Šveđani upozorili Netanyahua

Poslije 60 godina konflikta, prvo zapadno priznanje Palestine je upozorenje Netanyahuu da se rješenje krize ne može odlagati.

Piše: Boško Jakšić

Otvoreno ispoljavajući nezadovoljstvo politikom izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, koga mnogi smatraju odgovornim za neodrživi status quo i ključnom preprekom za postizanje mira sa Palestincima, Švedska je probila dosad nepremostvivu barijeru i postala prva zapadna zemlja koja je priznala palestinsku državu.

“Ovo je važan korak koji potvrđuje pravo Palestinaca na samoopredeljenje”, obrazložila je odluku nove švedske Vlade levog centra ministarka inostranih poslova Margot Wallstrom u autorskom tekstu za Dagens Nyheter.

Palestinci su razumljivo odluku nazvali “istorijskom”, a lako bi moglo da se pokaže da ona to i jeste, imajući u vidu decenije patronažne zaštite koju Zapad, pre svega SAD, pruža Izraelu.

“Ova odluka je poruka Izraelu i odgovor na njegovu kontinuiranu okupaciju palestinske zemlje”, izjavio je Nabeel Abu Rdeineh, predstavnik za štampu palestinskog predsednika Mahmouda Abbasa.

Zvaničnici Izraela ne kriju osećaj “iritacije i mučnine” zbog “nekorisne odluke koja ne doprinosi povratku pregovorima”.

Izraelski ministar inostranih poslova Avigdor Lieberman, osnivač i lider desničarske stranke Yisrael Beiteinu, čije biračko telo čine doseljenici iz bivšeg SSSR-a, je za švedsku odluku rekao da je “za žaljenje”. “Švedska vlada trebalo bi da razume da su bliskoistočni odnosi složeniji od komada Ikeinog nameštaja za sklapanje, i da bi problemu trebalo prići odgovorno i osetljivo”, ironično je komentarisao moldavski Jevrejin koji je odmah svog ambasadora u Stockholmu pozvao na “konsultacije”.

Nije vrijeme za likovanje

Da stvar bude gora po Netanyahua, lidera desničarskog Likuda, priznanje koje bi mogle da slede i neke druge članice Evropske unije dogodilo se samo tri meseca posle krvavih izraelskih napada na Gazu, usred ozbiljnih palestinskih nereda u Jerusalimu i neposredno pošto ga je jedan neimenovani stafer Bele kuće nazvao “pilećim go..ncetom”.

Krunski dokaz nespremnosti da se nastavi mirovnih dijalog sa predsednikom Abbasom, bila je odluka izraelske Vlade da ubrza planove na izgradnji novih jevrejskih naselja na okupiranoj palestinskoj zemlji.

Palestinci mogu da slave, ali nije vreme za likovanje. Zvanično nezadovoljstvo Zapada Netanyahuom može da prođe, kao toliko puta do sada, ali palestinski političari moraju da reše svoje probleme jer njihova reputacija u svetu nije baš sjajna. Moraju vlast da učine efikasnijom, da se bore sa korupcijom i da iza sebe ostave parališuće političke podele koje mnogo toga blokiraju.

Istovremeno, ova potencijalna prilika Palestincima je glasni poziv na buđenje Izraelcima, koji će morati da odgovore na pitanje: koliko je dobra ideja birati lidere koji su isključivo usmereni na sabotiranje svake inicijative čiji je cilj postizanje pravednog, sveobuhvatnog i trajnog mira?

Problem je što je Netanyahu sve činio da se pregovori, prekinuti poslednji put u aprilu, ne obnove. Kap u čaši, krunski dokaz nespremnosti da se nastavi mirovnih dijalog sa predsednikom Abbasom, bila je odluka izraelske Vlade da ubrza planove na izgradnji novih jevrejskih naselja na okupiranoj palestinskoj zemlji – ključne prepreke koja komplikuje rešenje po formuli dve države.

Švedska je procenila da je to dovoljno, i da će priznavanjem palestinske države, najavljenom u inauguracionom govoru premijera Stefana Lofvena pred Parlamentom u oktobru, pojačati međunarodni pritisak kako bi se desničarska izraelska Vlada konačno primorala da počne da rešava najduži konflikt savremenog sveta.

Najveći saveznik Izraela, Amerikanci, očekivano su uzdržani i odluku Švedske smatraju “preuranjenim”. Ne, uzvraća ministarka Wallstrom i pre nego što se Washington zvanično oglasio. “Neki će reći da ova odluka dolazi prerano. Plašim se, međutim, da je zakasnela”.

Izrael je Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim, koji su dotle bili pod kontrolom Jordana, okupirao u šestodnevnom ratu 1967, kada i Pojas Gaze. Istok grada je kasnije anektiran, što međunarodna zajednica nikada nije prihvatila. Početkom svog drugog premijerskog mandata, marta 2009, Netanyahu je Jerusalim proglasio “večnom i nedeljivom” prestonicom jevrejske države i od tada odbija bilo kakve pregovore na tu temu.

Odluka Švedske ne odudara od politike EU-a naspram izraelsko-palestinskog konflikta. Unija je još 2009. pozivala Izrael da sa Palestincima podeli Jerusalim kako bi njegov istočni, arapski deo, bio glavni grad buduće palestinske države. Švedska je i tada, kao predsedavajući EU, prednjačila u nacrtima dokumenata koji su definisali “Državu Palestinu, sastavljenu od Zapadne obale, uključujući Istočni Jerusalim, i Pojasa Gaze”.

“Članice EU potvrdile su 2009. svoju spremnost da priznaju državu Palestinu kada to bude oportuno”, podsetila je ministarka Wallstrom. “Sada smo spremni da preuzmemo liderstvo. Nadamo se da to može da pokaže put drugima”.

Diplomatski uspjeh Palestinaca

Evropska unija sve vreme traži da status Jerusalima, kao i druga ključna pitanja mirovnih pregovora – poput gradnje jevrejskih naselja, granica buduće palestinske države ili statusa potomaka izbeglica iz vremena stvaranja Države Izrael 1948. – budu rešavana pregovorima.

Švedsko priznanje, obrazloženo i kao davanje ravnopravnog status Palestincima i Izraelcima tokom mirovnih pregovora, ali i kao davanje nade mladim ljudima na obe strane, najveći je diplomatski uspeh Palestinaca posle odluke Generalne skupštine UN-a iz 2012. o de facto priznavanju države Palestine.

Da li će drugi Evropljani slediti primer Švedske i još 135 država koje su već priznale Palestinu, uključujući Maltu i Kipar kao i neke istočnoevropske zemlje koje su to učinile znatno pre ulaska u EU? Da li će priznati državu čija Palestinska vlast predsednika Abbasa nema punu kontrolu nad palestinskom zemljom, državom kojoj se ne znaju granice?

Britanski parlament je početkom oktobra u neobavezujućem glasanju priznao Palestinu, a slično glasanje predstoji u Španiji, Francuskoj i Irskoj – što sve nagoveštava nove diplomatske prodore “palestinske stvari”.

Neke članice EU-a, bliže Izraelu, nisu zadovoljne odlukom Švedske, tako da je predstavnica za medije Evropske komisije Maja Kocijančić morala da ponovi pre pet godina prihvaćenu uopšteniju formulaciju: “Što se pozicije EU-a oko priznavanja tiče, Unija je u prošlosti saopštila da će priznati Palestinu kada to bude oportuno”.

Sve to bi moglo da pomogne da u Savetu bezbednosti UN-a prođe rezolucija koju je nedavno najavio glavni palestinski mirovni pregovarač: da novembar 2017. bude krajnji rok za nastanak dve države u okvirima granica pre rata 1967.

Posle šest decenija konflikta i 21 godine od potpisivanja prvog izraelsko- palestinskog sporazuma u Oslu, posle više od dve decenije neuspešnog pregovaranja, prvo priznanje koje je stiglo sa Zapada je veliki diplomatski uspeh Palestinaca i ozbiljno upozorenje premijeru Netanyahuu da rešenje krize ne može da odlaže u nedogled.

“Naša odluka dolazi u kritičnom vremenu jer smo tokom poslednjih godinu dana videli kako su mirovni pregovori zaustavljeni, kako su odluke o novim (jevrejskim) naseljima na okupiranoj palestinskoj zemlji komplikovale rešenje dve države i kako se nasilje vratilo u Gazu”, obrazložila je švedske motive ministarka Wallstrom.

Upravo odlukom o gradnji novih 1.000 stambenih jedinica u Istočnom Jerusalimu, Netanyahu ne samo da je ubrzao opredeljenje Stockholma, već je ponovo iritirao Washington koji je nova naselja opisao kao “provokativna i nelegitimna”.

Obamina administracija pokušavala je 2010. dvomesečnim snažnim diplomatskim pritiscima da primora Netanyahua da objavi moratorijum na gradnju novih jevrejskih naselja, ali je decembra odustala. Palestinci su se odmah, posle samo tri meseca pregovaranja, povukli.

Povratak krvavim sukobima

Problem je dodatno doprineo zahlađenju američko-izraelskih odnosa narušenih već izjavom jednog neimenovanog zvaničnika Bele kuće koji je u intervjuu za MAGAZIN Atlantic Netanyahua nazvao “pilećim go..ncetom” – čovekom koji isključivo razmišlja o svom ostanku na vlasti, nespremnog da reši konflikt sa Palestincima.

Kako to obično biva, provokativna odluka o jevrejskim naseljima u blizini jerusalimskog Starog grada ubrzo je propraćena incidentom koji se pretvorio u opasne nemire. Jedan Palestinac pokušao je da ubije ultradesničarskog američko-jevrejskog aktivistu Yehuda Glicka, lidera kampanje da se Jevrejima dozvoli da se mole na trećem najsvetijem mestu islama, području Haram al-Sharifa, Hrama stene, na kome se nalazi džamija Al-Aqsa.

Tri sata posle incidenta, kada je policija pokušala da uhapsi osumnjčenog 32-godišnjeg Palestinca, došlo je do oružanog sukoba u kome je on ubijen. Odmah su usledili žestoki nemiri po Istočnom Jerusalimu. Ultraortodoksni Jevreji pokušali su u znak protesta zbog atentata da krenu prema islamskom svetilištu, pa je Haram al-Sharif bio zatvoren gotovo čitavog dana – prvi put posle 14 godina.

Predsednik Abbas je za akcije policije rekao da su ravne “objavi rata”, dok je njegov Fatah proglasio Dan gneva – što je sve pretilo povratkom na krvave sukobe tokom druge palestinske intifade, ustanka, početog 2000. godine odmah pošto je tadašnji izraelski premijer Ariel Sharon provokativno otišao na Haram al-Sharif.

6 Nov, 2014
767 pregleda

Bez komentara