreme neumitno prolazi ne može se promeniti. Kad si dovde stigao, nazad više ne možeš, zar ne? Kad prodje izvesno vreme, neke se stvari ščvrsnu. Kao cement u kofi. A kad se to desi, više ništa ne možemo da promenimo. Ti želiš da kažeš da se cement od kojeg si ti sazdan potpuno stegao, pa osim takvog tebe kakav si sada, drugačiji i ne postoji."

[nella26]

Smrt je ono Å¡to stvarima daje posvetu.
Ona svakoj stvari daje njeno dostojanstvo pred licem života.
Čitav naš život može da bude puka jadna fikcija, jedna strasna igra u zagrljaju bunila, jedna usijana iluzija prosanjana na rubu stvarnosti.
Jedino smrt je realna. Ona je jedino što nam se u životu stvarno dogadja.


"Proljeća Ivana Galeba"
Vladan Desnica

[nella26]

e Džemila knjiga je jako dobra.
Ivan počinje priču o svom životu u bolnici kada saznaje da je teško bolestan.
Ako imaš vremena i možeš je naći pročitaj , super je.

[venecija]

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

(D.Maksimovic)

[maida_20]

Znam da je ljubav ista kao brana:
ako ostavite pukotinu kroz koju moze da se provuce i najtanji mlaz vode, malo po malo, voda ce potkopavati odbrambene zidove i nastupit ce trenutak kad vise niko nece uspjeti da ukroti snagu bujice.
Ako se zidovi odrone, ljubav osvaja sve:
tada vise nije vazno sta je moguce ili nemoguce, nije vazno da li mozemo ili ne mozemo da zadrzimo osobu pored sebe - LJUBAV ZNACI KUBITAK KONTROLE!

Paolo Coelho

[maida_20]

Ako covjek nije spreman da vidi smisao bas u rijetkim dozivljajima, djelima, mislima i tvorevinama koje zrace nad haosom ovakvog zivota. Medju ljudima ove vrste nikla je opasna i strasna misao da je mozda cijeli covjeciji zivot samo jedna opaka zabluda, zestoki ne uspjeo izrod pramajke, divlji i jeziv promasen pokusaj prirode.
Ali je medju njima nikla i ona druga misao, da covjek nije samo prilicno razuma zivotinja vec i dijete bogova, kome je odredjeno da bude besmrtno.
Svaka vrsta ljudi ima svoje osobne znake, svoja obiljezja, svaka od njih ima svoje vrline i poroke, svaka svoj smrtni grijeh!

Hermann Hesse "Stepski vuk"

[ra-ja]

O cemu sam ti upravo pricala? Treba uzivati u svakom trenutku,dok smo jos zivi!
Smrt je daleko u buducnosti, zbog nje ne treba brinuti, ne treba cak ni misliti na nju.
Smrt je konacni rastanak.Dragi, rastanak koji je najteze podnijeti ,zato sto je to rastanak zauvijek. Ali to ceka svakog od nas , i zato je to nesto pred cim nesmijemo zatvarati oci, pretvarati se da nepostoji. Ako smo odrasli i razumni,ako smo dobri i cvrsti, onda svacamo smrt, znamo za nju ali ne dopustamo da nas ona zabrinjava.
Posto smo ziva bica ,imamo pravo da pronadjemo na koji nacin cemo da uzivamo u zivotu...zato treba svaki cekund iskoristiti u nesto znacajno sto nas cini sretnim...
Ovog monenta smo najmladji ....

[andro]

Strepite grobovi ! Prosaptah,mada su rijeci u meni odjekivale snazno poput zakletve.Strepite,jer preko korova vasih gazimo mi,gazi sutra daleko od vaseg jucer.Zalud nas plasite,jer mi zborimo gromko, a vi , vi nijemo strahujete, jer vi ste bez pamcenja,bez sjecanja,vi ste uspomena koja moze nestati.Vi ste djelic nas kojeg mozemo odsjeci,odbaciti,zaboraviti,a nas trebate da bi smo vas pamtili.Budite mirni,grobovi,ostajte mirno, pokojnici.Necemo vas zaboraviti.Vi ste tu da nas podsjecate na to sto smo mogli biti,tu ste da nas ucinite nepokornim i upornim u napredovanju.Da... Dometnuh okrenuvsi glavu, vi ste zato tu, da mozemo pokazati u zemlju predsasnika ,kolijevku u kojoj smo nastali ne da ponavljamo bivano, nego stvorimo novi svijet,novu vjecnost za nas i one poslije nas.Zbogom,grobovi,zbogom,mrtvi pepelu,ceka nas novo rodjenje - u Saznanju ! citat iz knjige MOZAIK mladog pisca iz Zenice koji je istu napisao sa 19 godina

[venecija]

Sad uvidjam da je prava draz intelektualnog zivota - zivota posvecenog ucenosti, naucno istazivanju, filozofiji, estetici, kritici - njegova lakoca. On je zamenjivanje slozene stvarnosti jednostavnim intelektualnim semama; zamrsena zbivanja zivota mirnom i formalnom smrcu. Neuporedivo je lakse znati mnogo, recimo, o istoriji umetnosti i imati duboke ideje o metafizici i sociologiji, nego licno i intuitivno znati dovoljno o svojim bliznjima i imati zadovoljavajuce odnose sa svojim prijateljima i ljubavnicama, svojom zenom i decom. Pravo zivljenje je mnogo teze nego sanskrit, ili hemija, ili ekonomske nauke. Intelektualni zivot je decja igra; zato su intelektualci skoloni da postanu deca - pa onda maloumnici i najzad, kao sto politicka i industrijska istorija poslednjih vekova jasno pokazuje , samoubilacki ludaci i divlji zverovi. Potisnute funkcije ne umiru; one se izopace, pobune se i vrate primitivnosti. Ali mnogo je lakse biti intelektualno dete, ili ludak, ili zver, nego skladan, odrastao i zreo covek."

[venecija]

On je bio varalica, odvratan čovek koji me je, hladan i bezdušan, učinio beskrajno nesrećnom. Pre nego što sam ga upoznala, bila sam zadovoljna. Naravno, istina je, nisam nikako mogla zamisliti da bih mogla biti toliko srećna, ali isto tako nisam mogla pretpostaviti da ću postati tako nesrećna kao što me je on poučio. Zato ću ga mrzeti, gnušaću se njega, proklinjaću ga. Da, Klaviho, proklinjem te u dnu svoje duše; niko to ne sme saznati, ne mogu dozvoliti da to drugi saznaju, jer na to imam prava samo ja; ja sam te volela kao niko drugi, ali ja te i mrzim, jer niko kao ja ne zna za tvoju podmuklost. Dobri bogovi, koji raspolažete osvetom, prepustite mi je za trenutak, neću je zloupotrebiti, neću biti okrutna. Ugnezdiću se u njegovoj duši kada neku drugu bude zavoleo, ne da ubijem tu ljubav, to ne bi bila kazna, jer znam da bi je isto tako malo voleo kao i mene; on uopšte ne voli ljude, on voli samo ideju, misao, svoj veliki uticaj na dvoru, svoju duhovnu moć, sve njegove ljubavi koje su meni neshvatljive. Toga ću ga lišiti, i onda će upoznati moju bol. I kada bude blizu očajanja, sve ću mu vratiti, ali će meni morati biti za to zahvalan - tako ću biti osvećena."

[odysseus]

..."Srce mu je tako lupalo da mu se pred ocima sve zelenilo,a u glavi mu se vrtilo. Mahinalno se zaposlio razmjestanjem svoje oskudne imovine u novom stanu,razveza zavezljaj sa raznim potrebnim stvarima,otkljuca sanduk u kome su bile knjige i poce ih slagati na sto;ali uskoro mu sav taj posao dasadi.Svakoga trena zasijao bi mu pred ocima lik zene,sa kojom ga je susret toliko uzbudio i potresao cijelo njegovo bice,koja mu je punila srce tako nezadrzivim,groznicavim ushicenjem-toliko je srece odjednom zapljusnulo njegov oskudni zivot da su mu se misli mutile,a dusa zamirala u ceznji i pometenosti."

Fjodor M. Dostojevski-Gazdarica(pripovjetka)

[nella26]

Možda žena ima dva proljeća, hoču reći da žena dva puta voli, i to prvi put nesvjesno i idealno a drugi put žarko i strastveno.
Prva ljubav je jača i nježnija a druga iskrenija i dublja.
Od jedne se može liječiti a od druge ne može.
Prva oprašta i dopušta sve a druga samo ljubi.

"Minka" Abdurezak Hivzi Bjelevac

[venecija]

Ako hoćete nešto da uradite - idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rodjake, poslove, i moguće je - glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana... Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju... Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti... vaše želje da to - stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate - zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!