Skroviste

Strah je duboko u meni...
potpuno sama lutam, sada...zbunjena
Trazim odgovor, zar su mi ostali samo oni koji se pretvaraju da su mi prijatelji...koji nose maske...
Maske, koje u trenutku istine, hteli to ili ne,,,moraju skinuti,,,
Nakon istine, sve se menja...laz nisti sve...
Svaka laz, na srcu mi ostavlja oziljke....
Zasto je tako tesko istinu zboriti?!
Zasto je tako tesko voljeti i preboljeti?!
Toliko pitanja, a nigdje odgovora...jednom mi rece neko, za sve postoji odgovor, samo treba traziti na pravome mjestu...a ja se pitam : \\\\\\\\\\\\\\\"Da li je zaista tako?\\\\\\\\\\\\\\\"
Toliko je ispita, toliko iskusenja...kako sve to proci i ostati pri sebi...
Bojim se da ne postanem kao drugi...kao oni koji nose maske...
kao oni koji istinuu ne zbore..
Strah je duboko u meni...neka tama...to nisam vise ja...borim se, nedam da se promenim, ali se menjam osetim to....
Taj mrak, prati me....te osobe donose ga u moj svet....
Tama...gde god da pogledam svuda je, neka magla...gusta i strasna...
A ja lutam kroz nju, trazim odgovor....nasla sam samo mrak...
Samo mrak i ja.....
Na kraju...TAMA CE POSTATI MOJE SKROVISTE!

  • Bez komentara