Price za dobro jutro

[ra-ja]

Ovo sam par puta procitala na internetu....sve je tako kako pise..... =D> =D>

Zena je zaista savrseno bice.....

Kazes nezna koliko vredi...I tekako zna....ali se ponekada nadje u sredini i momentu.....
u kojoj ..joj nije stalo uopste da dokaze svoju vrednost.....

I nisu sve zene tako savrseno pravljenje..... gradjene....Ustvari za svog zivota....nemam dokaza....da su sve po tim klauzulama takve..... :-k

Cao johnny ..drago mi je da si tu.....

[johnny]

Danas im je sedamnaest godina.

Kad im je bilo godinu dana, oèevi su im se krili od vojnih pozivara.

Kad im je bilo dve godine, njihove majke su na televiziji gledale poèetak rata u Bosni.

Kad im je bilo dve i po godine, roditelji su im postali tehnolo¹ki vi¹ak u nekada dobrostojeæim dru¹tvenim preduzeæima i privrednim gigantima.

Kad im je bilo tri godine, njihovi roditelji morali su da prodaju zamrzivaè da bi imali ¹ta da jedu.

Kad im je bilo tri godine i deset dana, marka je vredela deset milijardi dinara.

Kad im je bilo tri godine i dvadeset dana, marka je vredela sto milijardi dinara.

Kad im je bilo èetiri godine, njihovi oèevi prodavali su benzin na ulici, a majke cigarete na pijaci.

Kad im je bilo èetiri i po godine, oèeve su im privodili zbog prodaje benzina na ulici, a majke zbog prodaje cigareta na pijaci.

Kad im je bilo pet godina, u goste su im do¹li roðaci iz Knina, a ni do danas nisu oti¹li.

Kad im je bilo pet i po godina, odgledali su svoj prvi porniæ, na TV Palma, kad su se probudili u tri ujutru, jer ih je boleo stomak.

Kad im je bilo ¹est godina, pravo iz obdani¹ta vukli su ih na demonstracije, a uveèe su ih izvodili na terasu da udaraju u ¹erpe.

Kad im je bilo sedam godina, pola ¹kolske godine su presedeli kod kuæe jer su prosvetni radnici ¹trajkovali.

Kad im je bilo osam godina, dalji roðak im je skoèio s terase, jer vi¹e nije mogao da izdr¾i.

Kad im je bilo devet godina, oèevi su im se ponovo krili od vojnih pozivara, a majke su im, dok su blejali u podrumu (zgrada nije imala atomsko skloni¹te) prièale kako su im se oèevi isto tako krili od vojnih pozivara osam godina ranije.

Kad im je bilo devet i po godina, u goste su im do¹li roðaci iz Peæi, a ni do danas nisu oti¹li.

Kad im je bilo deset godina, jednog lepog oktobarskog dana oèevi su im rekli da ostanu kod kuæe, a ako se oèevima ne¹to desi, majka i sestre su od sutra njihova odgovornost. Iste veèeri, oèevi su se veseli vratili kuæi, a sledeæeg dana ponovo su bili namrgoðeni, kao da se ni¹ta nije ni desilo.

Kad im je bilo dvanaest godina, heroj im je bio ©areni.

Kad im je bilo trinaest godina, ©areni i njegovi ubili su premijera. Njihove majke su plakale, a njima je potajno bilo drago ¹to im majke plaèu.

Kad im je bilo èetrnaest godina snimili su mobilnim kako im „mala fuksa iz ¹estog tri” pu¹i u ¹kolskom ve-ceu.

Kad im je bilo èetrnaest i po godina najboljeg druga su im izboli no¾evima na ekskurziji u Lepenskom viru.

Kad im je bilo petnaest godina zgutali su svoj prvi ekser.

Kad im je bilo petnaest i po godina, oèevi su im u¹li u kredit za kola.

Kad im je bilo ¹esnaest godina njihovim oèevima oduzeli su kola jer su ponovo izgubili posao i nisu imali od èega da ih otplaæuju.

Kad im je bilo ¹esnaest godina i dva meseca zavaljali su svoj prvi ket vutre.

Kad im je bilo ¹esnaest i po godina, organizovali su orgije s ekipom koju su upoznali preko neta.

Danas im je sedamnaest godina.
Svuda su oko nas. Pred njima je buduænost. Èik neka se neko usudi da im postavlja pravila. Èik neka se neko usudi da im prigovori ¹to se ne pridr¾avaju pravila. Èik neka im neko objasni za¹to uop¹te treba da se pridr¾avaju bilo kakvih pravila. Oni æe da prave nova pravila.

Niko vas neæe ni pitati da li se sa tim pravilima sla¾ete.

Pravila - Marko Vidojkoviæ

[bosman]

Johnny ima li koja muska prica??? :-k

[sabinax]

STVARI NISU UVIJEK ONAKVE KAKVIMA SE ÈINE

Dva anðela putnika zaustavila su se da prenoæe u kuæi jedne vrlo moæne obitelji. Obitelj je bila netaktièna i nije im odobrila da se smjeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umjesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuæe. Dok su raspremali le¾ajeve na podu, stariji anðeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlaði anðeo upitao za¹to je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvijek onakve kakvima se èine”.
Slijedeæu noæ, anðeli su do¹li da prenoæe u kuæu jednog vrlo siroma¹nog para, ali mu¹karac i njegova ¾ena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon ¹to su sa njima podijelili ono malo hrane ¹to su imali, braèni par je dozvolio anðelima da spavaju u njihovom krevetu gdje æe se moæi dobro odmoriti. Kada su se slijedeæi dan probudili, anðeli su prona¹li gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posjedovali, èije je mlijeko bilo njihov jedini izvor prihoda, le¾ala je mrtva na polju. Mlaði anðeo bio je bijesan i upita starijeg anðela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi èovjek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podijeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

“Stvari nisu uvijek onakve kakvima se èine” odgovori stariji anðeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primjetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsjednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemoguæim da pronaðu to zlato.”

“Noæas, dok smo spavali u krevetu siroma¹ne obitelji, anðeo smrti do¹ao je po ¾enu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se èine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo ¾eljeli…

[sabinax]

U ovom trenutku -

-Netko je ponosan na tebe.
-Netko misli na tebe.
-Nekome nedostaje¹.
-Netko je zahvalan na podr¹ci koju si mu dao.
-Netko ¾eli da bude¹ sretan.
-Netko ti ¾eli ne¹to darovati.
-Netko misli da ti JESI dar.
-Netko te ¾eli zagrliti.
-Nekome si u mislima i osmjehuje se.
-Netko ¾eli plakati na tvom ramenu.
-Netko ¾eli sa tobom izaæi i zabaviti se.
-Netko ima potrebu za tvojim oprostom.
-Netko je zahvalan ¹to si mu oprostio.
-Netko ¾eli podjeliti vlastite snove sa tobom.
-Netko te cijeni zbog toga kakav si.
-Netko ¾eli da zna¹ da je uvijek tu uz tebe.
-Netko je sretan jer si mu prijatelj.
-Netko ti ¾eli biti prijatelj.
-Netko se uzda u tebe.

NETKO IMA POTREBU ZA OVOM PORUKOM

[ra-ja]

Pismo mojoj sestri....

Bila sam ljuta na sebe ,jer ti po ko zna koji puta nisam rekla ono sto mislim,i osjecam .Nisam imala snage zato ti pisem ovo pismo.Znaj da sam te ja jedina voljela...i svi su se pitali ..kako uopste mogu s tobom razgovarati...Iako je poneka pitanje suvisno.ipak ti si moja sestra.
Polazim od moje teorije da u svakom covjeku ima covjek..a sam pokusala uvijek da nadjem opravdanje tu za tebe.
Ovaj puta si me posebno uzdrmala ,doslo mi je da vristim iz svega glasa.
Umjesto toga, stisnula sam zube i precutala...
Kao uvijek nisam pravila puno buke oko svega..bila sam tiha...pazljiva i njezna prema svojoj sestrici..Kako i nebi bilo tako, jer ti si od mene mladja 7 godina...a pokusala sam da ti budem uvijek kao primjer....
Mozda ti ove rijeci se cine oporne,da mislis da sam ti zavidna,jer si u zivotu sa mnogo manje truda prosla bolje...Ali ne...Nije tako..Uvijek si mi bila draga..ali nisam sigurna da si ti isto to osjecala prema bilo kome a i prema meni.Pomisao da me iskoristavas,ne samo mene nego i ostale ..zatvarala sam oci pred cinjenicom.
Da ti napomenem....
Neznam koliko se sjecas momenta kada je nas tata umro..Bio je bolestan..i kada je osjetio da je kraj..htio je nama djeci ostaviti poklon od njega...Bio je 29 septembar...toga dana je potpisivao kupoprodajni ugovor za zemlju i vikendicu na najljepsem mijestu oko jezera...na kojoj smo svojim rukama po njegovom nalogu napisali "USPOMENA"....Ugovor sam licno kucala na masini....
Taj ugovor se nije potpisao jer je tog momenta pred nasim ocima on preminuo....
Njegova licna zelja je bila da se mi sastajemo i druzimo.....Dosla si po kljuc da ides na vikend ..obecala ga vratiti ..a zasto ga nisi vratila.???
Ako treba napisacu ti ja ....I tada si spasavala moju vezu...bas smijesno...
Nikada vise niko nije dolazio tamo....
To se nije moglo niti prodati niti kupiti....To je bila uspomena na njega..poklonjena svima......

Ovo je primjer kako se snovi pretvaraju u stvarnost.... :huh:

Samo sam dala jedan primjer....

Mozda ovo nije bilo mjesto da ga napisem..ali nisam nasla neko zgodnije ...

[ra-ja]

Ovo sam licno duzna svojim roditeljima i mojoj uzoj familiji.....

Sada je prestojala predstava...izrezirana...kao od najboljeg rezisera...

Kada si dosla po kljuc sa svojim muzem..isla si na izlet.Nikada nisi prije dolazila..Najcesce je odlazio tamo taj moj partner na ribarenje sa prijateljem ,kada ih moram sada spomenuti.Ja licno nisam voljela tamo ici...Mogu misliti kako si se odusevila..izgledu..Da znam. Netaknuta priroda..a kucica u sumi kao iz bajke.....Kao izvajano na platnu....
Otisla si ponovo ...Da sada ti se jos vise svidjelo..jer ti je pala ideja....
Odmah si otisla kod mama.i rekla joj:da si zatekla nered ,i donijela si joj neke cipkane gacice....koje si navodno nasla tamo...i boga pitaj sta si joj sve napricala.... :huh:
TI DOBRO ZNAS KOLIKO JE MENE MOJA MAMA VOLJELA...da bih za mene ucinila sve na svijetu..Tada je bila ocajna.....Bila je sokiranja..i pitala vas, sta da radi...Najbolja ideja je bila da tebi to kao navodno proda...i da kljuc od vikencice bude kod vas..Ako neko zeli ici na izlet treba samo doci po njega...a unapred si znala koliko ce nas sve to pogoditi i da nam nece pasti na pamet da vise ikada odemo dole.....
Nikada nisam vidjela knjizicu sa novcem gdje si ti bila punomocni...niti bilo kakav novac ostatak porodice nije iskoristio od toga....
Mama je do kraja zivota govorila da to nije prodala ..da je to nase zajednicko....molila nas da ideto tamo..itd...
Zalosno sada kada razmisljam ...tebi nije palo na pamet...da se pitas koga si sve tu povredila...Vazno je bilo da se smire duhovi da ti to po zakonu uradis..kako valja..naravno u svoju korist....

Cuj spasavala moju vezu....I rijesila problem....da svi budu povredjeni...a ti jedina dobila korist..sa svih strana...trebali smo ti biti jos i zahvalni za djelo....

U pravu si za tebe je ljubav samo rijec i nista vise....

[ra-ja]

Kada je tata umro nista vise u nasoj porodici nije bilo kao prije..Jos prije njegove smrti radila sam umjesto njega u biblioteci,morala sam taj posao zadrzati,jer nismo htjeli da ubijamo u njemu nadu da ce on ubrzo ozdraviti i vratiti se na to honorarno radno mjesto.a samim tim sam zapostavila i studije...To mi je tesko palo...ali osjecala sam obavezu da pomognem porodici....Tko je mogao to uciniti nego ja..jer se to od mene i ocekivalo
Tvoj je zivot i dalje isao sigurnom uzlaznom linijom ,na vrijeme si zavrsila fakultet,upoznala dobrog mladica,udala se i otisla od kuce....
Ja sam ipak tu ,u toj kuci ostala cvrsto vezana.Uz posljednje godine vezana za bolesnu majku.Posao i briga o majci , na te dvije duznosti sveo se moj zivot.Znas da je mama na kraju ..bila izgubljena te nije bila u stanju brinuti o sebi.Ja je nisam zeljela smjestiti u neku od onih groznih ustaniova..za koje ste me svi nagovarali....
Tvoja se briga svela na povrsne telefonske pozivesa pitanjem kako je..???
A kada si nas posjetila jedva bih se zadrzala uz nju koju minutu.
Oprosti ..ja je nemogu ovakvu gledati ..srce mi se kida ..govorila si i ubrzo odlazila.A ja.Ja nemam srca,Za mene je to normalno da sve mogu izdrzati...
Godinama nisam imala ,jednog jedinog dana koji sam mogla posvetiti samo sebi.Nikada se nisi ponudila dan dva ,sat dva ,preuzmes brigu o njoj.A tvoja je mama koliko i moja..

Ovo pismo ti vjerovatno nebih nikada napisala ,da mi nisi prigovorila,zasto nisam bila kuci kada je dolazio rodjak u posjetu.....
Da si ti bila tada tu ..ona nebih izgledala tako lose..i sve bih bilo kako treba....
Tvoje rijeci su me pogodile ko iz groma.Mislis zasto nisam bila kod kuce...nisam mogla ,jer bila sam na poslu.
Znas pitam se otkud da mi to prebacujes jer nisi za mamu imala vise vremena od par bijednih minuta...a meni nesto prebacujes...Nisam ti nista rekla ali kada si otisla ,gorko sam zaplakala....
Niko me nikada u zivotu nije toliko povredio .To me natjeralo da punio razmisljam o nama,o sebi o svojoj buducnosti.Predamnom je sada posve novi drugaciji zivot.Neznam kako cu se snaci..Nemam drustvo ...prijatelji..negdje daleko...
Imam samo tebe i par njih i nebih vas niposto zeljela izgubiti...
Zato bih voljela da ovo pismo nesvatis kao zalopojku i optuzbu.
Nego kao poziv ..na zdravi i otvoreni razgovor....
NIKADA NIJE KASNO ZA TO......DRAGA SESTRICE.......

[johnny]

Robert Falgam - neobicne misli o obicnim stvarima
Sve sto treba da znam naucio sam jos u vrticu

Svakog proleca, tokom mnogih godina, imao sam zadatak da napisem svoju licnu izjavu o tome u sta verujem: moj moto. Kada sam bio mladji, taj dokument je imao mnogo stranica; trudio sam se da sve spomenem, pazio da mi nista ne promakne. Dokument temeljan i opsiran kao presude Vrhovnog suda, kao da se recima mogu resiti svi egzistencijalni sukobi.
Poslednjih godina moj moto je postao kraci – ponekad je cinican, ponekad komican, ponekad obicno intoniran – ali pisem ga i dalje. Nedavno sam pokusao da sustinu svojih uverenja sazmem na samo jednu stranicu i napisem jednostavnim recima, mada svestan da to podrazumeva vrlo naivni idealizam.
To nadahnuce, da budem sto sazetiji, doslo mi je na benzinskoj stanici. Rezervoar starog automobila napunio sam do vrha visokooktanskim gorivom super de luks. Moja stara krntija nije, medjutim, mogla da ga svari i dobila je napad – motor je neprekidno kasljucao i gasio se na raskrsnicama, podrigivao na nizbrdicama. Shvatio sam. I moja glava i moj um povremeno pokazuju iste simptome. Progutam li previse visokosadrzajnih informacija, i ja cu dobiti napad, egzistencijalne vrste: kasljucati i gasiti se na raskrsnicama gde treba doneti zivotne odluke, jer uvek – ili znam previse ili premalo. Zivot nije izlet.
Tada sam shvatio da vec znam vecinu onoga sto smatram vaznim za smisleni zivot – i da uopste nije komplikovano. Ja znam. I znam odavno. Medjutim, i ziveti tako – to je vec druga stvar. Evo dakle, ovo je moj moto:
SVE STO TREBA DA ZNAM o tome kako treba ziveti, sta raditi i kakav biti, naucio sam jos u vrticu. Mudrost me nije cekala na vrhu planine, na kraju drugog uspona skolovanja, nego se krila u pesku decjeg igralista. A evo sta sam tamo naucio:

Sve podeli sa drugima.
Igraj posteno.
Ne muci ljude.
Svaku stvar vrati gde si je nasao.
Pocisti za sobom.
Ne uzimaj ono sto nije tvoje.
Kada nekoga povredis, izvini mu se.
Peri ruke pre jela.
Pusti vodu u toaletu.
Topli keks i hladno mleko su zdravi.
Zivi uravnotezeno: malo uci, malo razmisljaj, crtaj, slikaj, pevaj i plesi, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslepodneva odspavaj.
Kad izadjes u svet, budi oprezan u saobracaju, drzi se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
Ne zaboravi da cudo postoji. Seti se semenke u plasticnoj casici: koren je krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zasto i kako, ali tako je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrcci, beli misevi, cak i semenke iz plasticne casice – jednom moraju da umru. I mi cemo.
A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reci koju smo naucili – najvece i najvaznije od svih reci – VIDI.

Sve sto treba da znate sadrzano je negde u ovom spisku. I zlatno pravilo, i ljubav, i temeljna pravila higijene. Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav zivot.
Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte mu teske, odrasle i zvucne reci i primenite na zivot svoje porodice, posao, drzavnu politiku, svet u kome zivomo – i videcete da ce pravilo ostati jasno, tacno i cvrsto. Zamislite, koliko bi bolji bio nas svet kada bismo svi – citav svet – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo. Ili kad bi se sve drzave pridrzavale pravila da svaku stvar vrate tamo gde su je i nasle i da pociste nered za sobom.
Kao sto je istina, ma koliko smo vec odrasli, da je, kad izadjemo u svet, najbolje drzati se za ruke i ne udaljavati se od svog druga.

[ra-ja]

pismo mojoj prijateljici...


Do prije nekoliko godina ,mislila sam da se lijepe stvari desavaju samo drugima,a da je monotonija glavno obiljezje mog zivota.Medjuti pukom slucajnosti upoznala sam tebe i svatila da nije tako.
Kada sam se nasla u jednom nezavidnom polozaju..ponudila si mi pomoc...Kako dobro djelo od tebe..u tim situacijama si ista kao ja,
Inace ljudi uvijek traze da ih za nesto molis..nemaju osjecaja kada kome treba izaci u susret,da to sami primjete.
Kada sam prihvatila tvoju ponudu,imala sam na raspolaganju sve ..kao prvo sirom otvorena vrata tvoga stana.Sa tvojom pomoci sam dosla tu.kao sve ostalo.
Kako to zaboraviti...nikako...i nikada...
VELIKA TI HVALA ZA SVE......
13.10.08...Moja prijateljica je napustila je ovozemaljski zivot.
Cula sam da je bolesna ,ali nisam znala da je to tako ozbiljno.Inace bih joj se davno prije javila...
Prije godinu dana je napustila Njemacku vratila se sa muzem u Bosnu...Da je ostala tu jos bih zivjela....
Neka je rahmet njenoj dusi....

[ra-ja]

Pricam mojoj prijateljici....

Prije mnogo godina dobila sam lancic sa medaljonom,od mog partnera kada smo poceli skupa biti..Naravno u njega sam stavila nase dvije slike...
Pred sam rat pukla je veza izmedju medaljona i lancica...
Taj ukras je bio neupotrebljiv sve do prije tri godine..Javila sam svojoj snahi da ga pokusa popraviti...Da uspjela ga je srediti ..ali dok je zlatar to zavarivao..spalio je slike i plastiku koja ih je drzala...
To stoji sada u kuci kao zabaceno.neznaci mi nista...Interesantno da se to desilo bas kada je nasa veza prekinuta....
Dobila sam od sestre veliki srebreni medaljon u kojem je samo jedna strana medaljona popunjena mojom slikom...vrlo rado ga nosim.....
Puno mi se nabada taj medaljon ...bezveze....

[ra-ja]

za sjecanje.....

Moja sestra je s pocetka rata dobila papagaja na poklon..U pocetku joj je smetao i brljao po kuci...Ali posto je zivjela sama,vremenom ,jako se vezala za pticu...Mnogo vise brinula o njemu nego o sebi,da ima hranu svjezu vodu ,cist kafez...i sve ostalo...Rekli su joj da ga treba nauciti da prica..Oko toga se veoma trudila..ali bez uspjeha..Zato mu je nadila GLUPKO....
Stalno ga je dozivala dodji hajde dodji..reci volim te....reci moje ime ..i jos par slatkorjecivih rijeci...ali uzalud GLUPKO je ostao glüpko....Jedino bih joj sletio na rame ako bi ona posvetila paznju gostu i sagovorniku..onda je glupko kljucao i ometao.....
Kada je sestra umrla...novi vlasnici nisu znali sa pticom da se ponasaju ili nisu imali vremena ....
nemalo poslije i ptica je uginula.....
LJUDI SE PONASU VJERUJTE ISTO KAO I PTICE.....

[ra-ja]

Nadu sam upoznala ,kada sam bila u osnovnoj skoli...i od tada mi je postala moja dobra prijateljica,mogu reci jos iz djetinstva.Nismo isle u istu skolu ,ali to nije bio razlog da se druzimo.jer smo jedna prema drugoj stekle veliko povjerenje.Sve smo povjeravale jedna drugoj.Isle smo zajedno na ples,setnju,u kino na matine, jer nam je to vrijeme izvodjenja filmova odgovaralo zbog ogranicenosti izlazaka...
Poslije zavrsene srednje skole,ja sam se upisala na fax,a ona se zaposlila.i pocela se zabavljati sa svojom dugogodisnjim prijateljem,tj simpatijom iz razreda..Koji je te godine otisao na osluzenje vojnog roka.
U medjuvremenu su se dogovorili da se pri njegovom povratku vjencaju..Cak je bio odredjeni dan 28 mart ...
Bas sam se sa njom zezala ..rekoh,treba ti jos moj rodjendan pa bih mogla slaviti tri praznika,,,,
Vjeridba je obavljena 28.marta..ali vjencanje iz objektivnih razloga pomjereno je za 12 juni te godine.sto i to nije bilo sigurno jer se moja drugarica Nada razboljela,pa su razmisljali da i taj datum prolongiraju za septembar....Ipak je vjencanje odrzano na radost svih ,jer je svadba bila vec spremna...
svadba je bila odrzana u krugu prijatelja i rodbine...skromna ali lijepa.....Nakon par mjeseci mi se javila..da mi kaze da je u drugom stanju i da joj je termin 18 mart...O super imat ces ipak puno praznika u martu...
Polovinom trudnoce desila joj se nezgoda ,pala je niz stepenice na beton,prilikom kojom je doslo do poremecaja njene trudnoce,te je morala sve do kraja strogo lezati uz svakodnevnu kontrolu babice,,,
Svi smo navijali da samo udje u deveti mjesec,jer je te dane jako tesko podnosila.
Porodila se 25 februara,,rodila zivog i zdravog sina ..posjetila sam je odmah po izlasku iz bolnice,,,Veoma je bila sretna,dijete nije tada imalo ime..Nazvala me je i rekla ...da je bila kcerka...dala bih joj tvoje ime ,jer mi se to ime dopada,Danas su nam u posjetu dolazila rodbinas .Medju ostalkim bio je jedan njegov amidja i predlozio je da se moj sin zove kao ti ...potajno sam to zeljela..iako nisam nikome to rekla.....
Sve bih to bilo kako treba da se nepojave u primitivnoj sredini primitivne tracare,,,da pocnu kao u sali racunati ...dali je trudnoca usla u deveti mjesec..ili je mozda prije braka napravljeno....
Tako ljubomornom covjeku bacis klicu sumnje...pa cim se desi nesporazum sa djetetom ..pocne da se pita dali je to zaista njegovo dijete.....bljak.ba
Prije dva dana javila mi se negdje iz Evrope, gdje zivi .Imacu jos jedan praznik u martu....Razvodim se...imam termin 12 marta....
Mozda bih mnoge vijest iznenadila .ali mene nije....sasvim sam ravnodusno prihvatila to....
Zato sam rekla sebi moje dijete nece biti razlog zasto je brak sklopljen..Moja djeca ce se praviti u braku.
da ljudi nebih imali materijal da se trude oko matenatike..

[ra-ja]

Ispade kao vic.....
Bila sam na pijaci i gledam kako covjek digao u vis par brushaltera i vice...petica,sestica...petica sestica navalite zene samo 2 km..Zene se okuple i biraju...eto i ja se nasla tu...Jedna iz grupe sapce njemu ...imateli 2...On dalje nastavlja vikajuci petica sestica, petica sestica...a ona opet imateli dvojku...Ma petica sestica...a ove sa miteserima neka se jave doktoru.....Zene su se sve nasmijale....
Zaista nisam znala da zene sa tako malim brojem nose uopste brushalter,i neznam kako tako male grudi mogu da vise...
Ni ja nisam nasla svoj broj su mi je tada ti brojevi bili veliki....