Tonem u tišini duboke noći,
punu samoće,tuge i bola,jer ne mogu da gledam u svetlost
tužnim očima klinke koja voli.
Previše je pitanja bez odgovora,
nemih pogleda,koraka bez cilja
,zar su potrebne reči
kad samoća i najskrivenija osećanja otkriva?
Teško je živeti u senci prošlosti,
sa uspomenom na prohujale dane,
ne vredi razmišljati o budućnosti,
jer istina stvara duboke rane.

Pogled tvoj sve mi govori,
svaka reč bila bi suvišna,
zban,još uvjek voliš nju,
sad sam to shvatila.