Na današnji dan...

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 25. maj


1768. - Engleski istraživač, moreplovac i kartograf, kapetan Kuk, (Cook) krenuo je na svoje prvo putovanje brodom, preko Tihog okeana do ostrva Tahiti.

1787. - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona (George Washington), u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803. - Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson (Ralph, Waldo) ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").

1810. - U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. - U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1881. - Rodjen je Bela Bartok, madjarski kompozitor.

1892. - Rodjen Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije.

1895. - Britanski pisac Oskar Vajld (Oscar Wilde) osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1910. - Francuske trupe okupirale severno-afričku državu Maroko.

1911. - Predsednik Meksika Porfirio Dijas (Diaz) podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. - Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922. - Rođen je Enriko Berlinguer (Enrico), lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1935. - Atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens) postavio je šest svetskih rekorda za manje od sat vremena na takmičenju u gradu Ann Arbor, u američkoj državi Mičigen.

1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga (Zedung).

1961. - Američki predsednik Kenedi objavio je plan za slanje čoveka na Mesec.

1961. - Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1965. - Američki bokser Mohamed Ali (Muhammad Ali) nokautirao je u prvom minutu prve runde protivnika Sonija Listona (Sonny Liston).

1969. - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri (Jaafar Mohammed al-Nimeri).

1979. - Dogodila se avionska nesreća u Čikagu: DC-10 kompanije American Airlines an letu broj 191 se srušio pri poletanju sa čikaškog O'Hare aerodroma ubivši pri tom 271 osobu u avionu i dvoje ljudi na zemlji.

1979. - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.

1982. - Potopljen je britanski ratni brod 'HMS Coventry' u sukobima oko Foklandskih ostrva. Potopila ga je argentinska vojska koristeći francusku raketu 'Eksozet'.

1983. - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1985. - Bangladeš je pogodio tropski ciklon koji je za sobom ostavio oko 10,000 mrtvih.

1991. - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci" vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. - Oskar Luiđi Skalfaro (Oscar Luigi Scalfaro) postao je predsednik Italije.

1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.

1995. - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

2001. - Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001. - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001. - Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.

2002. - Dogodila se avionska nesreća, avion kineske kompanije China Airlines na letu broj 611: Boeing 747-200 se raspao u vazduhu iznad tajvanskog moreuza ubivši pritom 225 ljudi.

2004. - Å ef UNMIK-a Hari (Harri) Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

2004. - U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.

[Bebana_de]

PAPARACI sram te bilo nisi ni rekao da ti je danas rodendan

[diisaaa]

PAPARACI sram te bilo nisi ni rekao da ti je danas rodendan

taman tako bebana sram ga bilo ja moram preko tv da saznam i gledam prijenos na rts-u o njemu

[paparaci]

svaka vam cast i velika hvala!
ma ne zamjerite mi, u godinama sam. tako da me memorija slabo sluzi

Boga mi, evo 117 punih

[diisaaa]

svaka vam cast i velika hvala!
ma ne zamjerite mi, u godinama sam. tako da me memorija slabo sluzi

Boga mi, evo 117 punih

dobro jutro kolumbo nazdravlje paparaci zivio jos 100 g

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 26. maj


604. - Umro je sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

735. - Umro je engleski istoričar i kaluđer sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.

1421. - Umro je turski sultan Mehmed I, rodjen 1389. godine.

1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt, kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

1670. - U Doveru, na engleskoj strani Lamanša, engleski kralj Čarls Drugi (Charles II) i francuski kralj Luj (Louis) XIV potpisali su 'Tajni doverski ugovor'.

1799. - Rođen je u Moskvi Aleksander Sergejevič Puškin, ruski pisac, pesnik i dramaturg. Proslavio se delima 'Ruslan i Ljudmila', 'Boris Godunov', 'Jevgenije Onjegin', 'Pikaova dama', a napisao je i mnoga druga. Umro je 1837. godine.

1805. - Napoleon Bonaparte krunisan kao kralj Italije.

1879. - Ugovorom u Gandamaku, Rusija i Velika Britanija su stvorile Avganistan.

1889. - Pušten je u rad prvi lift za posetioce Ajfelove kule u Parizu.

1896. - Nikola II krunisan je kao Car Rusije.

1907. - Rođen je Džon Vejn (John Wayne), pod pravim imenom Marion Michael Morrison, američki filmski glumac koji se proslavio ulogama u 'vesternima', filmovima o američkom 'Divljem zapadu'. Pošeo je sa snimanjem filmova još 1930. godine u Holivudu. Umro je 1979. godine.

1912. - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923. - Prvi putje održano automobilsko takmičenje u izdržljivosti, pod imenom པ časa Le Mana' (24 Heures du Mans), u blizini francuskog grada Le Mana.

1924. - U SAD uvedeno ograničenje useljavanja stranih državljana, i zabranjeno useljavanje Japancima.

1926. - Rođen je Majls Dejvis (Miles Davis), američki džez trubač i kompozitor. Umro je 1991. godine.

1955. - Po prvi put posle zahlađenja političkih odnosa 1948. godine, u Beograd je doputoval sovjetska državna delegacija na čelu sa Nikitom Hruščovom, prvim sekretarom Centralnog komiteta Sovjetske komunističke partije. Posle sastanaka sa Titom, u obraćanju narodu preko radija, Hruščov se izvinuo za prekid odnosa medju dvema državama koji je nastao za vreme Staljina.

1963. - Osnovana je Organizacija afričkog jedinstva (O.A.J.)

1969. - Džon Lenon (John Lennon) i Joko Ono (Yoko Ono) počeli svoji drugu seansu 'U krevetu za mir', u hotelu 'Kraljica Elizabeta' u Montrealu u Kanadi.

1970. - Sovjetski putnički avion Tupoljev Tu-144 postao prvi putnićki avio koji je probio dvostruku brzinu zvuka, 'Mach 2'.

1972. - U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

1976. - Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka i jedan od petorice najuticajnijih u istoriji filozofije. Bio je profesor univerziteta u Frajburgu, jedno kratko vreme i rektor 1933. Glavna dela "Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Obrat". "Prilozi filozofiji".

1983. - Zemljotres od 7.7 stepeni pogodio je Japan, a kao posledica je nastao 'cunami' talas koji je izazvao smrt najmanje 104 osobe, i hiljade povredjenih, kao i velika materijalna razaranja.

1986. - Usvojena je zastava Evropske zajednice.

1991. - Avion austrijske kompanije Lauda Air, na letu broj 004, eksplodirao je iznad Tailanda, a svih 223 putnika i članova posade su nastradali.

1991. - Prvi predsednički izbori posle odvajanja od Sovjetskog saveza, održani su u Gruziji.

1992. - Povodom raspada Sovjetskog saveza, Rusija i Ukrajine su donele odluku da podele Crnomorsku flotu.

1997. - Australijski premijer Džon Hauard (John Howard) izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, na silu uzeti od svojih roditelja.

1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu, kojim je Vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2002. - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

2004. - List Njujork Tajms (The New York Times) priznao je novinarsku grešku u vezi objavljivanja navodnih podataka o gomilanju oružja za masovno uništavanje u Iraku. Ti članci su poslužili za pripremu i podgrevanje podrške američke javnosti za ubrzavanje ratne mašinerije koja se pripremala da napadne Irak.

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 27. maj


1358. - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564. - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.

180px-Johannes_calvin.jpg (12.57 KiB) Pogledano 2438 puta.

1679. - Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806. - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840. - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini (Niccolo Paganini), čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

1860. - Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868. - U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878. - Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Isidore Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905. - U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909. - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").

1910. - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh (Koch), jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923. - Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kisinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

1930. - I Indiji počeli široki talasi nereda povodom hapšenja Gandija.

1937. - U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt" (Golden Gate Bridge), jedan od najvećih mostova u svetu.

1940. - Počela evakuacija savezničkih trupa iz Dankirka, u Francuskoj.

1941. - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942. - U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih (Reinhardt Heydrich). Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1952. - Potpisan ugovor o odbrani evropske zajednice.

1960. - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964. - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988. - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.
1990. - U Poljskoj održani prvi slobodni demokraski iybori posle više od 50 godina.

1992. - U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. Evropska Zajednica uvela trgovinsku blokadu prema Srbiji.

1993. - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997. - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1997. - NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1999. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001. - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2003. - Predsednik Perua Alehandro (Alejandro) Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.
2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 28. maj


1503. - Potpisan je 'Ugovor o večitom miru' izmedju Škotske i Engleske. Mir je trajao sledećih 10 godina.

1660. - Rodjen je engleski kralj Džordž Prvi (George I).

1742. - Prvi put je u Britaniji napravljen i pušten na korišćenje 'zatvoreni' bazen, bazen u okviru neke zgrade.

1843. - Umro je Noa Vebster (Noah Webster), američki pisac,, političar, i leksikograf, utemeljitelj Vebsterovog Veliokog Rečnika (rodjen je 1758.)

1906. - Rusku Car dao seljacima velike površine obradive zemlje na korišćenje.

1908. - Rodjen je Ian Fleming, autor serije knjiga o tajnom agentu 007, Džejmsu Bondu (James Bond). Njegove knjige su poslužile kako osnova za većinu filmova o Bondu.

1918. - Proglašena je Demokratska Republika Jermenija.

1918. - Proglašena je Azerbejdžanska Demokratska Republika. To je bila prva demokratska republika u muslimanskom svetu.

1937. - Most Golden Gejt (Gate) u San Francisku, u Kaliforniji, svečano je pustio za saobraćaj američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt) u ceremoniji u Vašingtonu, pritiskom na dugme koje je dalo signal za početak saobraćaja preko mosta.

1940. - Holandija i Belgija se predale nemačkim snagama u II svetskom ratu.

1942. - Kao odmazdu za ubistvo Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich), nemci su u Čehoslovačkoj ubili 1800 civila.

1959. - Amerikanci su lansirali u svemirskom brodu dva majmuna, kao test za letove sa ljudskoom posadom.

1968. - Rodjena je Kajli Minog (Kylie Minogue), australijska pevačica i manekenka.

kajli%20minog%204.jpg (16.32 KiB) Pogledano 2434 puta.

1971. - Sovjetski savez je lansirao svemirsku letelicu Mars 3 u pravcu planete Mars.

1987. - 19-ogodišnji pilot, iz Zapadne Nemačke, Matijas Rust (Mathias Rust) izbegao je rusku vazdušhu odbranu i sleteo privatnim malim avionom na Crveni trg u Moskvi, gde je odmah uhapšen i zadržan u Rusiji do 3. avgusta 1988. godine.

1995. - Zemljotres jačine 7.6 stepeni pogodio je ruski grad Naftagorsk i prouzrokovao smrt skoro 2,000 ljudi, 2/3 ukupne populacije

1999. - U Milanu je, u Italiji, posle 22 godine restauratorskih radova, ponovo otvoren pristup slici 'Poslednja večera' remek delu Leonarda da Vinčija.

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 29. maj


1453. - Otomanska armija pod komandom Sultana Mehmeda II Fatiha, posle duge opsade, savladala je odbranu Konstantinopolja, Carigrada, i time srušila carevinu Vizantiju.

1727. - Petar II je proglašen za Cara Rusije.

1864. - Meksički Imperator Maksimilian, prvi put je došao u Meksiko.

1867. - Austro-ugarski ugovor pod nazivom Ausglajh (Ausgleich, prev. kompromis) uspostavio je Austro-ugarsku monarhiju, a 8. Juna je Car Franc Jozef (Joseph) bio krunisan kao kralj Madjarske.

1886. - Hemičar Džon Pemberton (John Pemberton) dao je u lokalnim novinama, Atlanta Journal, svoj prvi oglas za svoje novo piće Koka-kolu (Coca-Cola). Koka-kola je postala jedno od najprodavanijih bezalkoholnih pića ikada napravljenih širom sveta.

1903. - Rodjen je američki filmski glumac, komičar Bob Houp (Bob Hope).

1903. - Kralja Srbije Aleksandra Obrenovića, ubili su u Beogradu atentatori zavereničke organizacije Crna Ruka, koju je osnovao ministar policije Apis.

1917. - Rdjen je Džon Ficdžerald Kenedi (John F. Kennedy), bivši, 35-i američki predsednik.

1919. - Tokom pomračenja Sunca, u praksi su potvrdjene Ajnštajnove teorije.

1940. - British forces began their evacuation from Dunkirk, France

1950. - U luku u Halifaksu, Nova Å kotska, (Halifax, Nova Scotia) u Kanadi, uplovio je brod 'Sveti Rok' (St. Roch), prvi brod koji je oplovio Severnu Ameriku.

1979. - U Zimbabveu je proglašen prvi crni biskup.

1982. - Papa Jovan Pavle II započeo je svoje putovanje u Veliku Britaniju kao prvi papa koje posetio Ostrvo u prethodnih 450 godina.

1990. - Boris Jeljcin izabran za predsednika Rusije

1992. - Jedinice Ujedinjenih nacija zauzele su zgradu aerodroma u Sarajevu, da bi omogućile sletanje aviona sa humanitarnom pomoći za stanovništvo.

2005. - U Francuskoj, koja je jedan od osnivača ujedinjene Evrope, na referendumu je velikom većinom odbijen predlog Evropskog Ustava, čime je bačena senka na budućnost Evropske zajednice, i Evrope u celini.

[maida_20]

1416. - Rimska Katholička Crkva spalila je u Pragu na lomači Jana Husa, zbog njegovih 'jeretičkih' izjava uperenih protiv učenja crkve.

1431. - U Ruanu (Rouen), u Francuskoj, na lomači je spaljena 19-ogodišnja Jovanka Orleanka (Jean d' Arc) is burned at the stake. 30 maj je njen sveti dan u katoličkoj crkvi jer je ona kasnije proglašena za sveticu.

1539. - Na Floridi, Å¡panski konkvistador, Hernando de Soto, se iskrcao u zalivu Tampa, sa posadom od 600 vojnika. Njihov cilj je bio da nadju zlato na novom kontinentu. Vodio je dnevnik, poznat pod imenom 'De Sotove hronike' u kome su opisani njegovi pohodi po Americi.

1635. - Potpisan je u Pragu tzv. Praški Mir, kao zaključenje 30-ogodišnjeg rata u Evropi.

1640. - Umro je Peter Paul Rubens, flamanski slikar (rodjen 1577.).

1672. - Rodjen je Petar Veliki, ruski Car.

1778. - Umro je Volter (Voltaire), francuski filozof i pisac (rodjen 1694.).

1814. - Potpisan je Prvi pariski mirovni ugovor, kojim je Francuska vraćena u okvire granica od 1792. Napoleon I, Car Francuske, je proteran istog dana u izgnanstvo na Elbu.

1842. - Izveršen neuspešan atentat na englesku kraljicu Viktoriju.

1846. - Rodjen je Peter Faberže (Faberge), ruski juvelir, poznat po skupocenim kreacijama u obliku jaja (Faberžeova jaja.)

1871. - Pala je Pariska Komuna.

1909. - Rodjen je Beni Gudman (Benny Goodman), amerikanac, popularni vodja orkestra.

1913. - U Londonu, u Engleskoj, je potpisan mirovni ugovor, kojim je završen Prvi balkanski rat. Albanija je tim ugovorom postala nezavisna zemlja.

1942. - Britanska avijacija (RAF, Royal Air Force) izvršila je napad sa 1000 aviona na nemački grad Keln (nem. Koeln, eng. Cologne).

1951. - Rodjen je Zdravko Čolić, pevač veoma popularan širom bivše Jugoslavije.

1967. - Biafra, deo afričke države Nigerije, je proglasila otcepljenje od Nigerije, i zbog toga je došlo do gradjanskog rata sa mnogobrojnim žrtvama.

1970. - Džimi Hendriks (Jimi Hendrix), legendarni crni gitarista, održao je koncert Berkliju, u Kaliforniji, jedan od poslednjih koncerata pre njegove rane smrti.

1972. - Pripadnici terorističke organizacije 'Japanska Crvena Armija' izvršili su masakr na aerorodromu Lod, u Tel Avivu, Izrael, ubivši 24 i ranivši 78 ljudi.

1981. - Ubijen predsednik Bangladeša, Zia Rahman u pokušaju državnog udara.

1986. - Umro je Peri Elis (Perry Ellis), američki modni kreator (rodjen 1940.).

1998. - Zemljotres jačine 6.6 stepeni pogodio je severni Afganistan, prouzrokovavši 5000 žrtava.

2003. - Franscuska avio kompanija Er Frans (Air France) izvršila je poslednji let supersoničnim putničkim avionom Konkord (Concorde).

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 31. maj


1223. - Dogodila se bitka na reci Kalka (u blizini današnjeg Donjecka, u Rusiji) izmedju armije mongolskog osvajača Džingis Kana i ratnika istočno slavenskih plemena. Bio je to veliki poraz razjedinjenih kneževa kijevskih slavena. Džingis Kan i njegovi 'psi rata', nastavili su svoje osvajanje ka Evropi.

1884. - Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) patentirao je 'korn-fleks' (corn flakes) kukuruzne pahuljica. Kelog je osnivač velike prehrambene industrije 'Kellogg'.

1900. - Izbio je tzv. 'Bokserski ustanak' u Kini.

1902. - Završio se Drugi burski rat, izmedju 'bura' (holandjani) i engleza u Južnoj Africi. Britanija je time dobila kontrolu nad Južnom Afrikom.

1910. - Proglašena je Južno-afrička Unija

1916. - Prvi svetski rat: Počela je pomorska bitka kod Jutlanda, u tesnacu Skagerak izmedju Danske i Švedske, izmedju britanske i nemačke mornarice. U borbi je učestvovalo oko 250 brodova. Obe strane su tvrdile da su pobedile. Britanska flota je izgubila više brodova i više mornara.

1927. - Poslednji automobil tipa Ford Model T kompletiran je na proizvodnoj traci. Ukupno je prizvedeno 15,007,003 vozila ovog tipa.

1930. - Rodjen je Klint Istvud (Clint Eastwood), američki filmski glumac i režiser.

1931. - Švajcarski letač u balonu postigao je rekordnu visinu balona od preko 16787 metara (52,462 stopa)

1961. - Južna Afrika je proglasila nezavisnost i postala republika.

1965. - Rodjena je Bruk Šilds (Brooke Shields), američka filmska glumica.

1985. - 41 tornado se pojavio u istom danu od Ohaja, preko Pensilvanije, države Njujork, sve do Ontarija u Kanadi. Bilo je velikih materijalnih šteta i 76 žrtava.

1990. - Prvi put javno, putem televizije, prenošena je skupštinska debata u Sovjetskom savezu.

1997. - Pušten je u saobraćaj dugački 'Most konfederacije' u Kanadi, izmedju Ostrva Princa Edvarda (Prince Edward Island) i kopna u Nju Branzviku (New Brunswick). Most je poznat pod nadimkom 'fiksna veza' jer je to bilo prvi put da stanovnici ostrva mogu nesmetano da prelaze na kopno u bilo koje doba godine. Konstrukcija mosta je počela 13. jula 1995., trajala 18 meseci, i koštala oko milijardu kanadskih dolara.

2004. - Greška u rutinskom obnavljanju novom verzijom softvera u sistemu kanadske najveće banke, Royal Bank of Canada, prouzrokovala je trodnevni haos u bankarskom poslovanju. Preko 10 miliona bankarskih racuna je bilo nedostupno ili izmenjeno.

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 1. jun


193. - Rimski Imperator Marcus Didius je ubijen u svojoj palati.

1198. - Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479. - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. - Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780. - Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Mariavon Clausenjitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803. - Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka.Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su potonji razvoj opere u Rusiji.

1812. - Američki predsednik Džejms Medison (James Madison) zatražio je od Kongresa da objavi rat Ujedinjenom kraljevstvu, Velikoj Britaniji.

1839. - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja nakon preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast nakon zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869. - Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu,u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907. - Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl (Frank Whittle), koji je 1930. patentirao prvi turboreaktor.

1926. - Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson(Jean), poznata kao Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma pedesetih godina 20. veka ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Godine 1962. izvršila je samoubistvo.

1934. - Rodjen je Pet Bun (Pat Boone), američki pevač i filmski glumac.
1937. - Rodjen je američki glumac Morgan Friman (Freeman), (oskar za 'Driving Miss Daisy').

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe iosvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. - Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao jeukaz o imenovanju za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića.

1946. - Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku (Ion Antonescu). Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II (Carol), proglasio se vođom (Conducator) i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedanod osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1952. - Istočna Nemačka je prekinula svoje odnose sa Zapadnom.

1958. - General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1967. - Britanska grupa Bitlsi (The Beatles) su objavili svoj novi album pod nazivom 'Orkestar usamljenih srca narednika Pepera' tj. u orginalu: 'Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band'.

1969. - Kandidat degolista Žorž Pompidu (Georges Pompidou)izabran je za predsednika Francuske nakon što je Šarl de Gol (Charles, Gaulle) podneo ostavku.

1970. - Zemljotres u Peruu je ostavio za sobom 30,000 mrtvih i veliki broj povredjenih.

1973. - Grčka je proglasila republiku, odbacivši dotadašnju monarhiju.

1973. - Predsednik grčke vojne vlade Georgios Papadopulos(Papadopoulos) ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1973. - Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1980. - C.N.N., kablovska televizijska mreža vesti 'Cable News Network', je počela emitovanje programa.

1987. - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim seprevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami (Rashid).

1990. - Predsednici ŠSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš(George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. - Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvipredsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. - Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. - Armando Kalderon Sol (Calderon) postao je prvi predsednik Salvadora nakon gotovo desetogodišnjeg građanskog rata.

1997. - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).

2000. - Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994.godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. - Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palatiu Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2001. - U eksploziji bombe u noćnom klubu u Tel Avivu, koju jeaktivirao palestinski bombaš samoubica, poginula je 21 osoba.

2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2005. - "Vašington post" je potvrdio da je bivši zamenikdirektora FBI-ja Mark Felt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke američkog predsednika Ričarda Niksona.

2005. - Na referendumu u Holandiji odbijen je Evropski ustav.

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 2. jun


1624. - Rođen je poljski vojskovođa i kralj Jan III Sobjeski (Sobieski). Oslobodio je Beč od turske opsade 1683. i time sprečio dalji prodor Turaka u srednju Evropu. Slavljen je kao spasilac Evrope i njene kulture.

1740. - Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad (Donatien Alphonse Francois, Sade), poznat kao Markiz de Sad (Marquis). Njegovi romani smatraju se patološkom pornografijom, ali i delima koja ruše ustaljene društvene norme ("Justina", "Žilijeta", "120 dana Sodome"). Od njegovog prezimena potiče izraz sadizam.

30031.jpg (29.51 KiB) Pogledano 2428 puta.

1771. - Rusija je u ratu sa Turskom preuzela poluostrvo Krim.

1790. - U Novom Sadu je otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao je u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga.

1840. - Rođen je engleski pisac Tomas Hardi (Thomas Hardy). Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, ali je zbog slobodoumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob sa društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Abervilovih", "Neznani Džud").

z158950625.jpg (29.22 KiB) Pogledano 2428 puta.

1857. - Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar (Edward William). Njegova dela, od kojih su najpoznatiji oratorijum "Gerontijusov san" i koncertna uvertira "Enigma varijacije", znatno su doprinela obnovi engleske muzike na prelazu u 20. vek.

1882. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), vođa pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima ("hiljadu crvenih košulja") oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.

Giuseppe%20Garibaldi2.jpg (38.16 KiB) Pogledano 2428 puta.

1904. - Rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller). Prvi je uspeo da prepliva 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu.

1924. - Američki Kongres priznao je državljanstvo Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.

1940. - Rođen je grčki kralj Konstantin II (Constantine), poslednji monarh Grčke. Krunu je nasledio od oca Pavla I 1964, a tri godine kasnije, kada je vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, bio je primoran da ode u izgnanstvo. Vojne vlasti su 1973. ukinule monarhiju.

1946. - Italijani su se na referendumu izjasnili za republiku i time odbacili monarhiju Savojske dinastije.

1949. - Država Transjordanija je promenila naziv u Hašemitskakraljevina Jordan.

1953. - Britanska kraljica Elizabet II (Elizabeth) krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu. To je bilo prvo krunisanje u istoriji koje je prenosila televizija.

1955. - Jugoslovenski i sovjetski lideri, Josip Broz Tito i Nikita Hruščov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948.

1965. - U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuokepoginulo je najmanje 200 rudara.

1966. - Američki vasionski brod Servejer izveo je prvo uspešnomeko spuštanje na mesec i počeo da šalje prve slike mesečeve površine.

1969. - U sudaru australijskog nosača aviona "Melburn" iameričkog razarača "Frenk E. Evans" u Južnokineskom moru, poginula su 74 američka mornara.

1979. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Poljsku, u prvu posetu pape jednoj komunističkoj zemlji.

1983. - SSSR je sa satelita u zemljinoj orbiti lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere.

1987. - Umro je španski gitarista Andres Segovija (Segovia), koji se proslavio interpretacijama klasične muzike na gitari. Transkribovao je za gitaru kompozicije Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) i Hendla (Handel).

1987. - Sovjetski i kanadski skijaši su prvi put prešli iz jedne u drugu zemlju prelazeći preko Severnog pola.

1992. - Danci su se na referendumu izjasnili protiv Mastrihtskog ugovora Evropske unije.

1993. - Na prvim slobodnim izborima u Burundiju Melhior Ndadaje(Melćior Ndadaye) pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju (Pierre Buyoya), čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.

1997. - Timothy Mekvej proglašen je krivim za podmetanje bombe u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 1995, kada je poginulo 168 ljudi. Makvej je osuđen na smrt i pogubljen na električnoj stolici 10. juna 2001.

1998. - Srpska policija u Beogradu presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

1999. - Žene Japana izborile su se za upotrebu pilula za kontracepciju, tri decenije nakon što se pilula pojavila na Zapadu.

2000. - Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Karla del Ponte (Carla) izjavila je u Savetu bezbednosti UN da nema osnova za pokretanje istrage o eventualnim ratnim zločinima NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

2001. - Kolumbijska vlada i pobunjenici, pripadnici levičarskog FARC pokreta, potpisali sporazum kojim je dozvoljena prva razmena zatvorenika u 37 godina dugom ratu.

2002. - Na referendumu u Švajcarskoj usvojen je predlog da se ublaži izuzetno strog zakon o abortusu, čime bi se zakonodavstvo u toj oblasti približilo pravnoj regulativi drugih evropskih država.

2004. - Umro je bugarski operski pevač Nikolaj Giaurov (71),čuven po ulogama Don Bazilija u "Seviljskom berberinu" i Mefistofelesa u "Faustu".

2005. - Umro je Džordž Majkan (George Mikan) legendarni američki i svetski košarkaš i prva superzvezda NBA lige.

[maida_20]

Dogodilo se na današnji dan, 3. jun


1133. - Nemački kralj Lotar II (Lothair) krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. - Francuski pronalazači braća Etjen (Etienne) i Žozef Mongolfje (Joseph Montgolfier) prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798. - Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt (Giovanni Casanova, Saingalt). Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

0604%20casanova02.jpg (11.07 KiB) Pogledano 2423 puta.

(ih mi kazanove )

1831. - Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859. - Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju ("Seoba Srba", "Proglašenje Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak").

1867. - Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm (Carl, von Mannerheim), predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916. - Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. - U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1940. - Pariz pretrpeo teško bombardovanje od strane nemačke avijacije.

1941. - U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru
1918. primoran je da abdicira.

1942. - Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. - Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo (Castillo).

1944. - Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946. - General Huan Peron (Juan) izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore (Hector Campora) i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron (Isabel).

1951. - Umro je ruski dirigent Sergej Kuševicki, neumorni propagator nove muzike. Emigrirao je 1920. u Pariz, a potom u SAD gde je bio dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra.

kusevicki.jpg (9.23 KiB) Pogledano 2423 puta.

1965. - Ed Vajt (White), kao prvi američki astronaut, po prvi put izašao van svemirskog broda u 'kosmičku šetnju'.

1970. - Britanski protektorat Tonga stekao je nezavisnost u okviru Komonvelta.

1971. - Umro je mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nađa (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života ("Istorija i klasna svest", "Razaranje uma", "Mladi Hegel").

1974. - Jicak Rabin (Yitzhak Rabin) preuzeo mesto izraelskog premijera od Golde Meir.

1985. - Italja ukinula katoličanstvo kao državnu religiju.

1989. - Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

1989. - Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991. - Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest "zona bezbednosti" (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. - Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003. - U Obiliću na Kosovu u svojoj kući ubijena su tri člana porodice Stolić, supružnici Slobodan i Radmila i njihov sin Ljubinko. UNMIK ponudio 50.000 dolara nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja vinovnika tog zločina.

2003. - Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003. - Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema (Gnassingbe Eyadema), osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004. - U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi (84), poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto (Antonio de Curtis), Vitorio Gasman (Vittorio Gassman) i Alberto Sordi.