Blogovi

Ulozila sam welike napore da precutim,ostanem welika,jaka i nesalomiwa.Dala rec da ti necu reci nista,da ti necu prebaciwati.Rekla sebi da cu pustiti da sam shwatis koliko gresis i koliko patim.Mozda treba da ti dam wreme da razumes odsutnost mog pogleda i iz njegowog siwila procitas koliko sam tuzna usamljena.Koliko se osjecam newidljiwom.Mozda da pustim da u mom glasu cujes setnu melodiju koja ce te prizwati.Mozda da pustim suzu da sklizne niz lice i onda kazem da mi je nesto upalo u oko.Ne ze…

Tonem u tišini duboke noći,punu samoće,tuge i bola,jer ne mogu da gledam u svetlosttužnim očima klinke koja voli.Previše je pitanja bez odgovora,nemih pogleda,koraka bez cilja,zar su potrebne rečikad samoća i najskrivenija osećanja otkriva?Teško je živeti u senci prošlosti,sa uspomenom na prohujale dane,ne vredi razmišljati o budućnosti,jer istina stvara duboke rane. Pogled tvoj sve mi govori,svaka reč bila bi suvišna,zban,još uvjek voliš nju,sad sam to shvatila.

Ćutaću, jer je to jedino što umijem.Kažu: “Ćutanje je zlato”, ali se često ne slažem sa tom glupom, starom i ofucanom izrekom uz koju vječito krećemo istim koracima u vremenu bez kraja.A što je najgore, misli predstavlja prizmu svih onih emocija i gluposti koje ne želim da glasno izreknem, baš kao sudija što presudu u sudnici naglas č...ita.On barem čita, a ja ćutim i pišem, zapisujem tuđe greške olako i bez griže savjesti da će možda nekog moja osuda zaboljeti.Greške svi činimo, svakog dana bez…

Kažu, sve što se događa, događa se s razlogom. Onda se pitam, i uporno tražim objašnjenje, taj razlog, zašto mi je krojena ovakva sudbina. Šta sam toliko grešno počinila. Kud god pogledam oko sebe, tu su nasmijani, sretni ljudi. Barem se tako čine. Glume li, ili ne, ne znam, ali fali mi taj osmijeh na licu. Nekada sam bila jedna od njih. Osmijeh, bio je moj zaštitni znak. Međutim u zadnje vrijeme, rijetko i da se nasmijem, i ti rijetki momenti su eto samo reda radi, da ljudi u mojoj okolini ne b…

Nada je san budnih... a ja se konacno budim! Konacno otvaram prozor i uzimam vazduh koji mi je prijeko potreban, ali ovaj put malo vise... vise nego sam navikla! Uzimala sam premalo.... premalo za nekoga ko je namjeravao ostat ziv! Ustrucavala se, uzimala kolicinu koja me samo cuvala u knjigama zivih, tek toliko da se zna da sam tu! Zelim nazad ono sto sam poklonila ne znajuci... zelim ono sto su drugi potrcali da uzmu, bez pitanja kao i sve ostalo sto ukradu hinjski pa se hvale time! No, dobro.…

Razmisljam o cemu da pisem...a da se ne ponavljam...u sustini sve se svodi na isto...pitanja o zivotu, tuga, sreca...sve isti smisao, samo je mnogo sinonima....Da pisem o tugi...koje i jeste prisutna u mom srcu u mojoj dusi...Da pisem o sreci...ah, zar postoji sreca za mene...Pitam se, da li je Bog bio tuzan i besan kada je moj lik stvarao...Besna sam na sebe, na celi svet...Na list koji pada...na vodu sto zubori...na tako lepe prirodne zvuke i pokrete...Besna na sebe i na svoj tuzni pogled, na…

Strah je duboko u meni...potpuno sama lutam, sada...zbunjenaTrazim odgovor, zar su mi ostali samo oni koji se pretvaraju da su mi prijatelji...koji nose maske...Maske, koje u trenutku istine, hteli to ili ne,,,moraju skinuti,,,Nakon istine, sve se menja...laz nisti sve...Svaka laz, na srcu mi ostavlja oziljke....Zasto je tako tesko istinu zboriti?!Zasto je tako tesko voljeti i preboljeti?!Toliko pitanja, a nigdje odgovora...jednom mi rece neko, za sve postoji odgovor, samo treba traziti na pravo…

Osećam neku čudnu energiju. Nekako, želim da ovaj savršeni trenutak traje zauvek. A onda mi moja surova podsvest razbija iluzije!Sandra,tvoj život nije savršen. Zašto? Šta to meni fali? Dado Polumenta bi rekao fali mi ljubav, ali u mojoj slobodnoj izvedbi, prepravila bih u fali mi muškarac. Živa istina!I sad, tako jaka i samosvesna, nije me blam da priznam da koliko god se mi žene trudile da budemo samostalne, svoje itd. uvek nam zafali neko da zaspi sa nama, zagrli nas ujutru i probudi nežnim r…

Pusti me da gledam u tvoje oči,da se utopim u njihovom plaventilu,da pomislim da sam na nebu i da počnem da lebdim od sreće...Pusti me da ti se barem malo približim,da mogu da zaronim u tvoj pogled,da pomislim da se kupam u moru,da poželim da nikada ne izađem iz njega...Pusti me da gledam u tvoje zenice,da vidim da li me makar malo voliš,da li me gledaš drugaćije od ostalihili se to meni samo čini...Ćuti,o ćuti,i pusti me da te gledam,da nestanem u plaventilu tvojih očiju,da me nema!!!