Danas, sutra, juče


Kiša pada k'o suze iz oka

za ljubavlju starom kad se tuži ,

promašaji životni kad stignu

srce samo za kucanje služi.

Sadašnjost je srcu nevidljiva,

ne oseća šta sutra donosi,

čovek pruža ruke prema juče

malo sreće tamo da isprosi.

Lica što iz prošlosti izrone

noću dođu i čine se sjajnim,

al' te slike vetrovi razgone

da lutaju hodnicima tajni.

Nepostojan u svom svetu želja

svako hoda, svoje strasti prati,

saputnike drži na distanci,

a za nečim nemogućim pati.

U srcu se svakom varka krije

jer je finom iluzijom tkano,

srce nikad zadovoljno nije

onim što je od Boga mu dano.

  • Keine Kommentare