ahavidovita_dzemila je napisao/la:eh meni je danas polurođendan
![[laugh.gif]](./images/smilies/laugh.gif "laugh.gif"){kind=small}
-e pa sretan ti polurođendan ![[icon_flower.gif]](./images/smilies/icon_flower.gif "[icon_flower"){kind=icon}
Na današnji dan...
Re: Na današnji dan...
-e pa sretan ti polurođendan 
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 20. jun
1459. - Turci su zauzeli utvrÄ‘eni grad Smederevo, poslednje uporiÅ¡te srpske srednjovekovne države, ÄÂime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanlijskog carstva.
1597. - Umro je holandski polarni istraživaÄ Vilem Barenc (Villem Barents) dok je pokuÅ¡avao da pronaÄ‘e severoistoÄÂni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Po njemu je dobilo naziv Barencovo more u Arktiku. Delove njegovog dnevnika pronaÅ¡ao je 1871. norveÅ¡ki kapetan Karlsen.
1756. - U ćeliji zatvora u Kalkuti ugušila su se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner (nabob) Bengala. Zatvor je kasnije postao poznat ka "crna rupa Kalkute".
1789. - Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodne skupÅ¡tine u Francuskoj položili su zakletvu da se neće razići dok ne donesu novi ustav, Å¡to je bio uvod u poÄÂetak Francuske revolucije.
1819. - RoÄ‘en je francuski kompozitor nemaÄÂkog porekla Žak Ofenbah (Jacljues Offenbah), tvorac francuske operete ("Orfej u paklu", "Plavobradi") i autor opere "Hofmanove priÄÂe".
1819. - U engleski grad Liverpul uplovio je brod "Savana", prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od ameriÄÂke luke Savana (Džordžija) trajalo je 27 dana i 11 ÄÂasova.
1836. - Umro je francuski revolucionar i sveÅ¡tenik Emanuel Žozef Siejes (Emmanuel Joseph Sieyes), jedan od voÄ‘a Francuske revolucije i osnivaÄÂa Jakobinskog kluba. Odigrao je kljuÄÂnu ulogu u državnom udaru 1799. kojim je na vlast doÅ¡ao Napoleon Bonaparta (Bonaparte).
1837. - Umro je britanski kralj Vilijam IV (William). Nasledila ga je njegova nećaka Viktorija (Victoria) koja je vladala do smrti 1901.
1861. - RoÄ‘en je engleski biohemiÄÂar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivaÄÂa nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman), podelio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1891. - Britanija i Holandija definisali su granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo.
1902. - RoÄ‘en je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretiÄÂar beogradske nadrealistiÄÂke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj književnosti izmeÄ‘u dva rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu. ("Od sreće i od sna", "Bez mere", "Nodž microcosmica").
1905. - RoÄ‘ena je ameriÄÂka književnica Lilijan Helman (Lilian Hellman). Proslavila se dramskim delima koja sadrže oÅ¡tru kritiku ameriÄÂkog druÅ¡tva ("Dani koji će doći", "Male lisice") i memoarima u kojima je opisala vreme makartizma.
1909. - RoÄ‘en je ameriÄÂki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin (Errol Flynn), jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca ("Krvavi kapetan", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak").
1909. - Rođen je Erol Flin (Errol Flynn), proslavljeni holivudski glumac australijskog porekla.
1914. - Porinut je u more nemaÄÂki ratni brod Bizmark (Bismark).
1923. - Ubijen je meksiÄÂki revolucionar Fransisko PanÄÂo Vilja, voÄ‘a seljaÄÂkog pokreta u revoluciji od 1910. do 1917. ProglaÅ¡en je za meksiÄÂkog nacionalnog junaka 1966.
1933. - Umrla je nemaÄÂka revolucionarka Klara Cetkin (Zetkin), ÄÂlan meÄ‘unarodnog radniÄÂkog pokreta. Organizovala je 1907. prvu meÄ‘unarodnu konferenciju žena. Na njen predlog 8. mart je proglaÅ¡en MeÄ‘unarodnim danom žena.
1944. - Porazom japanske flote okonÄÂana je pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.
1950. - Rodjen je Lajonel RiÄÂi (Lionel Richie), popularni ameriÄÂki pevaÄ 80-ih i 90-ih godina 20. veka.
1953. - Rodjena je Sindi Loper (Cyndi Lauper) ameriÄÂka pop pevaÄÂica.
1960. - Bi-Bi-Si (BBC), britanska nacionalna radio mreža, je po prvi put od postanka dozvolila da ženska osoba proÄÂita glavne dnevne vesti. Do tada su spikeri za glavne vesti iskljuÄÂivo bili muÅ¡karci.
1960. - AmeriÄÂki bokser Flojd Paterson (Floyd Patterson) nokautirao je u meÄÂu u Njujorku Ã…Â veÄ‘anina Ingemara Jonansona (Johanshon) i postao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u teÅ¡koj kategoriji.
1963. - SSSR i SAD dogovorile su se da uspostave "vruću" telefonsku liniju.
1973. - U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik (1946-55) Huan Domingo Peron (Juan). Za predsednika je ponovo izabran u septembru 1973.
1990. - Britanske kancelar Džon Mejžor (John Major) predložio je uvoÄ‘enje nove evropske monetarne jedinice ECU (evropska novÄÂana jedinica - European Currency Unit) koja je prethodila uvodjenju eura (evra) a služila je za medju-bankarska i medju-državna plaćanja unutar evropske ekonomske zajednice. Euro (evro) je uveden deset godina kasnije.
1991. - Parlament NemaÄÂke je tesnom većinom izglasao premeÅ¡tanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne NemaÄÂke, u Berlin. IstoÄÂna i Zapadna NemaÄÂka ujedinile su se u oktobru 1990.
1992. - ÄŒehoslovaÄÂka se razdvojila na dve nezavisne države, ÄŒeÅ¡ku i SlovaÄÂku.
1992. - Predsedništvo Bosne i Hercegovine proglasilo je ratno stanje, objavilo opštu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.
1992. - Lideri ÄŒeÅ¡ke i SlovaÄÂke Vaclav Klaus i Vladimir MeÄÂijar (Meciar) postigli su dogovor o razdvajanju ÄŒehoslovaÄÂke u dve države.
2000. - Francuski sud oslobodio je od optužbi nemaÄÂkog doktora Hansa Muenka (89), koji je radio u laboratoriji u logoru AuÅ¡vic, uz obrazloženje da je suviÅ¡e star za sudski proces. OslobaÄ‘ajuću presudu protiv njega doneo je 1946/47. sud u Krakovu u Poljskoj gde je uhapÅ¡en posle rata, a potom puÅ¡ten na slobodu.
2001. - VoÄ‘a pakistanskog vojnog režima, general Pervez MuÅ¡araf položio je predsedniÄÂku zakletvu, zamenivÅ¡i Muhameda Rafika Tarara koji je na toj funkciji figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvrÅ¡io MuÅ¡araf.
2001. - Peruanski sud osudio je Amerikanca Lorija Berensona na 20 godina zatvora za saradnju sa leviÄÂarskom gerilom u brzo uguÅ¡enoj pobuni za svrgavanje peruanskog kongresa.
2001. - SkupÅ¡tina Srbije usvojila je Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu steÄÂenu korišćenjem posebnih pogodnosti u vreme režima Slobodana MiloÅ¡evića.
2002. - U eksploziji gasa u rudniku u kineskoj provinciji Heilonđijang, na severo-istoku Kine, poginulo je 115 osoba.
2003. - Italijanski predsednik Karlo Azeljo Ćampi potpisao je zakon kojim je omogućeno petorici italijanskih lidera da se kod kriviÄÂnog gonjenja pozovu na imunitet. Tim potezom zaustavljeno je suÄ‘enje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije.
1459. - Turci su zauzeli utvrÄ‘eni grad Smederevo, poslednje uporiÅ¡te srpske srednjovekovne države, ÄÂime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanlijskog carstva.
1597. - Umro je holandski polarni istraživaÄ Vilem Barenc (Villem Barents) dok je pokuÅ¡avao da pronaÄ‘e severoistoÄÂni pomorski prolaz iz Evrope u Ameriku. Po njemu je dobilo naziv Barencovo more u Arktiku. Delove njegovog dnevnika pronaÅ¡ao je 1871. norveÅ¡ki kapetan Karlsen.
1756. - U ćeliji zatvora u Kalkuti ugušila su se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner (nabob) Bengala. Zatvor je kasnije postao poznat ka "crna rupa Kalkute".
1789. - Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodne skupÅ¡tine u Francuskoj položili su zakletvu da se neće razići dok ne donesu novi ustav, Å¡to je bio uvod u poÄÂetak Francuske revolucije.
1819. - RoÄ‘en je francuski kompozitor nemaÄÂkog porekla Žak Ofenbah (Jacljues Offenbah), tvorac francuske operete ("Orfej u paklu", "Plavobradi") i autor opere "Hofmanove priÄÂe".
1819. - U engleski grad Liverpul uplovio je brod "Savana", prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od ameriÄÂke luke Savana (Džordžija) trajalo je 27 dana i 11 ÄÂasova.
1836. - Umro je francuski revolucionar i sveÅ¡tenik Emanuel Žozef Siejes (Emmanuel Joseph Sieyes), jedan od voÄ‘a Francuske revolucije i osnivaÄÂa Jakobinskog kluba. Odigrao je kljuÄÂnu ulogu u državnom udaru 1799. kojim je na vlast doÅ¡ao Napoleon Bonaparta (Bonaparte).
1837. - Umro je britanski kralj Vilijam IV (William). Nasledila ga je njegova nećaka Viktorija (Victoria) koja je vladala do smrti 1901.
1861. - RoÄ‘en je engleski biohemiÄÂar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivaÄÂa nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman), podelio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1891. - Britanija i Holandija definisali su granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo.
1902. - RoÄ‘en je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretiÄÂar beogradske nadrealistiÄÂke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj književnosti izmeÄ‘u dva rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu. ("Od sreće i od sna", "Bez mere", "Nodž microcosmica").
1905. - RoÄ‘ena je ameriÄÂka književnica Lilijan Helman (Lilian Hellman). Proslavila se dramskim delima koja sadrže oÅ¡tru kritiku ameriÄÂkog druÅ¡tva ("Dani koji će doći", "Male lisice") i memoarima u kojima je opisala vreme makartizma.
1909. - RoÄ‘en je ameriÄÂki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin (Errol Flynn), jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca ("Krvavi kapetan", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak").
1909. - Rođen je Erol Flin (Errol Flynn), proslavljeni holivudski glumac australijskog porekla.
1914. - Porinut je u more nemaÄÂki ratni brod Bizmark (Bismark).
1923. - Ubijen je meksiÄÂki revolucionar Fransisko PanÄÂo Vilja, voÄ‘a seljaÄÂkog pokreta u revoluciji od 1910. do 1917. ProglaÅ¡en je za meksiÄÂkog nacionalnog junaka 1966.
1933. - Umrla je nemaÄÂka revolucionarka Klara Cetkin (Zetkin), ÄÂlan meÄ‘unarodnog radniÄÂkog pokreta. Organizovala je 1907. prvu meÄ‘unarodnu konferenciju žena. Na njen predlog 8. mart je proglaÅ¡en MeÄ‘unarodnim danom žena.
1944. - Porazom japanske flote okonÄÂana je pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.
1950. - Rodjen je Lajonel RiÄÂi (Lionel Richie), popularni ameriÄÂki pevaÄ 80-ih i 90-ih godina 20. veka.
1953. - Rodjena je Sindi Loper (Cyndi Lauper) ameriÄÂka pop pevaÄÂica.
1960. - Bi-Bi-Si (BBC), britanska nacionalna radio mreža, je po prvi put od postanka dozvolila da ženska osoba proÄÂita glavne dnevne vesti. Do tada su spikeri za glavne vesti iskljuÄÂivo bili muÅ¡karci.
1960. - AmeriÄÂki bokser Flojd Paterson (Floyd Patterson) nokautirao je u meÄÂu u Njujorku Ã…Â veÄ‘anina Ingemara Jonansona (Johanshon) i postao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu svetskog prvaka u teÅ¡koj kategoriji.
1963. - SSSR i SAD dogovorile su se da uspostave "vruću" telefonsku liniju.
1973. - U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik (1946-55) Huan Domingo Peron (Juan). Za predsednika je ponovo izabran u septembru 1973.
1990. - Britanske kancelar Džon Mejžor (John Major) predložio je uvoÄ‘enje nove evropske monetarne jedinice ECU (evropska novÄÂana jedinica - European Currency Unit) koja je prethodila uvodjenju eura (evra) a služila je za medju-bankarska i medju-državna plaćanja unutar evropske ekonomske zajednice. Euro (evro) je uveden deset godina kasnije.
1991. - Parlament NemaÄÂke je tesnom većinom izglasao premeÅ¡tanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne NemaÄÂke, u Berlin. IstoÄÂna i Zapadna NemaÄÂka ujedinile su se u oktobru 1990.
1992. - ÄŒehoslovaÄÂka se razdvojila na dve nezavisne države, ÄŒeÅ¡ku i SlovaÄÂku.
1992. - Predsedništvo Bosne i Hercegovine proglasilo je ratno stanje, objavilo opštu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.
1992. - Lideri ÄŒeÅ¡ke i SlovaÄÂke Vaclav Klaus i Vladimir MeÄÂijar (Meciar) postigli su dogovor o razdvajanju ÄŒehoslovaÄÂke u dve države.
2000. - Francuski sud oslobodio je od optužbi nemaÄÂkog doktora Hansa Muenka (89), koji je radio u laboratoriji u logoru AuÅ¡vic, uz obrazloženje da je suviÅ¡e star za sudski proces. OslobaÄ‘ajuću presudu protiv njega doneo je 1946/47. sud u Krakovu u Poljskoj gde je uhapÅ¡en posle rata, a potom puÅ¡ten na slobodu.
2001. - VoÄ‘a pakistanskog vojnog režima, general Pervez MuÅ¡araf položio je predsedniÄÂku zakletvu, zamenivÅ¡i Muhameda Rafika Tarara koji je na toj funkciji figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvrÅ¡io MuÅ¡araf.
2001. - Peruanski sud osudio je Amerikanca Lorija Berensona na 20 godina zatvora za saradnju sa leviÄÂarskom gerilom u brzo uguÅ¡enoj pobuni za svrgavanje peruanskog kongresa.
2001. - SkupÅ¡tina Srbije usvojila je Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu steÄÂenu korišćenjem posebnih pogodnosti u vreme režima Slobodana MiloÅ¡evića.
2002. - U eksploziji gasa u rudniku u kineskoj provinciji Heilonđijang, na severo-istoku Kine, poginulo je 115 osoba.
2003. - Italijanski predsednik Karlo Azeljo Ćampi potpisao je zakon kojim je omogućeno petorici italijanskih lidera da se kod kriviÄÂnog gonjenja pozovu na imunitet. Tim potezom zaustavljeno je suÄ‘enje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 21. jun
1377. - Umro je engleski kralj Edvard III (Edward), koji je tokom svoje vladavine od 1327. osvojio Škotsku, a zbog pretenzija na francuski presto izazvao Stogodišnji rat (1337-1453) s Francuskom.
1527. - Umro je italijanski politiÄÂar i pisac Nikolo Makijaveli (Nickolo Machiavelli), autor dela "Vladalac", u kojem je izneo shvatanje da vladar ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj, iz ÄÂega je kasnije izveden pojam "makijavelizam".
1791. - Francuski kralj Luj XVI (Louis) i kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), otkriveni su u pokušaju bekstva i uhapšeni kod Varena, a dve godine kasnije pogubljeni na giljotini.
1813. - U bici kod Vitorije, britanska vojska pod vođstvom vojvode od Velingtona (Wellington) porazila je snage Napoleonovog brata Žozefa (Joseph), kralja Španije. Time je završena francuska vladavina u Španiji.
1852. - Umro je nemaÄÂki pedagog Fridrih Frebel (Friedrich Froebel), koji je 1840. osnovao prvi deÄÂiji vrtić.
1881. - Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom poÄÂetak gradnje pruge Beograd-NiÅ¡, prve železniÄÂke pruge u Srbiji. Prvi putniÄÂki voz ka NiÅ¡u krenuo je sa beogradske železniÄÂke stanice 3. septembra 1884.
1905. - RoÄ‘en je francuski pisac i filozof egzistencijalista Žan-Pol Sartr (Jean Paul Sartre). Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi ("MuÄÂnina", "Zid", "Biće i niÅ¡tavilo", "Iza zatvorenih vrata", "Prljave ruke").
1905. - Jean-Paul Sartre, French playwright
1908. - Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj AndrejeviÄ Rimski-Korsakov, ÄÂlan muziÄÂke grupe "Velika petorica" ("Ã…Â eherezada", "Ã…Â panski kapriÄÂo"). Napisao je popularni priruÄÂnik "Principi orkestracije".
1908. - The composer Rimsky Korsakov died
1919. - Po nareÄ‘enju admirala Rojtera (Reuter), posada nemaÄÂke ratne flote potopila je većinu svojih brodova (preko 70) koji su, nakon kapitulacije NemaÄÂke u Prvom svetskom ratu, bili stacionirani u britanskoj pomorskoj bazi Skepe Flou u Ã…Â kotskoj.
1933. - Rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare (Francoise Ljuarez), poznata kao Fransoaz Sagan. Proslavila se prvim romanom "Dobar dan tugo", koji je štampan u milionskim tiražima.
1937. - Wimbledon was televised for the first time
1942. - NemaÄÂki SevernoafriÄÂki korpus feldmarÅ¡ala Ervina Romela (Ernjin Rommel) zauzeo je u Drugom svetskom ratu grad Tobruk u Libiji i zarobio 25.000 britanskih vojnika.
1945. - Japanske trupe na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se Amerikancima.
1945. - A new communist government in Poland was established
1948. - Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspeÅ¡nu longplej ploÄÂu od vinil plastike.
1956. - East Germany announced the release of 19,000 political prisoners
1963. - Predsednik Francuske Šarl de Gol (Charles de Gaulle) povukao je pomorske snage iz NATO-a. Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966. napustila Vojni komitet NATO-a.
1963. - Kardinal ÄÂovani Batista Montini (Giovanni Battista) postao je papa Pavle VI, nakon smrti pape Jovana XIII. Kao pobornik reformske struje u katoliÄÂkoj crkvi ukinuo je 1966. indeks zabranjenih knjiga, reorganizovao vatikansku kuriju, zalagao se za miroljubiva reÅ¡enja meÄ‘unarodnih sporova i normalizovanje odnosa s komunistiÄÂkim zemljama.
1969. - Umrla je ameriÄÂka teniserka Morin Konoli (Maureen Connolly), nazvana Mala Mo. Godine 1953. postala je prva teniserka u istoriji ovog sporta koja je osvojila sva ÄÂetiri Gren slem turnira.
1970. - Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1945-67) nakon sticanja nezavisnost od Holandije i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1970. - U finalu svetskog fudbalskog prvenstva Brazil je u Sjudad Meksiku pobedio Italiju sa 4:1 i postao prvi trostruki osvajaĠtrofeja Žila Rimea (Jules Rimet).
1973. - Nixon & Brezhnev signed an arms limitation agreement
1978. - Prvi put prikazan mjuzikl 'Evita' u Londonu.
1981. - Na opÅ¡tim izborima u Francuskoj ubedljivo su pobedili socijalisti i postali najjaÄÂa partija sa 38 procenata ukupnih glasova. Lider socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) u maju iste godine postao je predsednik Francuske.
1982. - Rođen je Princ Vilijam (William), sin princa Čarlsa i princeze Dajane.
1990. - U MaÄ‘arskoj je zvaniÄÂno ponovo otvorena berza, koju su komunistiÄÂke vlasti zatvorile 42 godine ranije.
1990. - U zemljotresu na severu Irana poginulo je oko 100.000 ljudi.
2000. - U Beogradu je umro publicista i politikolog Slobodan Inić, jedan od osnivaÄÂa Demokratske stranke.
2001. - Bivši direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović osuđen je na deset godina zatvora zbog pogibije 16 radnika te televizije u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. Po pravosnažnosti presude 20. maja 2001, Milanović se dva meseca krio u Crnoj Gori, gde je uhapšen u policijskoj akciji "Sablja" i sproveden u zatvor Zabela kod Požarevca.
2001. - Umro je veteran ameriÄÂkog bluza Džon Li Huker (83), koji je svojim retkim, hipnotiÄÂkim stilom sviranja gitare uticao na generacije rok i folk zvezda.
2003. - Umro je Leon Uris (78), ameriÄÂki pisac bestselera, poznat po romanu "Egzodus", koji je objavljen 1958. godine.
1377. - Umro je engleski kralj Edvard III (Edward), koji je tokom svoje vladavine od 1327. osvojio Škotsku, a zbog pretenzija na francuski presto izazvao Stogodišnji rat (1337-1453) s Francuskom.
1527. - Umro je italijanski politiÄÂar i pisac Nikolo Makijaveli (Nickolo Machiavelli), autor dela "Vladalac", u kojem je izneo shvatanje da vladar ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj, iz ÄÂega je kasnije izveden pojam "makijavelizam".
1791. - Francuski kralj Luj XVI (Louis) i kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), otkriveni su u pokušaju bekstva i uhapšeni kod Varena, a dve godine kasnije pogubljeni na giljotini.
1813. - U bici kod Vitorije, britanska vojska pod vođstvom vojvode od Velingtona (Wellington) porazila je snage Napoleonovog brata Žozefa (Joseph), kralja Španije. Time je završena francuska vladavina u Španiji.
1852. - Umro je nemaÄÂki pedagog Fridrih Frebel (Friedrich Froebel), koji je 1840. osnovao prvi deÄÂiji vrtić.
1881. - Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom poÄÂetak gradnje pruge Beograd-NiÅ¡, prve železniÄÂke pruge u Srbiji. Prvi putniÄÂki voz ka NiÅ¡u krenuo je sa beogradske železniÄÂke stanice 3. septembra 1884.
1905. - RoÄ‘en je francuski pisac i filozof egzistencijalista Žan-Pol Sartr (Jean Paul Sartre). Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi ("MuÄÂnina", "Zid", "Biće i niÅ¡tavilo", "Iza zatvorenih vrata", "Prljave ruke").
1905. - Jean-Paul Sartre, French playwright
1908. - Umro je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj AndrejeviÄ Rimski-Korsakov, ÄÂlan muziÄÂke grupe "Velika petorica" ("Ã…Â eherezada", "Ã…Â panski kapriÄÂo"). Napisao je popularni priruÄÂnik "Principi orkestracije".
1908. - The composer Rimsky Korsakov died
1919. - Po nareÄ‘enju admirala Rojtera (Reuter), posada nemaÄÂke ratne flote potopila je većinu svojih brodova (preko 70) koji su, nakon kapitulacije NemaÄÂke u Prvom svetskom ratu, bili stacionirani u britanskoj pomorskoj bazi Skepe Flou u Ã…Â kotskoj.
1933. - Rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare (Francoise Ljuarez), poznata kao Fransoaz Sagan. Proslavila se prvim romanom "Dobar dan tugo", koji je štampan u milionskim tiražima.
1937. - Wimbledon was televised for the first time
1942. - NemaÄÂki SevernoafriÄÂki korpus feldmarÅ¡ala Ervina Romela (Ernjin Rommel) zauzeo je u Drugom svetskom ratu grad Tobruk u Libiji i zarobio 25.000 britanskih vojnika.
1945. - Japanske trupe na ostrvu Okinava, koje je služilo kao poslednja odbrana Japana u Drugom svetskom ratu, predale su se Amerikancima.
1945. - A new communist government in Poland was established
1948. - Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspeÅ¡nu longplej ploÄÂu od vinil plastike.
1956. - East Germany announced the release of 19,000 political prisoners
1963. - Predsednik Francuske Šarl de Gol (Charles de Gaulle) povukao je pomorske snage iz NATO-a. Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966. napustila Vojni komitet NATO-a.
1963. - Kardinal ÄÂovani Batista Montini (Giovanni Battista) postao je papa Pavle VI, nakon smrti pape Jovana XIII. Kao pobornik reformske struje u katoliÄÂkoj crkvi ukinuo je 1966. indeks zabranjenih knjiga, reorganizovao vatikansku kuriju, zalagao se za miroljubiva reÅ¡enja meÄ‘unarodnih sporova i normalizovanje odnosa s komunistiÄÂkim zemljama.
1969. - Umrla je ameriÄÂka teniserka Morin Konoli (Maureen Connolly), nazvana Mala Mo. Godine 1953. postala je prva teniserka u istoriji ovog sporta koja je osvojila sva ÄÂetiri Gren slem turnira.
1970. - Umro je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1945-67) nakon sticanja nezavisnost od Holandije i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1970. - U finalu svetskog fudbalskog prvenstva Brazil je u Sjudad Meksiku pobedio Italiju sa 4:1 i postao prvi trostruki osvajaĠtrofeja Žila Rimea (Jules Rimet).
1973. - Nixon & Brezhnev signed an arms limitation agreement
1978. - Prvi put prikazan mjuzikl 'Evita' u Londonu.
1981. - Na opÅ¡tim izborima u Francuskoj ubedljivo su pobedili socijalisti i postali najjaÄÂa partija sa 38 procenata ukupnih glasova. Lider socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) u maju iste godine postao je predsednik Francuske.
1982. - Rođen je Princ Vilijam (William), sin princa Čarlsa i princeze Dajane.
1990. - U MaÄ‘arskoj je zvaniÄÂno ponovo otvorena berza, koju su komunistiÄÂke vlasti zatvorile 42 godine ranije.
1990. - U zemljotresu na severu Irana poginulo je oko 100.000 ljudi.
2000. - U Beogradu je umro publicista i politikolog Slobodan Inić, jedan od osnivaÄÂa Demokratske stranke.
2001. - Bivši direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragoljub Milanović osuđen je na deset godina zatvora zbog pogibije 16 radnika te televizije u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. Po pravosnažnosti presude 20. maja 2001, Milanović se dva meseca krio u Crnoj Gori, gde je uhapšen u policijskoj akciji "Sablja" i sproveden u zatvor Zabela kod Požarevca.
2001. - Umro je veteran ameriÄÂkog bluza Džon Li Huker (83), koji je svojim retkim, hipnotiÄÂkim stilom sviranja gitare uticao na generacije rok i folk zvezda.
2003. - Umro je Leon Uris (78), ameriÄÂki pisac bestselera, poznat po romanu "Egzodus", koji je objavljen 1958. godine.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 22. jun
1533. - Turski sultan Sulejman II VeliÄÂanstveni potpisao je sa Austrijom ugovor o miru, nakon drugog neuspeÅ¡nog pohoda na BeÄÂ.
1535. - Mesec dana nakon što ga je papa proizveo u kardinala, u Londonu je pogubljen Džon Fišer (John Fisher). On je odbio da prizna kralja Henrija VIII (Henry) za poglavara novoformirane Engleske crkve.
1757. - RoÄ‘en je britanski istraživaÄ Džordž Vankuver (George Vancouver), koji je plovio sa kapetanom Kukom (Cook) 1772. i 1776. i istraživao Australiju, Vankuver i Island. Posebno su znaÄÂajna njegova istraživanja pacifiÄÂke obale Severne Amerike. Po njemu su dobili naziv grad i ostrvo u Kanadi.
1805. - U ÄÂenovi je roÄ‘en italijanski politiÄÂar i revolucionar ÄÂuzepe Macini (Giuseppe Mazzini), jedna od najznaÄÂajnijih liÄÂnosti u pokretu za osloboÄ‘enje i ujedinjenje Italije.
1815. - Nakon poraza kod Vaterloa Napoleon Bonaparta (Bonaparte) abdicirao je drugi i poslednji put.
1826. - U Panami je, na inicijativu južnoameriÄÂkog revolucionara Simona Bolivara, održan PanameriÄÂki kongres ÄÂiji je cilj bio ujedinjenje južnoameriÄÂkih republika.
1826. - Rođen je Bogoboj Atanacković, pisac ranog srpskog romantizma, pobornik reformi Vuka Karadžića i jedan od obnovitelja srpske proze nakon oslobađanja Srbije od turske vlasti ("Dva idola", "Bunjevka", "Darak", "Srpkinja").
1826. - Rođen je Bogoboj Atanacković, pisac ranog srpskog romantizma, pobornik reformi Vuka Karadžića i jedan od obnovitelja srpske proze nakon oslobađanja Srbije od turske vlasti ("Dva idola", "Bunjevka", "Darak", "Srpkinja").
1874. - Uspostavljena je prva telegrafska veza Brazila i Evrope.
1894. - AfriÄÂka država Dahomej (Benin) je postala francuska kolonija.
1896. - AmeriÄÂki inženjer i pronalazaÄÂ, Markoni (Marconi) je patentirao bežiÄÂni prenos.
1898. - RoÄ‘en je nemaÄÂki pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque). Postao je poznat po antimilitaristiÄÂkom romanu "Na zapadu niÅ¡ta novo", koji je preveden na mnoge jezike i filmovan, a u NemaÄÂkoj zabranjen po dolasku Hitlera na vlast.
1906. - RoÄ‘en je ameriÄÂki filmski scenarista, producent i režiser austrijskog porekla Bili Vajlder (Billy Wilder). Dobitnik je nekoliko Oskara i nagrada na festivalima u Kanu i Veneciji ("Bulevar sumraka", "Sabrina", "Ljubav popodne", "Svedok optužbe").
1914. - Srpski kralj Petar Karađorđević povukao se s vlasti, a kraljevska ovlašćenja dobio je njegov drugi sin Aleksandar, koji je 1. decembra 1918. postao regent Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a nakon smrti oca 1921. i kralj.
1940. - Francuska je u Drugom svetskom ratu potpisala kapitulaciju u Konpjenju, mestu u kojem je francuski marÅ¡al FoÅ¡ (Foch) 1918. godine primio kapitulaciju NemaÄÂke posle Prvog svetskog rata; general De Gol (Gaulle) sastavio je u Londonu vladu Slobodne Francuske.
1941. - Centralni komitet KomunistiÄÂke partije Jugoslavije uputio je proglas u kojem je pozvao narode Jugoslavije na ustanak protiv nemaÄÂke okupacije.
1941. - PoÄÂela je operacija "Barbarosa" u Drugom svetskom ratu u kojoj su Hitlerove trupe sa viÅ¡e od 150 divizija napale SSSR duž cele graniÄÂne linije izmeÄ‘u BaltiÄÂkog i Crnog mora; Italija i Rumunija su objavile rat SSSR-u.
1965. - Japan i Južna Koreja potpisali su u Tokiju sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa.
1969. - Umrla je ameriÄÂka filmska glumica i pevaÄÂica Džudi Garland (Judy), koja se kao devojÄÂica proslavila ulogom u filmu "ÄŒarobnjak iz Oza" za koju je dobila Oskara.
1987. - Umro je ameriÄÂki filmski glumac i igraÄ Fred Aster (Astaire), koji se proslavio u holivudskim muziÄÂkim filmovima sa partnerkom Džindžer Rodžers (Ginger Rogers).
1994. - Predstavnici Rusije potpisali su u sedištu NATO u Briselu program ove vojne alijanse "Partnerstvo za mir".
2000. - AmeriÄÂka svemirska letelica "Marsov osmatraÄÂ" otkrila je naznake o postojanju vode na Marsu.
2001. - NemaÄÂka je poÄÂela isplatu ratne odÅ¡tete ljudima koje je nacistiÄÂka vlast tokom Drugog svetskog rata držala na prinudnom radu.
2001. - Ustavni sud Turske zabranio je rad glavnoj opozicionoj proislamskoj Partiji vrline, koja je u parlamentu imala 102 poslanika, zbog njene anti-sekularne aktivnosti. Mesec dana kasnije polovina poslanika te partije osnovala je novu stranku pod nazivom "Saadet".
2003. - U okviru druge svoje posete Bosni i Hercegovini poglavar RimokatoliÄÂke crkve Jovan Pavle Drugi po prvi put je posetio Republiku Srpsku.
2003. - Tokom državne posete Londonu predsednik Rusije Vladimir Putin bio je i
zvaniÄÂni gost Bekingemske palate, Å¡to je prvi put posle 1874, kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta Å¡to su boljÅ¡evici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2003. - Indijski premijer Atal Behari Vadžpaji (Vajpayee) doputovao je u zvaniÄÂnu posetu Pekingu. To je prva poseta jednog indijskog premijera Kini u poslednjih deset godina.
1533. - Turski sultan Sulejman II VeliÄÂanstveni potpisao je sa Austrijom ugovor o miru, nakon drugog neuspeÅ¡nog pohoda na BeÄÂ.
1535. - Mesec dana nakon što ga je papa proizveo u kardinala, u Londonu je pogubljen Džon Fišer (John Fisher). On je odbio da prizna kralja Henrija VIII (Henry) za poglavara novoformirane Engleske crkve.
1757. - RoÄ‘en je britanski istraživaÄ Džordž Vankuver (George Vancouver), koji je plovio sa kapetanom Kukom (Cook) 1772. i 1776. i istraživao Australiju, Vankuver i Island. Posebno su znaÄÂajna njegova istraživanja pacifiÄÂke obale Severne Amerike. Po njemu su dobili naziv grad i ostrvo u Kanadi.
1805. - U ÄÂenovi je roÄ‘en italijanski politiÄÂar i revolucionar ÄÂuzepe Macini (Giuseppe Mazzini), jedna od najznaÄÂajnijih liÄÂnosti u pokretu za osloboÄ‘enje i ujedinjenje Italije.
1815. - Nakon poraza kod Vaterloa Napoleon Bonaparta (Bonaparte) abdicirao je drugi i poslednji put.
1826. - U Panami je, na inicijativu južnoameriÄÂkog revolucionara Simona Bolivara, održan PanameriÄÂki kongres ÄÂiji je cilj bio ujedinjenje južnoameriÄÂkih republika.
1826. - Rođen je Bogoboj Atanacković, pisac ranog srpskog romantizma, pobornik reformi Vuka Karadžića i jedan od obnovitelja srpske proze nakon oslobađanja Srbije od turske vlasti ("Dva idola", "Bunjevka", "Darak", "Srpkinja").
1826. - Rođen je Bogoboj Atanacković, pisac ranog srpskog romantizma, pobornik reformi Vuka Karadžića i jedan od obnovitelja srpske proze nakon oslobađanja Srbije od turske vlasti ("Dva idola", "Bunjevka", "Darak", "Srpkinja").
1874. - Uspostavljena je prva telegrafska veza Brazila i Evrope.
1894. - AfriÄÂka država Dahomej (Benin) je postala francuska kolonija.
1896. - AmeriÄÂki inženjer i pronalazaÄÂ, Markoni (Marconi) je patentirao bežiÄÂni prenos.
1898. - RoÄ‘en je nemaÄÂki pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque). Postao je poznat po antimilitaristiÄÂkom romanu "Na zapadu niÅ¡ta novo", koji je preveden na mnoge jezike i filmovan, a u NemaÄÂkoj zabranjen po dolasku Hitlera na vlast.
1906. - RoÄ‘en je ameriÄÂki filmski scenarista, producent i režiser austrijskog porekla Bili Vajlder (Billy Wilder). Dobitnik je nekoliko Oskara i nagrada na festivalima u Kanu i Veneciji ("Bulevar sumraka", "Sabrina", "Ljubav popodne", "Svedok optužbe").
1914. - Srpski kralj Petar Karađorđević povukao se s vlasti, a kraljevska ovlašćenja dobio je njegov drugi sin Aleksandar, koji je 1. decembra 1918. postao regent Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a nakon smrti oca 1921. i kralj.
1940. - Francuska je u Drugom svetskom ratu potpisala kapitulaciju u Konpjenju, mestu u kojem je francuski marÅ¡al FoÅ¡ (Foch) 1918. godine primio kapitulaciju NemaÄÂke posle Prvog svetskog rata; general De Gol (Gaulle) sastavio je u Londonu vladu Slobodne Francuske.
1941. - Centralni komitet KomunistiÄÂke partije Jugoslavije uputio je proglas u kojem je pozvao narode Jugoslavije na ustanak protiv nemaÄÂke okupacije.
1941. - PoÄÂela je operacija "Barbarosa" u Drugom svetskom ratu u kojoj su Hitlerove trupe sa viÅ¡e od 150 divizija napale SSSR duž cele graniÄÂne linije izmeÄ‘u BaltiÄÂkog i Crnog mora; Italija i Rumunija su objavile rat SSSR-u.
1965. - Japan i Južna Koreja potpisali su u Tokiju sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa.
1969. - Umrla je ameriÄÂka filmska glumica i pevaÄÂica Džudi Garland (Judy), koja se kao devojÄÂica proslavila ulogom u filmu "ÄŒarobnjak iz Oza" za koju je dobila Oskara.
1987. - Umro je ameriÄÂki filmski glumac i igraÄ Fred Aster (Astaire), koji se proslavio u holivudskim muziÄÂkim filmovima sa partnerkom Džindžer Rodžers (Ginger Rogers).
1994. - Predstavnici Rusije potpisali su u sedištu NATO u Briselu program ove vojne alijanse "Partnerstvo za mir".
2000. - AmeriÄÂka svemirska letelica "Marsov osmatraÄÂ" otkrila je naznake o postojanju vode na Marsu.
2001. - NemaÄÂka je poÄÂela isplatu ratne odÅ¡tete ljudima koje je nacistiÄÂka vlast tokom Drugog svetskog rata držala na prinudnom radu.
2001. - Ustavni sud Turske zabranio je rad glavnoj opozicionoj proislamskoj Partiji vrline, koja je u parlamentu imala 102 poslanika, zbog njene anti-sekularne aktivnosti. Mesec dana kasnije polovina poslanika te partije osnovala je novu stranku pod nazivom "Saadet".
2003. - U okviru druge svoje posete Bosni i Hercegovini poglavar RimokatoliÄÂke crkve Jovan Pavle Drugi po prvi put je posetio Republiku Srpsku.
2003. - Tokom državne posete Londonu predsednik Rusije Vladimir Putin bio je i
zvaniÄÂni gost Bekingemske palate, Å¡to je prvi put posle 1874, kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta Å¡to su boljÅ¡evici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2003. - Indijski premijer Atal Behari Vadžpaji (Vajpayee) doputovao je u zvaniÄÂnu posetu Pekingu. To je prva poseta jednog indijskog premijera Kini u poslednjih deset godina.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 23. jun
79. - Umro je rimski imperator Vespazijan.
1501. - Portugalski pomorac Pedro Kabral (Cabral) vratio se s putovanja na kojem je zaposeo podruÄÂje danaÅ¡njeg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naselja na tom podruÄÂju Portugalci su osnovali 1521. godine.
1537. - Na povratku u Ã…Â paniju umro je Å¡panski istraživaÄ Pedro Mendoza. Bio je voÄ‘a ekspedicije za istraživanje Južne Amerike koja je stigla do podruÄÂja Rio de la Plata, a 1536. osnovao je naselje Buenos Aires
1611. - Engleski istraživaĠHenri Hadson (Henry Hudson), poznat po pokušajima da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, nestao je u Hadsonovom zalivu gde ga je ostavila pobunjena posada broda "Diskaveri". Tokom istraživanja Severnog ledenog okeana otkrio je more i moreuz koji su po njemu dobili nazive.
1668. - RoÄ‘en je italijanski filozof, istoriÄÂar i teoretiÄÂar prava ÄÂovani Batista Viko (Giovanni Battista Vico), osnivaÄ filozofije istorije i preteÄÂa moderne estetike.
1757. - Britanci su pobedom nad francuskim saveznikom indijskim guvernerom (nabob) Bengala kod Plaseja uÄÂvrstili svoju vlast u istoÄÂnoj Indiji.
1763. - Na Martiniku je roÄ‘ena Mari Žozef Roz de la Pageri (Marie-Joseph-Rose de la Pagerie), poznata kao Žozefina, kćerka mornariÄÂkog poruÄÂnika i žena Napoleona Bonaparte (1796). Krunisana je za caricu 1804.
1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje i po treći put srušila manastir, koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević. Manastir je 1786. obnovio vladika Petar I Petrović Njegoš.
1794. - Ruska carica Katarina II dozvolila je Jevrejima da se naseljavaju u Kijevu.
1848. - PoÄÂeo je "Junski ustanak" pariskih radnika zbog izbacivanja socijalista iz privremene vlade i zatvaranja "narodnih radionica". Ustanak je za tri dana uguÅ¡io general Luj Kavenjak (Luis Cavaignac).
1887. - Zakonom o nacionalnom parku u Stenovitim planinama (Rocky Mountains Park Act), Banf je proglasen za prvi nacionalni parku u kanadi.
1888. - Prvi kandidat za predsednika SAD afriÄÂkog porekla, Frederik Daglas, (Frederick Douglass) objavio je svoju kandidaturu.
1894. - Na inicijativu barona Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin), na Sorboni u Parizu je osnovan Medjunarodni olimpijski komitet (MOK). Kubertenov olimpijski moto je bio "Važno je uÄÂestvovati!"
1894. - Rođen je engleski kralj Edvard VIII (Ednjard). Na presto je stupio 1936. i iste godine abdicirao u korist brata Džordža VI (George), da bi mogao da se oženi sa Amerikankom Volis Simpson (Njallis).
1911. - Obavljeno je krunisanje britanskog kralja Džordža V (George the Fifth).
1912. - Rodjen je Alan Turing, engleski matematiÄÂar, za koga se smatra da je osnivaÄ savremene kompjuterske nauke.
1945. - Japanski komandant general Micuru UÅ¡iÄ‘ima (Mitsuru Ushijima) izvrÅ¡io je samoubistvo nakon poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, gde je voÄ‘ena jedna od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvaniÄÂnim podacima tokom borbi za Okinavu poginulo je 234.183 vojnika i civila.
1947. - Kongres SAD usvojio je Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograniÄÂeno pravo radnika na Å¡trajk. Ã…Â ef države dobio je pravo da na 80 dana suspenduje svaku Å¡trajkaÄÂku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.
1951. - Dvojica britanskih diplomata, Donald Meklin (Donald Maclean) i Gaj Burdžes (Guy Burgess), koji su bili sovjetski špijuni, prebegli su u SSSR.
1956. - Pukovnik Gamal Abdel Naser (Našer) izabran je za predsednika Egipta.
1956. - Izabran je za predsednika Egipta pukovnik egipatske vojske, Gamal Abdel Naser (Nasser) (rodj. 15. jan. 1918 – umro 28. sept. 1970).
1960. - Patris Lumumba (Patrice) postao je prvi predsednik vlade nove nezavisne države Demokartske Republike Kongo.
1968. - U stampedu na fudbalskoj utakmici u Argentini, poginulo 73 ljudi.
1970. - Japanski studenti sukobili su se u Tokiju s policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja ameriÄÂko-japanskog pakta o bezbednosti.
1985. - Iznad Atlantskog okeana je eksplodirao avion "Boing 747" kompanije "Er Indija". Pogunulo je svih 329 putnika i ÄÂlanova posade. Za podmetanje bombe u avion optuženi su Siki separatisti.
1985. - Bomba podmetnuta u avionu indijske kompanije Air India na letu broj 182, raznela je džambo džet, Boeing 747, na visini od 9500 metara, iznad Atlantskog okeana južno od Irske. Svih 329 putnika i ÄÂlanova posade su nastradali.
1990. - Moldavija je proglasila nezavisnost.
1993. - Nigerijski diktator general Ibrahim Babangida je poniÅ¡tio predsedniÄÂke izbore od 12. juna i onemogućio povratak demokratije.
1994. - Južna Afrika je, nakon jedne decenije međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, ponovo zauzela svoje mesto u Generalnoj skupštini UN.
1995. - Umro je ameriÄÂki mikrobiolog Džonas Edvard Salk (Jonas Ednjard), koji je
1954. pronaÅ¡ao vakcinu protiv deÄÂje paralize.
1996. - Umro je grÄÂki državnik i ekonomista Andreas Papandreu (Papandreou), prvi socijalistiÄÂki premijer GrÄÂke (1981-89. i 1993-96), osnivaÄ i lider SvegrÄÂkog socijalistiÄÂkog pokreta (PASOK).
1996. - Umro je Andreas Papandreu, bivÅ¡i predsednik vlade GrÄÂke (rodj. 1919)
1998. - Umrla je ameriÄÂka glumica irskog porekla Morin O Saliven (Maureen O' Sullivan) koja se proslavila kao partnerka Džonija Vajsmilera (Johnny Weismuller) ulogom Džejn u filmovima o Tarzanu.
1999. - Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili su da ukupna ekonomska Å¡teta posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije iznosi 29 milijardi i 608 miliona dinara.
2001. - Vlada SR Jugoslavije usvojila je Uredbu o saradnji sa MeÄ‘unarodnim sudom za ratne zloÄÂine u Hagu.
2003. - AmeriÄÂki Vrhovni sud podržao je akciju Univerziteta u MiÄÂigenu da se favorizuju manjine koje se prijaavljuju na Pravni fakultet tog Univerziteta. To je prva zvaniÄÂna odluka koja se tiÄÂe graÄ‘anskih prava u poslednjih 25 godina.
2004. - MeÄ‘unarodni kriviÄÂni sud pokrenuo je prvu zvaniÄÂnu istragu. Predmet te istrage su ratni zloÄÂini u Demokratskoj Republici Kongo od jula 2002. u provinciji Ituri, gde je u sukobima poginulo najmanje 5.000 ljudi. Procenjuje se da je tokom desetogodiÅ¡njeg graÄ‘anskog rata u Kongu stradalo viÅ¡e miliona ljudi.
2005. - U Srbiji je uhapÅ¡en Marokanac Abdelmadžid BuÅ¡ar i izruÄÂen Ã…Â paniji, u kojoj je osumnjiÄÂen za teroristiÄÂke napade u Madridu 11. marta 2004. kada je poginulo preko 190 osoba.
79. - Umro je rimski imperator Vespazijan.
1501. - Portugalski pomorac Pedro Kabral (Cabral) vratio se s putovanja na kojem je zaposeo podruÄÂje danaÅ¡njeg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naselja na tom podruÄÂju Portugalci su osnovali 1521. godine.
1537. - Na povratku u Ã…Â paniju umro je Å¡panski istraživaÄ Pedro Mendoza. Bio je voÄ‘a ekspedicije za istraživanje Južne Amerike koja je stigla do podruÄÂja Rio de la Plata, a 1536. osnovao je naselje Buenos Aires
1611. - Engleski istraživaĠHenri Hadson (Henry Hudson), poznat po pokušajima da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, nestao je u Hadsonovom zalivu gde ga je ostavila pobunjena posada broda "Diskaveri". Tokom istraživanja Severnog ledenog okeana otkrio je more i moreuz koji su po njemu dobili nazive.
1668. - RoÄ‘en je italijanski filozof, istoriÄÂar i teoretiÄÂar prava ÄÂovani Batista Viko (Giovanni Battista Vico), osnivaÄ filozofije istorije i preteÄÂa moderne estetike.
1757. - Britanci su pobedom nad francuskim saveznikom indijskim guvernerom (nabob) Bengala kod Plaseja uÄÂvrstili svoju vlast u istoÄÂnoj Indiji.
1763. - Na Martiniku je roÄ‘ena Mari Žozef Roz de la Pageri (Marie-Joseph-Rose de la Pagerie), poznata kao Žozefina, kćerka mornariÄÂkog poruÄÂnika i žena Napoleona Bonaparte (1796). Krunisana je za caricu 1804.
1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje i po treći put srušila manastir, koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević. Manastir je 1786. obnovio vladika Petar I Petrović Njegoš.
1794. - Ruska carica Katarina II dozvolila je Jevrejima da se naseljavaju u Kijevu.
1848. - PoÄÂeo je "Junski ustanak" pariskih radnika zbog izbacivanja socijalista iz privremene vlade i zatvaranja "narodnih radionica". Ustanak je za tri dana uguÅ¡io general Luj Kavenjak (Luis Cavaignac).
1887. - Zakonom o nacionalnom parku u Stenovitim planinama (Rocky Mountains Park Act), Banf je proglasen za prvi nacionalni parku u kanadi.
1888. - Prvi kandidat za predsednika SAD afriÄÂkog porekla, Frederik Daglas, (Frederick Douglass) objavio je svoju kandidaturu.
1894. - Na inicijativu barona Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin), na Sorboni u Parizu je osnovan Medjunarodni olimpijski komitet (MOK). Kubertenov olimpijski moto je bio "Važno je uÄÂestvovati!"
1894. - Rođen je engleski kralj Edvard VIII (Ednjard). Na presto je stupio 1936. i iste godine abdicirao u korist brata Džordža VI (George), da bi mogao da se oženi sa Amerikankom Volis Simpson (Njallis).
1911. - Obavljeno je krunisanje britanskog kralja Džordža V (George the Fifth).
1912. - Rodjen je Alan Turing, engleski matematiÄÂar, za koga se smatra da je osnivaÄ savremene kompjuterske nauke.
1945. - Japanski komandant general Micuru UÅ¡iÄ‘ima (Mitsuru Ushijima) izvrÅ¡io je samoubistvo nakon poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, gde je voÄ‘ena jedna od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvaniÄÂnim podacima tokom borbi za Okinavu poginulo je 234.183 vojnika i civila.
1947. - Kongres SAD usvojio je Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograniÄÂeno pravo radnika na Å¡trajk. Ã…Â ef države dobio je pravo da na 80 dana suspenduje svaku Å¡trajkaÄÂku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.
1951. - Dvojica britanskih diplomata, Donald Meklin (Donald Maclean) i Gaj Burdžes (Guy Burgess), koji su bili sovjetski špijuni, prebegli su u SSSR.
1956. - Pukovnik Gamal Abdel Naser (Našer) izabran je za predsednika Egipta.
1956. - Izabran je za predsednika Egipta pukovnik egipatske vojske, Gamal Abdel Naser (Nasser) (rodj. 15. jan. 1918 – umro 28. sept. 1970).
1960. - Patris Lumumba (Patrice) postao je prvi predsednik vlade nove nezavisne države Demokartske Republike Kongo.
1968. - U stampedu na fudbalskoj utakmici u Argentini, poginulo 73 ljudi.
1970. - Japanski studenti sukobili su se u Tokiju s policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja ameriÄÂko-japanskog pakta o bezbednosti.
1985. - Iznad Atlantskog okeana je eksplodirao avion "Boing 747" kompanije "Er Indija". Pogunulo je svih 329 putnika i ÄÂlanova posade. Za podmetanje bombe u avion optuženi su Siki separatisti.
1985. - Bomba podmetnuta u avionu indijske kompanije Air India na letu broj 182, raznela je džambo džet, Boeing 747, na visini od 9500 metara, iznad Atlantskog okeana južno od Irske. Svih 329 putnika i ÄÂlanova posade su nastradali.
1990. - Moldavija je proglasila nezavisnost.
1993. - Nigerijski diktator general Ibrahim Babangida je poniÅ¡tio predsedniÄÂke izbore od 12. juna i onemogućio povratak demokratije.
1994. - Južna Afrika je, nakon jedne decenije međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, ponovo zauzela svoje mesto u Generalnoj skupštini UN.
1995. - Umro je ameriÄÂki mikrobiolog Džonas Edvard Salk (Jonas Ednjard), koji je
1954. pronaÅ¡ao vakcinu protiv deÄÂje paralize.
1996. - Umro je grÄÂki državnik i ekonomista Andreas Papandreu (Papandreou), prvi socijalistiÄÂki premijer GrÄÂke (1981-89. i 1993-96), osnivaÄ i lider SvegrÄÂkog socijalistiÄÂkog pokreta (PASOK).
1996. - Umro je Andreas Papandreu, bivÅ¡i predsednik vlade GrÄÂke (rodj. 1919)
1998. - Umrla je ameriÄÂka glumica irskog porekla Morin O Saliven (Maureen O' Sullivan) koja se proslavila kao partnerka Džonija Vajsmilera (Johnny Weismuller) ulogom Džejn u filmovima o Tarzanu.
1999. - Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili su da ukupna ekonomska Å¡teta posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije iznosi 29 milijardi i 608 miliona dinara.
2001. - Vlada SR Jugoslavije usvojila je Uredbu o saradnji sa MeÄ‘unarodnim sudom za ratne zloÄÂine u Hagu.
2003. - AmeriÄÂki Vrhovni sud podržao je akciju Univerziteta u MiÄÂigenu da se favorizuju manjine koje se prijaavljuju na Pravni fakultet tog Univerziteta. To je prva zvaniÄÂna odluka koja se tiÄÂe graÄ‘anskih prava u poslednjih 25 godina.
2004. - MeÄ‘unarodni kriviÄÂni sud pokrenuo je prvu zvaniÄÂnu istragu. Predmet te istrage su ratni zloÄÂini u Demokratskoj Republici Kongo od jula 2002. u provinciji Ituri, gde je u sukobima poginulo najmanje 5.000 ljudi. Procenjuje se da je tokom desetogodiÅ¡njeg graÄ‘anskog rata u Kongu stradalo viÅ¡e miliona ljudi.
2005. - U Srbiji je uhapÅ¡en Marokanac Abdelmadžid BuÅ¡ar i izruÄÂen Ã…Â paniji, u kojoj je osumnjiÄÂen za teroristiÄÂke napade u Madridu 11. marta 2004. kada je poginulo preko 190 osoba.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 24. jun
-našem paparaciju rođus![[mmmux2.gif]](./images/smilies/mmmux2.gif "mmmux2")
![[Happy.gif]](./images/smilies/Happy.gif "[Happy.")
79. - Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus), osnivaĠdinastije Flavija. Za njegove vladavine izgrađen je amfitetar Koloseum u Rimu, najveća građevina te vrste u Rimskom carstvu.
1479. - Engleski moreplovac Džon Kebot (John Cabot) otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.
1509. - Henri VIII (Henry), drugi monarh iz dinastije Tjudor (Tudor), krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
1519. - Umrla je Lukrecija Bordžija (Lucrezia Borgia), vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i nauÄÂnika u vreme italijanske renesanse.
1529. - Sklapanjem mira u Kapelu (Kappel) završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.
1793. - U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.
1798. - Turci su u Beogradskoj tvrÄ‘avi pogubili grÄÂkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i joÅ¡ sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivaÄ i voÄ‘a tajnog druÅ¡tva koje se borilo za osloboÄ‘enje GrÄÂke od turske vlasti.
1812. - Trupe Napoleona Bonaparte (611.000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije.
1821. - Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameriÄÂkih rodoljuba pobedio 4.000 Å¡panskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od Å¡panske vlasti.
1822. - Formirano je prvo beogradsko obÅ¡ÄÂestvo (opÅ¡tina). ObÅ¡ÄÂestvo je biralo varoÅ¡kog kneza, a knez MiloÅ¡ Obrenović je imenovao policajce i kmetove.
1859. - Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan (Jean Henri Dunant), koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
1886. - Umro je ruski pisac Aleksandar NikolajeviÄ Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozoriÅ¡nih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozoriÅ¡ta i ÄÂini osnovu klasiÄÂnog ruskog dramskog repertoara ("Ã…Â uma", "Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi", "Devojka bez miraza", "SiromaÅ¡tvo nije porok").
1894. - Italijanski anarhista Santo Kaserio (Caserio) ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari Fransoa Sadi Karnoa (Marie Francois, Carnot).
1901. - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godiÅ¡njeg Å¡panskog slikara Pabla Pikasa (Picasho), koja je oduÅ¡evila likovne kritiÄÂare.
1908. - Umro je ameriÄÂki državnik Stiven Grover Klivlend (Stephen, Cleveland), predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put doÅ¡la na vlast nakon graÄ‘anskog rata.
1911. - Rođen je argentinski automobilski as Huan Fanđo (Juan Fangio), petostruki svetski šampion u "Formuli-1".
1912. - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa - atletiÄÂari DuÅ¡an MiloÅ¡ević i Dragutin TomaÅ¡ević. Time je ozvaniÄÂeno ÄÂlanstvo Srbije u MeÄ‘unarodnom olimpijskom komitetu, ÄÂiji je ÄÂlan postao Svetomir ÄÂukić.
1916. - PoÄÂela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
1930. - Rođen je francuski filmski režiser Klod Šabrol (Claude Shabrol), predstavnik "novog talasa" francuskog filma ("Naivne devojke", "Dvostruki obrtaj", "Raskid").
1947. - Jedan ameriÄÂki pilot izjavio je da je na nebu video neobiÄÂan predmet koji je opisao kao "tanjir koji leti kroz vodu". Posle ovog dogaÄ‘aja poÄÂeo je da se koristi termin "leteći tanjir".
1948. - U pokuÅ¡aju da spreÄÂe obnavljanje nemaÄÂke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su poÄÂele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železniÄÂkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazduÅ¡nog mosta.
1960. - Jugoslavija, GrÄÂka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, politiÄÂkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zakljuÄÂenom na Bledu 8. avgusta 1954.
1973. - Najstariji svetski državnik Emon de Valera (Eamon) dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
1975. - U blizini njujorÅ¡kog aerodroma "Kenedi" sruÅ¡io se avion "Boing 727" ameriÄÂke kompanije "Istern Erlajnz". Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici.
1986. - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, autor "Plavog ÄÂuperka", jedne od najpopularnijih zbirki deÄÂijih pesama u novijoj srpskoj književnosti.
1989. - Smenjen je generalni sekretar KomunistiÄÂke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.
2001. - Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je Å¡ampion Evrope.
2001. - U operacijama ruskih snaga bezbednosti u ÄŒeÄÂeniji ubijen je voÄ‘a ÄÂeÄÂenskih pobunjenika Arbi Barajev.
2001. - Slobodan MiloÅ¡ević osudio je Uredbu vlade SRJ koja omogućava njegovo izruÄÂenje HaÅ¡kom tribunalu i nazvao je "pravnim divljaÅ¡tvom bez presedana".
2002. - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav KoÅ¡tunica smenio je naÄÂelnika GeneralÅ¡taba Vojske Jugoslavije generala NebojÅ¡u Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000.
2002. - U železniÄÂkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba.
2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u ÄÂetvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvaniÄÂni gost Bekingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je doÅ¡ao u posetu kraljevstvu posle 1874. kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta Å¡to su boljÅ¡evici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2004. - U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku, poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.
-našem paparaciju rođus
79. - Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus), osnivaĠdinastije Flavija. Za njegove vladavine izgrađen je amfitetar Koloseum u Rimu, najveća građevina te vrste u Rimskom carstvu.
1479. - Engleski moreplovac Džon Kebot (John Cabot) otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.
- cabot.jpg (8.35 KiB) Pogledano 2168 puta.
1519. - Umrla je Lukrecija Bordžija (Lucrezia Borgia), vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i nauÄÂnika u vreme italijanske renesanse.
1529. - Sklapanjem mira u Kapelu (Kappel) završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.
1793. - U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.
1798. - Turci su u Beogradskoj tvrÄ‘avi pogubili grÄÂkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i joÅ¡ sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivaÄ i voÄ‘a tajnog druÅ¡tva koje se borilo za osloboÄ‘enje GrÄÂke od turske vlasti.
1812. - Trupe Napoleona Bonaparte (611.000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije.
1821. - Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameriÄÂkih rodoljuba pobedio 4.000 Å¡panskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od Å¡panske vlasti.
1822. - Formirano je prvo beogradsko obÅ¡ÄÂestvo (opÅ¡tina). ObÅ¡ÄÂestvo je biralo varoÅ¡kog kneza, a knez MiloÅ¡ Obrenović je imenovao policajce i kmetove.
1859. - Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan (Jean Henri Dunant), koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
1886. - Umro je ruski pisac Aleksandar NikolajeviÄ Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozoriÅ¡nih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozoriÅ¡ta i ÄÂini osnovu klasiÄÂnog ruskog dramskog repertoara ("Ã…Â uma", "Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi", "Devojka bez miraza", "SiromaÅ¡tvo nije porok").
- 180px-Wassilij_Grigorjewitsch_Perow_003.jpg (3.83 KiB) Pogledano 2168 puta.
1901. - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godiÅ¡njeg Å¡panskog slikara Pabla Pikasa (Picasho), koja je oduÅ¡evila likovne kritiÄÂare.
1908. - Umro je ameriÄÂki državnik Stiven Grover Klivlend (Stephen, Cleveland), predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put doÅ¡la na vlast nakon graÄ‘anskog rata.
1911. - Rođen je argentinski automobilski as Huan Fanđo (Juan Fangio), petostruki svetski šampion u "Formuli-1".
1912. - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa - atletiÄÂari DuÅ¡an MiloÅ¡ević i Dragutin TomaÅ¡ević. Time je ozvaniÄÂeno ÄÂlanstvo Srbije u MeÄ‘unarodnom olimpijskom komitetu, ÄÂiji je ÄÂlan postao Svetomir ÄÂukić.
1916. - PoÄÂela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
1930. - Rođen je francuski filmski režiser Klod Šabrol (Claude Shabrol), predstavnik "novog talasa" francuskog filma ("Naivne devojke", "Dvostruki obrtaj", "Raskid").
1947. - Jedan ameriÄÂki pilot izjavio je da je na nebu video neobiÄÂan predmet koji je opisao kao "tanjir koji leti kroz vodu". Posle ovog dogaÄ‘aja poÄÂeo je da se koristi termin "leteći tanjir".
1948. - U pokuÅ¡aju da spreÄÂe obnavljanje nemaÄÂke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su poÄÂele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železniÄÂkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazduÅ¡nog mosta.
1960. - Jugoslavija, GrÄÂka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, politiÄÂkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zakljuÄÂenom na Bledu 8. avgusta 1954.
1973. - Najstariji svetski državnik Emon de Valera (Eamon) dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
1975. - U blizini njujorÅ¡kog aerodroma "Kenedi" sruÅ¡io se avion "Boing 727" ameriÄÂke kompanije "Istern Erlajnz". Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici.
1986. - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, autor "Plavog ÄÂuperka", jedne od najpopularnijih zbirki deÄÂijih pesama u novijoj srpskoj književnosti.
1989. - Smenjen je generalni sekretar KomunistiÄÂke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.
2001. - Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je Å¡ampion Evrope.
2001. - U operacijama ruskih snaga bezbednosti u ÄŒeÄÂeniji ubijen je voÄ‘a ÄÂeÄÂenskih pobunjenika Arbi Barajev.
2001. - Slobodan MiloÅ¡ević osudio je Uredbu vlade SRJ koja omogućava njegovo izruÄÂenje HaÅ¡kom tribunalu i nazvao je "pravnim divljaÅ¡tvom bez presedana".
2002. - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav KoÅ¡tunica smenio je naÄÂelnika GeneralÅ¡taba Vojske Jugoslavije generala NebojÅ¡u Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000.
2002. - U železniÄÂkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba.
2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u ÄÂetvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvaniÄÂni gost Bekingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je doÅ¡ao u posetu kraljevstvu posle 1874. kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta Å¡to su boljÅ¡evici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2004. - U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku, poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan - 25. jun
1822. - Umro je nemaÄÂki pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, ÄÂija su dela puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuÄ‘enosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Dela: „FantastiÄÂne slike u Kaloovom maniruâ€Â, „ÄÂavolji eliksiriâ€Â, „Serpionova braćaâ€Â, „Životni nazori maÄÂka Muraâ€Â.
1847. - Liberija je proglaÅ¡ena nezavisnom republikom, ali s ograniÄÂenim suverenitetom [ostala je pod finansijskom kontrolom SAD].
1867. - Amerikanac Lisjen Smit je patentirao bodljikavu žicu.
1872. - RimokatoliÄÂki jezuitski red je izbaÄÂen iz NemaÄÂke.
1876. - U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks je pod komandom poglavice Ludog Konja uniÅ¡tilo deo Sedme konjiÄÂke divizije generala Džordža Armstronga Kastera.
1903. - RoÄ‘en je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel, ÄÂija su antiutopijska dela vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta i alegoriÄÂna satira moderne diktature. Dela: romani „1984â€Â, „Životinjska farmaâ€Â, „Burmanski daniâ€Â, eseji „U kituâ€Â, „KritiÄÂki esejiâ€Â, „Lov na slonaâ€Â, „Engleska, vaÅ¡a Engleskaâ€Â, knjiga o Ã…Â paniji „PoÅ¡ta Katalonijiâ€Â.
1920. - U Vukovaru je posle pet dana rada zavrÅ¡en Drugi kongres SocijalistiÄÂke radniÄÂke partije Jugoslavije [komunisti], koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u KomunistiÄÂka partija Jugoslavije.
1925. - U Užice je uz veliko slavlje stigao prvi voz, popularno nazvan „ćiraâ€Â. „Ćira†je prestao da saobraća 1974, kad su u Jugoslaviji ukinute i mnoge druge pruge uskog koloseka.
1938. - Na dužnost je stupio prvi predsednik Irske Daglas Hajd.
1940. - U Drugom svetskom ratu je stupio na snagu sporazum o primirju Francuske s NemaÄÂkom i Italijom.
1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu s hiljadu bombardera napalo nemaÄÂki grad Bremen.
1950. - Napadom severnokorejskih snaga je poÄÂeo Korejski rat, a svet se naÅ¡ao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata.
1959. - SSSR je predložio uspostavljanje denuklearizovane zone na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.
1963. - „Premijer†južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe je primoran da podnese ostavku.
1966. - Jugoslavija i Vatikan su obnovili diplomatske odnose.
1975. - AfriÄÂka država Mozambik je posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugala stekla nezavisnost. Vlast je preuzeo Frelimo [Front za osloboÄ‘enje Mozambika], ÄÂiji je voÄ‘a Samora MaÅ¡el postao prvi predsednik Mozambika.
1988. - U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaniÄÂnih odnosa Evropske zajednice i SEV-a [Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć], ÄÂime je okonÄÂano 30-godiÅ¡nje uzajamno nepriznavanje i otvoren put saradnje dveju ekonomskih grupacija.
1991. - Slovenija i Hrvatska su, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano objavile nezavisnost od jugoslovenske federacije.
1991. - Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u ÄŒehoslovaÄÂkoj su napustile tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije VarÅ¡avskog pakta kojom je oborena vlast reformistiÄÂkog rukovodstva pod voÄ‘stvom Aleksandra DubÄÂeka.
1995. - U državnom udaru šeik Hamad bin Kalifa al Tani zbacio je s vlasti svog oca šeika Kalifu, emira arapske zalivske države Katar.
1996. - U eksploziji kamiona-bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u stambeno naselje ameriÄÂke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca i ranjeno bezmalo 400.
1997. - Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, ÄÂlan Francuske akademije, veliki borac za zaÅ¡titu ÄÂovekove okoline. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je viÅ¡e knjiga, ukljuÄÂujući „Putovanje Kalipsa†i „Kroz 18 metara vodeâ€Â. Ostali filmovi: „Svet bez suncaâ€Â, „Zlatna ribaâ€Â.
1999. - Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put je u Å¡iroj ameriÄÂkoj javnosti povezano s ratnim zloÄÂinima tokom agresije NATO na Jugoslaviju. Na konferenciji za Å¡tampu u Beloj kući bio je vidno zbunjen pitanjem: „Šta ćete reći ako se jednog dana VaÅ¡e ime dovede u vezu s operacijom NATO kao ratni zloÄÂin prema Jugoslaviji i budete optuženi za razaranje jedne zemljeâ€Â?
1822. - Umro je nemaÄÂki pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, ÄÂija su dela puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuÄ‘enosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Dela: „FantastiÄÂne slike u Kaloovom maniruâ€Â, „ÄÂavolji eliksiriâ€Â, „Serpionova braćaâ€Â, „Životni nazori maÄÂka Muraâ€Â.
- Bild.jpg (10.3 KiB) Pogledano 2162 puta.
1867. - Amerikanac Lisjen Smit je patentirao bodljikavu žicu.
1872. - RimokatoliÄÂki jezuitski red je izbaÄÂen iz NemaÄÂke.
1876. - U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks je pod komandom poglavice Ludog Konja uniÅ¡tilo deo Sedme konjiÄÂke divizije generala Džordža Armstronga Kastera.
1903. - RoÄ‘en je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel, ÄÂija su antiutopijska dela vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta i alegoriÄÂna satira moderne diktature. Dela: romani „1984â€Â, „Životinjska farmaâ€Â, „Burmanski daniâ€Â, eseji „U kituâ€Â, „KritiÄÂki esejiâ€Â, „Lov na slonaâ€Â, „Engleska, vaÅ¡a Engleskaâ€Â, knjiga o Ã…Â paniji „PoÅ¡ta Katalonijiâ€Â.
- images.jpg (3.48 KiB) Pogledano 2162 puta.
1925. - U Užice je uz veliko slavlje stigao prvi voz, popularno nazvan „ćiraâ€Â. „Ćira†je prestao da saobraća 1974, kad su u Jugoslaviji ukinute i mnoge druge pruge uskog koloseka.
1938. - Na dužnost je stupio prvi predsednik Irske Daglas Hajd.
1940. - U Drugom svetskom ratu je stupio na snagu sporazum o primirju Francuske s NemaÄÂkom i Italijom.
1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu s hiljadu bombardera napalo nemaÄÂki grad Bremen.
1950. - Napadom severnokorejskih snaga je poÄÂeo Korejski rat, a svet se naÅ¡ao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata.
1959. - SSSR je predložio uspostavljanje denuklearizovane zone na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.
1963. - „Premijer†južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe je primoran da podnese ostavku.
1966. - Jugoslavija i Vatikan su obnovili diplomatske odnose.
1975. - AfriÄÂka država Mozambik je posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugala stekla nezavisnost. Vlast je preuzeo Frelimo [Front za osloboÄ‘enje Mozambika], ÄÂiji je voÄ‘a Samora MaÅ¡el postao prvi predsednik Mozambika.
1988. - U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaniÄÂnih odnosa Evropske zajednice i SEV-a [Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć], ÄÂime je okonÄÂano 30-godiÅ¡nje uzajamno nepriznavanje i otvoren put saradnje dveju ekonomskih grupacija.
1991. - Slovenija i Hrvatska su, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano objavile nezavisnost od jugoslovenske federacije.
1991. - Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u ÄŒehoslovaÄÂkoj su napustile tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije VarÅ¡avskog pakta kojom je oborena vlast reformistiÄÂkog rukovodstva pod voÄ‘stvom Aleksandra DubÄÂeka.
1995. - U državnom udaru šeik Hamad bin Kalifa al Tani zbacio je s vlasti svog oca šeika Kalifu, emira arapske zalivske države Katar.
1996. - U eksploziji kamiona-bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u stambeno naselje ameriÄÂke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca i ranjeno bezmalo 400.
1997. - Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, ÄÂlan Francuske akademije, veliki borac za zaÅ¡titu ÄÂovekove okoline. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je viÅ¡e knjiga, ukljuÄÂujući „Putovanje Kalipsa†i „Kroz 18 metara vodeâ€Â. Ostali filmovi: „Svet bez suncaâ€Â, „Zlatna ribaâ€Â.
1999. - Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put je u Å¡iroj ameriÄÂkoj javnosti povezano s ratnim zloÄÂinima tokom agresije NATO na Jugoslaviju. Na konferenciji za Å¡tampu u Beloj kući bio je vidno zbunjen pitanjem: „Šta ćete reći ako se jednog dana VaÅ¡e ime dovede u vezu s operacijom NATO kao ratni zloÄÂin prema Jugoslaviji i budete optuženi za razaranje jedne zemljeâ€Â?
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 26. jun
1541. U borbi za vlast među španskim konkvistadorima, u Limi ubijen osvajaĠPerua i osnivaĠgrada Lima Fransisko Pizaro.
1690. U Beogradu, na Kalemegdanu, održan veliki srpski narodno-crkveni sabor na kom je odluÄÂeno da bude prihvaćen poziv austrijskog cara Leopolda na zajedniÄÂku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske.
1810. Umro francuski pronalazaĠŽozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1836. Umro francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reÄÂi i melodiju francuske himne "Marseljeza".
1843. Hongkong proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, s Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom.
1856. Umro nemaÄÂki filozof Maks Ã…Â tirner, pobornik i teoretiÄÂar anarhizma. Njegovo glavno delo, "Jedini i njegova svojina", izazvalo oÅ¡tre polemike i jedno vreme je bilo zabranjeno.
1858. Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma.
1869. Rođen srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir DimitrijeviĠLaskarev, jedan od najboljih poznavalaca tercijara i kvartara. Bavio se istraživanjem neogena i kvartara i fosilne faune u Srbiji.
1876. Sa Beogradske tvrÄ‘ave skinuta turska zastava, koja se ÄÂetiri veka vijorila nad gradom.
1877. U oslobodilaÄÂkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Turske Crnogorci kod Spuža potukli tursku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paÅ¡a.
1881. Srpski knez Milan Obrenović zakljuÄÂio sa Austro-Ugarskom "Tajnu konvenciju" kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zakljuÄÂiti nijedan meÄ‘unarodni sporazum suprotan interesima BeÄÂa. Zauzvrat dobio podrÅ¡ku u proglaÅ¡enju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijarÅ¡ije.
1892. RoÄ‘ena ameriÄÂka književnica Perl Bak, koja je u svojim romanima opisala život u Kini gde je odrasla kao kćerka misionara. Nobelovu nagradu za književnost dobila 1938.
1898. RoÄ‘en nemaÄÂki konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm MeserÅ¡mit, koji je 1941. napravio prvi avion na svetu brži od 1.000 kilometara na sat.
1905. Umro srpski pisac Janko Veselinović, autor romana "Hajduk Stanko" s tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana o seoskom životu.
1906. U francuskom gradu Le Man održana prva automobilska trka Gran pri.
1917. Na Solunskom polju streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na smrtnu kaznu zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.
1941. Finska se pridružila NemaÄÂkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR u kom je uÄÂestvovala tri godine.
1945. U San Francisku predstavnici 50 zemalja, ukljuÄÂujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju Ujedinjenih nacija, koja je stupila na snagu 24. oktobra.
1960. Bivša francuska kolonija Madagaskar stekla nezavisnost kao Malgaška Republika. Britanski protektorat Somalilend postao nezavisna država, a 1. jula se ujedinio sa Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija.
1970. Aleksandar DubÄÂek, lider ÄÂehoslovaÄÂkog reformistiÄÂkog pokreta, iskljuÄÂen iz KomunistiÄÂke partije ÄŒehoslovaÄÂke.
1977. AfriÄÂka država Džibuti stekla nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine.
1977. AmeriÄÂki pevaÄ Elvis Prisli održao svoj poslednji koncert u Indijanapolisu. Preminuo dva meseca kasnije.
1992. Tokom rata u Bosni generalni sekretar UN Butros Butros Gali pozvao bosanske Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a bosanske muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom.
2000. NauÄÂnici iz 18 zemalja dekodirali 85 odsto ljudskog genoma, ÄÂime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U nauÄÂnim krugovima u svetu ocenjeno da deÅ¡ifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji ÄÂoveÄÂanstva.
2001. Predstavnici Jugoslavije, Bosne i Hercegovine, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije potpisali, u okviru Pakta za stabilnost JugoistoÄÂne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale sporazum kojim se obavezuju da reÅ¡e problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih lica tokom ratova u SFRJ, od 1991. do 1995.
1541. U borbi za vlast među španskim konkvistadorima, u Limi ubijen osvajaĠPerua i osnivaĠgrada Lima Fransisko Pizaro.
1690. U Beogradu, na Kalemegdanu, održan veliki srpski narodno-crkveni sabor na kom je odluÄÂeno da bude prihvaćen poziv austrijskog cara Leopolda na zajedniÄÂku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske.
1810. Umro francuski pronalazaĠŽozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1836. Umro francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reÄÂi i melodiju francuske himne "Marseljeza".
1843. Hongkong proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, s Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom.
1856. Umro nemaÄÂki filozof Maks Ã…Â tirner, pobornik i teoretiÄÂar anarhizma. Njegovo glavno delo, "Jedini i njegova svojina", izazvalo oÅ¡tre polemike i jedno vreme je bilo zabranjeno.
1858. Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma.
1869. Rođen srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir DimitrijeviĠLaskarev, jedan od najboljih poznavalaca tercijara i kvartara. Bavio se istraživanjem neogena i kvartara i fosilne faune u Srbiji.
1876. Sa Beogradske tvrÄ‘ave skinuta turska zastava, koja se ÄÂetiri veka vijorila nad gradom.
1877. U oslobodilaÄÂkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Turske Crnogorci kod Spuža potukli tursku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paÅ¡a.
1881. Srpski knez Milan Obrenović zakljuÄÂio sa Austro-Ugarskom "Tajnu konvenciju" kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zakljuÄÂiti nijedan meÄ‘unarodni sporazum suprotan interesima BeÄÂa. Zauzvrat dobio podrÅ¡ku u proglaÅ¡enju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijarÅ¡ije.
1892. RoÄ‘ena ameriÄÂka književnica Perl Bak, koja je u svojim romanima opisala život u Kini gde je odrasla kao kćerka misionara. Nobelovu nagradu za književnost dobila 1938.
1898. RoÄ‘en nemaÄÂki konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm MeserÅ¡mit, koji je 1941. napravio prvi avion na svetu brži od 1.000 kilometara na sat.
1905. Umro srpski pisac Janko Veselinović, autor romana "Hajduk Stanko" s tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana o seoskom životu.
1906. U francuskom gradu Le Man održana prva automobilska trka Gran pri.
1917. Na Solunskom polju streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na smrtnu kaznu zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.
1941. Finska se pridružila NemaÄÂkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR u kom je uÄÂestvovala tri godine.
1945. U San Francisku predstavnici 50 zemalja, ukljuÄÂujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju Ujedinjenih nacija, koja je stupila na snagu 24. oktobra.
1960. Bivša francuska kolonija Madagaskar stekla nezavisnost kao Malgaška Republika. Britanski protektorat Somalilend postao nezavisna država, a 1. jula se ujedinio sa Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija.
1970. Aleksandar DubÄÂek, lider ÄÂehoslovaÄÂkog reformistiÄÂkog pokreta, iskljuÄÂen iz KomunistiÄÂke partije ÄŒehoslovaÄÂke.
1977. AfriÄÂka država Džibuti stekla nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine.
1977. AmeriÄÂki pevaÄ Elvis Prisli održao svoj poslednji koncert u Indijanapolisu. Preminuo dva meseca kasnije.
1992. Tokom rata u Bosni generalni sekretar UN Butros Butros Gali pozvao bosanske Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a bosanske muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom.
2000. NauÄÂnici iz 18 zemalja dekodirali 85 odsto ljudskog genoma, ÄÂime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U nauÄÂnim krugovima u svetu ocenjeno da deÅ¡ifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji ÄÂoveÄÂanstva.
2001. Predstavnici Jugoslavije, Bosne i Hercegovine, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije potpisali, u okviru Pakta za stabilnost JugoistoÄÂne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale sporazum kojim se obavezuju da reÅ¡e problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih lica tokom ratova u SFRJ, od 1991. do 1995.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 27. jun
1693. Džon Danton u Londonu objavio prvi ženski ÄÂasopis "Lejdis Merkuri".
1743. U "ratu za austrijsko nasleÄ‘e" britanski kralj Džordž II porazio Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je liÄÂno predvodio trupe u bici.
1801. Britanske i turske trupe porazile Francuze i zauzele Kairo.
1829. Umro engleski hemiÄÂar Džejms Smitson. Njegovim zaveÅ¡tanjem osnovan "Smitsonov institut", jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.
1838. RoÄ‘en indijski pisac Bankim ÄŒandra ÄŒaterdži, prvi znaÄÂajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku.
1844. Džozef Smit, ameriÄÂki verski reformator i osnivaÄ Mormonske crkve, linÄÂovan u zatvoru u Ilionisu.
1846. RoÄ‘en irski politiÄÂar ÄŒarls Stjuart Parnel, lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivaÄÂa irske Lige za zemlju.
1905. Pobunjeni ruski mornari preuzeli krstaricu "Potemkin" u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije od 1905. do 1907.
1908. U Crnoj Gori zavrÅ¡eno suÄ‘enje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića. Od 52 optužena ÄÂetvorica osuÄ‘ena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.
1932. U Sijamu posle državnog udara proglašen Ustav i uspostavljena ustavna monarhija.
1943. AmeriÄÂki avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali grÄÂku prestonicu Atinu koja je bila pod nemaÄÂkom okupacijom.
1944. SavezniÄÂke snage u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Ã…Â erbur, važnu luku na LamanÅ¡u.
1946. Ministri spoljnih poslova SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske odluÄÂili da GrÄÂkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, ukljuÄÂujući Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemaÄÂkom okupacijom do 1945. Odluka potvrÄ‘ena mirovni ugovorom u Parizu 10. februara 1947.
1950. U Jugoslaviji donet Zakon o radniÄÂkom upravljanju privredom, koji se smatra poÄÂetkom "samoupravnog modela" po kom se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog modela.
1954. U Obninsku, blizu Moskve, otvorena prva nuklearna elektrana na svetu.
1976. Palestinski teroristi u GrÄÂkoj oteli avion "Er-Fransa" s 246 putnika i 12 ÄÂlanova posade i potom odleteli u Ugandu. Taoci osloboÄ‘eni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.
1976. General Antonio Ramaljo JaneÅ¡ izabran za predsednika Portugala na prvim predsedniÄÂkim izborima posle poluvekovne diktature Antonija de Oliveire Salazara.
1986. Međunarodni sud u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.
1989. Umro Žil Alfred Ejer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa u 20. veku.
1990. GraÄ‘anski rat u Nikaragvi okonÄÂan ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog kontraÅ¡kog pokreta predsednici Violeti Barios de ÄŒamoro.
1991. Dva dana poÅ¡to je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela graniÄÂne prelaze prema Italiji, MaÄ‘arskoj i Austriji, posle ÄÂega je doÅ¡lo do Å¡estodnevnog rata s jedinicama slovenaÄÂke Teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo 49 osoba, najviÅ¡e regruta JNA.
1993. SAD s 23 krstareće rakete "tomahavk" bombardovale sediÅ¡te iraÄÂke obaveÅ¡tajne službe u Bagdadu.
1997. Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i voÄ‘a islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okonÄÂanju ÄÂetvorogodiÅ¡njeg graÄ‘anskog rata u toj bivÅ¡oj sovjetskoj republici.
1997. Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili se o zabrani upotreba nagaznih mina.
1999. U cilju okonÄÂanja sedmogodiÅ¡njeg nasilja tokom kog je ubijeno oko 100.000 ljudi, alžirska vlada, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.
1999. U 80. godini umro bivÅ¡i lider grÄÂke vojne hunte Georgos Papadopulos. Hiljade Grka bilo uhapÅ¡eno i podvrgnuto torturi tokom vladavine hunte od 1967 do 1973.
2000. Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, Jugoslaviji i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001, posle pada režima Slobodana Miloševića.
2000. Ujedinjene nacije objavile da je AIDS do sada usmrtio 19 miliona ljudi u svetu, procenjujući da će od iste bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromaÅ¡nijih afriÄÂkih zemalja.
2001. ViÅ¡e od milion ljudi okupilo se da ÄÂuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.
1693. Džon Danton u Londonu objavio prvi ženski ÄÂasopis "Lejdis Merkuri".
1743. U "ratu za austrijsko nasleÄ‘e" britanski kralj Džordž II porazio Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je liÄÂno predvodio trupe u bici.
1801. Britanske i turske trupe porazile Francuze i zauzele Kairo.
1829. Umro engleski hemiÄÂar Džejms Smitson. Njegovim zaveÅ¡tanjem osnovan "Smitsonov institut", jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.
1838. RoÄ‘en indijski pisac Bankim ÄŒandra ÄŒaterdži, prvi znaÄÂajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku.
1844. Džozef Smit, ameriÄÂki verski reformator i osnivaÄ Mormonske crkve, linÄÂovan u zatvoru u Ilionisu.
1846. RoÄ‘en irski politiÄÂar ÄŒarls Stjuart Parnel, lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivaÄÂa irske Lige za zemlju.
1905. Pobunjeni ruski mornari preuzeli krstaricu "Potemkin" u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije od 1905. do 1907.
1908. U Crnoj Gori zavrÅ¡eno suÄ‘enje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića. Od 52 optužena ÄÂetvorica osuÄ‘ena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.
1932. U Sijamu posle državnog udara proglašen Ustav i uspostavljena ustavna monarhija.
1943. AmeriÄÂki avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali grÄÂku prestonicu Atinu koja je bila pod nemaÄÂkom okupacijom.
1944. SavezniÄÂke snage u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Ã…Â erbur, važnu luku na LamanÅ¡u.
1946. Ministri spoljnih poslova SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske odluÄÂili da GrÄÂkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, ukljuÄÂujući Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemaÄÂkom okupacijom do 1945. Odluka potvrÄ‘ena mirovni ugovorom u Parizu 10. februara 1947.
1950. U Jugoslaviji donet Zakon o radniÄÂkom upravljanju privredom, koji se smatra poÄÂetkom "samoupravnog modela" po kom se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog modela.
1954. U Obninsku, blizu Moskve, otvorena prva nuklearna elektrana na svetu.
1976. Palestinski teroristi u GrÄÂkoj oteli avion "Er-Fransa" s 246 putnika i 12 ÄÂlanova posade i potom odleteli u Ugandu. Taoci osloboÄ‘eni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.
1976. General Antonio Ramaljo JaneÅ¡ izabran za predsednika Portugala na prvim predsedniÄÂkim izborima posle poluvekovne diktature Antonija de Oliveire Salazara.
1986. Međunarodni sud u Hagu presudio da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.
1989. Umro Žil Alfred Ejer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa u 20. veku.
1990. GraÄ‘anski rat u Nikaragvi okonÄÂan ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog kontraÅ¡kog pokreta predsednici Violeti Barios de ÄŒamoro.
1991. Dva dana poÅ¡to je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela graniÄÂne prelaze prema Italiji, MaÄ‘arskoj i Austriji, posle ÄÂega je doÅ¡lo do Å¡estodnevnog rata s jedinicama slovenaÄÂke Teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo 49 osoba, najviÅ¡e regruta JNA.
1993. SAD s 23 krstareće rakete "tomahavk" bombardovale sediÅ¡te iraÄÂke obaveÅ¡tajne službe u Bagdadu.
1997. Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i voÄ‘a islamista Said Abdulo Nuri potpisali mirovni ugovor o okonÄÂanju ÄÂetvorogodiÅ¡njeg graÄ‘anskog rata u toj bivÅ¡oj sovjetskoj republici.
1997. Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili se o zabrani upotreba nagaznih mina.
1999. U cilju okonÄÂanja sedmogodiÅ¡njeg nasilja tokom kog je ubijeno oko 100.000 ljudi, alžirska vlada, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.
1999. U 80. godini umro bivÅ¡i lider grÄÂke vojne hunte Georgos Papadopulos. Hiljade Grka bilo uhapÅ¡eno i podvrgnuto torturi tokom vladavine hunte od 1967 do 1973.
2000. Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, Jugoslaviji i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001, posle pada režima Slobodana Miloševića.
2000. Ujedinjene nacije objavile da je AIDS do sada usmrtio 19 miliona ljudi u svetu, procenjujući da će od iste bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromaÅ¡nijih afriÄÂkih zemalja.
2001. ViÅ¡e od milion ljudi okupilo se da ÄÂuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan 28 jun
1098. - Krstaši su u Prvom krstaškom ratu pobedili Turke u bicikod Antiohije.
1389. - U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku iobezbedili dalji prodor na Balkan. Srbija je potom postala turska vazalna država, a njeno osvajanje završeno je 1459. kada su Turci zauzeli utvrđeni grad Smederevo.
1491. - Rođen je engleski kralj Henri VIII (Henry), koji je tokomvladavine (od 1509) proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku. Sukobio se sa papom koji nije hteo da poništi njegov brak sa jednom od šest žena i proglasio se za poglavara novoosnovane Anglikanske crkve (1534).
1577. - RoÄ‘en je flamanski slikar Peter Paul Rubens. Njegovevelike kompozicije smatraju se najvećim dometom flamanskog baroknog slikarstva i autentiÄÂnim izrazom baroknog duha ("Poslednji sud", "Venera", "Parisov sud", "Otmica Leukipovih kćerki").
1629. - Mirom u Aleu okonÄÂana je pobuna hugenota (protestanata) uFrancuskoj, ali time nisu okonÄÂani njihovi progoni, koji su imali vrhunac u "Vartolomejskoj noći" 1572. kada je po nareÄ‘enju Katarine MediÄÂi ubijeno preko 20.000 njihovih pristalica. Punu ravnopravnost sa katolicima oni su stekli tek nakon Francuske revolucije.
1712. - U Ženevi je roÄ‘en francuski filozof Žan-Žak Ruso (JeanJacljues RouÅ¡eau), ÄÂije je delo uticalo na Francusku revoluciju i na evropsku književnost i filozofiju XVIII i DžIDž veka ("Emil - ili o vaspitanju", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti meÄ‘u ljudima", "Pismo Dalamberu", "Ispovesti").
1867. - RoÄ‘en je italijanski pisac LuiÄ‘i Pirandelo (Luigi Pirandello), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najzaÄÂajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Ã…Â est lica traže pisca", "ÄÂakomino", "Henrik IV").
1873. - RoÄ‘en je francuski hirurg i biolog Aleksis Karel (Alexis Carrel), ÄÂije je delo imalo znaÄÂajnu ulogu u razvoju metoda transplantacije tkiva. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1912.
1874. - Umro je srpski politiÄÂar Ilija GaraÅ¡anin, jedan od voÄ‘austavobranitelja, ministar unutraÅ¡njih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-67). Njegovo delo "NaÄÂertanije" (1844) prvi je nacionalni program Srbije nakon osloboÄ‘enja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata.
1902. - SAD su kupile od Francuske za 40 miliona dolara koncesijuza gradnju Panamskog kanala.
1914. - Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubioje u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda (Franz) i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za poÄÂetak Prvog svetskog rata.
1919. - Potpisan je Versajski mirovni ugovor izmeÄ‘u NemaÄÂke isaveznika kojim je i formalno zavrÅ¡en Prvi svetski rat.
1921. - Donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanski ustav) kojim je novonastala država proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević.
1948. - Na sastanku u BukureÅ¡tu KomunistiÄÂka partija JugoslavijeiskljuÄÂena je iz Informacionog biroa komunistiÄÂkih partija (Informbiro). To je znaÄÂilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunistiÄÂkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955.
1950. - PuÅ¡ten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan "Auto put bratstvo-jedinstvo", u ÄÂijoj su izgradnji uÄÂestvovale dobrovoljne omladinske radne brigade iz svih krajeva Jugoslavije.
1950. - Amerikanci su pobedili Engleze sa 1:0 na Svetskom fudbalskom kupu u Brazilu.
1956. - U poljskom gradu Poznanj uguÅ¡ena je pobuna radnika uzveliki broj žrtava. To je bio jedan od prvih izraza krize u istoÄÂnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.
1960. - Osnovan je Univerzitet u Novom Sadu.
1976. - Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godinastekla nezavisnost od Velike Britanije.
1977. - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademijeprimenjenih umetnosti u Beogradu, ÄÂlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznaÄÂajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva ("Metamorfoze", "Autoportret").
1981. - U eksploziji bombe u sedištu Islamske republikanske partije poginule su 74 osobe, među kojima i lider partije i predsednik Vrhovnog suda Irana ajatolah Mohamed Hosein Behešti (Mohammed Hossein Beheshti).
1989. - Na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godiÅ¡njica Kosovske bitke. Centralni dogaÄ‘aj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadaÅ¡njeg predsednika Srbije Slobodana MiloÅ¡evića kojim je poÄÂeo meteorski uspon tog srpskog politiÄÂara.
1992. - U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije(DEPOS) u Beogradu je, ispred zgrade SkupÅ¡tine SRJ, poÄÂeo Vidovdanski sabor. UÄÂesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana MiloÅ¡evića, raspuÅ¡tanje Narodne skupÅ¡tine i formiranje vlade nacionalnog spasa. 1997 - Kubanski i argentinski forenziÄÂari pronaÅ¡li su Å¡estkostura u blizini bolivijskog grada Valgranda. Kasnije je utvrÄ‘eno da su meÄ‘u njima i ostaci legendarnog voÄ‘e gerile Ernesta ÄŒe Gevare.
2001. - BivÅ¡i predsednik SR Jugoslavije Slobodan MiloÅ¡vić izruÄÂen je MeÄ‘unarodnom sudu za ratne zloÄÂine u Hagu, kao prvi Å¡ef države koji je predat meÄ‘unarodnom sudu. MiloÅ¡ević je 27. maja 1999. optužen za zloÄÂine protiv ÄÂoveÄÂnosti, krÅ¡enje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-92. i BiH 1992-95. i na Kosovu 1999.
2001. - Umro je ameriÄÂki filmski i pozoriÅ¡ni glumac Džek Lemon(Jack Lemmon), jedan od najpopularnijih ameriÄÂkih komiÄÂara, dobitnik dva Oskara i nagrade za životno delo (1988) AmeriÄÂkog instituta za film ("Apartman", "Spasite tigra", "Neki to vole vruće").
2003. - Meksiko je izruÄÂio Ã…Â paniji bivÅ¡eg argentinskogpomorskog oficira Rikarda Miguela Kavalja (Cavallo), optuženog za genocid i terorizam tokom "prljavog rata" koji je voÄ‘en u vreme vladavine vojne hunte u periodu 1976-1983. godine protiv oponenata, a u kome je oko 30.000 ljudi ubijeno ili nestalo.
2004. - SAD su predale vlast IraÄÂanima, dva dana pre roka i sedam meseci pre izbora, nakon ÄÂega su lideri privremenih iraÄÂkih vlasti položili zakletvu.
1098. - Krstaši su u Prvom krstaškom ratu pobedili Turke u bicikod Antiohije.
1389. - U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku iobezbedili dalji prodor na Balkan. Srbija je potom postala turska vazalna država, a njeno osvajanje završeno je 1459. kada su Turci zauzeli utvrđeni grad Smederevo.
1491. - Rođen je engleski kralj Henri VIII (Henry), koji je tokomvladavine (od 1509) proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku. Sukobio se sa papom koji nije hteo da poništi njegov brak sa jednom od šest žena i proglasio se za poglavara novoosnovane Anglikanske crkve (1534).
1577. - RoÄ‘en je flamanski slikar Peter Paul Rubens. Njegovevelike kompozicije smatraju se najvećim dometom flamanskog baroknog slikarstva i autentiÄÂnim izrazom baroknog duha ("Poslednji sud", "Venera", "Parisov sud", "Otmica Leukipovih kćerki").
1629. - Mirom u Aleu okonÄÂana je pobuna hugenota (protestanata) uFrancuskoj, ali time nisu okonÄÂani njihovi progoni, koji su imali vrhunac u "Vartolomejskoj noći" 1572. kada je po nareÄ‘enju Katarine MediÄÂi ubijeno preko 20.000 njihovih pristalica. Punu ravnopravnost sa katolicima oni su stekli tek nakon Francuske revolucije.
1712. - U Ženevi je roÄ‘en francuski filozof Žan-Žak Ruso (JeanJacljues RouÅ¡eau), ÄÂije je delo uticalo na Francusku revoluciju i na evropsku književnost i filozofiju XVIII i DžIDž veka ("Emil - ili o vaspitanju", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti meÄ‘u ljudima", "Pismo Dalamberu", "Ispovesti").
1867. - RoÄ‘en je italijanski pisac LuiÄ‘i Pirandelo (Luigi Pirandello), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najzaÄÂajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Ã…Â est lica traže pisca", "ÄÂakomino", "Henrik IV").
1873. - RoÄ‘en je francuski hirurg i biolog Aleksis Karel (Alexis Carrel), ÄÂije je delo imalo znaÄÂajnu ulogu u razvoju metoda transplantacije tkiva. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1912.
1874. - Umro je srpski politiÄÂar Ilija GaraÅ¡anin, jedan od voÄ‘austavobranitelja, ministar unutraÅ¡njih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-67). Njegovo delo "NaÄÂertanije" (1844) prvi je nacionalni program Srbije nakon osloboÄ‘enja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata.
1902. - SAD su kupile od Francuske za 40 miliona dolara koncesijuza gradnju Panamskog kanala.
1914. - Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubioje u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda (Franz) i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za poÄÂetak Prvog svetskog rata.
1919. - Potpisan je Versajski mirovni ugovor izmeÄ‘u NemaÄÂke isaveznika kojim je i formalno zavrÅ¡en Prvi svetski rat.
1921. - Donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanski ustav) kojim je novonastala država proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević.
1948. - Na sastanku u BukureÅ¡tu KomunistiÄÂka partija JugoslavijeiskljuÄÂena je iz Informacionog biroa komunistiÄÂkih partija (Informbiro). To je znaÄÂilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunistiÄÂkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955.
1950. - PuÅ¡ten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan "Auto put bratstvo-jedinstvo", u ÄÂijoj su izgradnji uÄÂestvovale dobrovoljne omladinske radne brigade iz svih krajeva Jugoslavije.
1950. - Amerikanci su pobedili Engleze sa 1:0 na Svetskom fudbalskom kupu u Brazilu.
1956. - U poljskom gradu Poznanj uguÅ¡ena je pobuna radnika uzveliki broj žrtava. To je bio jedan od prvih izraza krize u istoÄÂnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.
1960. - Osnovan je Univerzitet u Novom Sadu.
1976. - Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godinastekla nezavisnost od Velike Britanije.
1977. - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademijeprimenjenih umetnosti u Beogradu, ÄÂlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznaÄÂajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva ("Metamorfoze", "Autoportret").
1981. - U eksploziji bombe u sedištu Islamske republikanske partije poginule su 74 osobe, među kojima i lider partije i predsednik Vrhovnog suda Irana ajatolah Mohamed Hosein Behešti (Mohammed Hossein Beheshti).
1989. - Na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godiÅ¡njica Kosovske bitke. Centralni dogaÄ‘aj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadaÅ¡njeg predsednika Srbije Slobodana MiloÅ¡evića kojim je poÄÂeo meteorski uspon tog srpskog politiÄÂara.
1992. - U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije(DEPOS) u Beogradu je, ispred zgrade SkupÅ¡tine SRJ, poÄÂeo Vidovdanski sabor. UÄÂesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana MiloÅ¡evića, raspuÅ¡tanje Narodne skupÅ¡tine i formiranje vlade nacionalnog spasa. 1997 - Kubanski i argentinski forenziÄÂari pronaÅ¡li su Å¡estkostura u blizini bolivijskog grada Valgranda. Kasnije je utvrÄ‘eno da su meÄ‘u njima i ostaci legendarnog voÄ‘e gerile Ernesta ÄŒe Gevare.
2001. - BivÅ¡i predsednik SR Jugoslavije Slobodan MiloÅ¡vić izruÄÂen je MeÄ‘unarodnom sudu za ratne zloÄÂine u Hagu, kao prvi Å¡ef države koji je predat meÄ‘unarodnom sudu. MiloÅ¡ević je 27. maja 1999. optužen za zloÄÂine protiv ÄÂoveÄÂnosti, krÅ¡enje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-92. i BiH 1992-95. i na Kosovu 1999.
2001. - Umro je ameriÄÂki filmski i pozoriÅ¡ni glumac Džek Lemon(Jack Lemmon), jedan od najpopularnijih ameriÄÂkih komiÄÂara, dobitnik dva Oskara i nagrade za životno delo (1988) AmeriÄÂkog instituta za film ("Apartman", "Spasite tigra", "Neki to vole vruće").
2003. - Meksiko je izruÄÂio Ã…Â paniji bivÅ¡eg argentinskogpomorskog oficira Rikarda Miguela Kavalja (Cavallo), optuženog za genocid i terorizam tokom "prljavog rata" koji je voÄ‘en u vreme vladavine vojne hunte u periodu 1976-1983. godine protiv oponenata, a u kome je oko 30.000 ljudi ubijeno ili nestalo.
2004. - SAD su predale vlast IraÄÂanima, dva dana pre roka i sedam meseci pre izbora, nakon ÄÂega su lideri privremenih iraÄÂkih vlasti položili zakletvu.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 29. jun
1613. - Londonsko pozorište "Glob" izgorelo je u požaru tokom prve predstave Šekspirovog (Shakespeare) komada "Henri VIII".
1798. - RoÄ‘en je italijanski pisac ÄÂakomo Leopardi (Giacomo), najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznaÄÂajnijih u evropskoj poeziji 19. veka ("Silviji", Ljubav i smrt", "Zibaldon", dnevnik "Misli").
1855. - U Londonu je izašao prvi broj lista "Dejli telegraf".
1864. - Samjuel Krauter (Samuel Cronjther) postao je biskup u Nigeriji, prvi crnac biskup Engleske crkve.
1869. - ProglaÅ¡en je NamesniÄÂki ustav koji je kneževinu Srbiju uveo u doba ustavnosti. Prvi put u istoriji Srbije skupÅ¡tina je postala zakonodavni organ, mada sa ograniÄÂenim pravima.
1873. - U StriÄÂićima u Bosanskoj krajini roÄ‘en je pisac Petar KoÄÂić, autor satira "Jazavac pred sudom" i "Sudanija".
1880. - Francuska je anektirala pacifiÄÂko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
1882. - U Beogradu je puÅ¡ten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemaÄÂkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
1886. - RoÄ‘en je francuski državnik Rober Ã…Â uman (Robert Schuman), premijer (1947-48). Na njegov predlog ("Ã…Â umanov plan") osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i ÄÂelik iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
1900. - RoÄ‘en je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi (Antoine Marie Roger, Saint Exupery), autor bestselera "Mali princ", jednog od najlepÅ¡ih deÄÂjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezniÄÂkog aviona u Drugom svetskom ratu.
1914. - RoÄ‘en je ÄÂeÅ¡ki kompozitor Rafael Kubelik, dirigent ÄŒeÅ¡ke filharmonije. Emigrirao je 1948. i karijeru nastavio u SAD kao dirigent simfonijskog orkestra u ÄŒikagu (1950), potom u Londonu kao direktor Kovent Gardena.
1922. - RoÄ‘en je srpski pisac Vasko Popa, ÄÂlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih pesnika srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. ("Kora", "NepoÄÂin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "VuÄÂja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma").
1939. - Sletanjem aviona "Diksi kliper" na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
1941. - U Ã…Â vajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderenjski), uÄÂesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i Å¡ef diplomatije (1919-21).
1949. - Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.
1974. - Izabela Peron (Isabel) je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
1980. - Vigdis Finbogadotir (Finnbogadotir) izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
1992. - Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom "Butmir" nakon dvomeseÄÂne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR). Time je omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći stanovniÅ¡tvu Sarajeva.
1995. - Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu (Južna Koreja) kada se srušila petospratna robna kuća.
1995. - Umrla je ameriÄÂka filmska glumica Lana Tarner (Turner), holivudska zvezda pedesetih godina 20. veka ("Monsunske kiÅ¡e", "Ljubav je snaÅ¡la Endija Hardija", "Imitacija života").
1998. - BivÅ¡i gradonaÄÂelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjiÄÂen za ratne zloÄÂine u Hrvatskoj 1992. izvrÅ¡io je samoubistvo u zatvoru u Ã…Â eveningenu, blizu Haga.
1999. - Mitingom u ÄŒaÄÂku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene poÄÂeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana MiloÅ¡evića. Protesti su se u narednim mesecima svakodnevno održavali u velikom broju mesta u Srbiji, ukljuÄÂujući i Beograd.
1999. - Turska je osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
2000. - Umro je Vitorio Gasman (Vittorio Gassman), jedan od najvećih italijanskih filmskih i pozoriÅ¡nih glumaca. Na filmu je radio sa najpoznatijim rediteljima kao Å¡to su Dino Rizi (Risi), Etore Skola (Ettore Scola) i Mario MoniÄÂeli (Monicelli) ("Sram", "Gorki pirinaÄÂ", "Miris žene", "Život je roman").
2001. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (63), ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
2001. - Premijer SRJ Zoran Žižić podneo je ostavku dan nakon izruÄÂenja Slobodana MiloÅ¡evića HaÅ¡kom tribunalu.
2001. - U Briselu je održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
2001. - U BeÄÂu su ministri inostranih poslova SRJ i ÄÂetiri bivÅ¡e jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, ÄÂime je okonÄÂan dugogodiÅ¡nji spor oko nasleÄ‘a bivÅ¡e SFRJ.
2002. - Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
2003. - Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez politiÄÂkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
2003. - U 96. godini umrla je ÄÂuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern (Ketherine Hepburn), koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila ÄÂetiri Oskara za uloge u filmovima: "Jutarnja slava", "Pogodi ko dolazi na veÄÂeru", "Zima jednog lava" i "Na zlatnom jezeru".
2004. - Na samitu u Briselu za Å¡efa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske uUnije za spoljnu politiku Havijer Solana, koji će postati prvi Å¡ef diplomatije EU kada na snagu stupi budući evropski ustav, nakon Å¡to ga ratifikuje svih 25 zemalja ÄÂlanica Unije.
2004. - HaÅ¡ki tribunal osudio je bivÅ¡eg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13. godina zatvora, za zloÄÂine protiv ÄÂoveÄÂnosti nad hrvatskim civilima u bivÅ¡oj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine. Babić je 5. marta 2006. izvrÅ¡io samoubistvo u pritvorskoj ćeliji u Sheveningenu.
1613. - Londonsko pozorište "Glob" izgorelo je u požaru tokom prve predstave Šekspirovog (Shakespeare) komada "Henri VIII".
1798. - RoÄ‘en je italijanski pisac ÄÂakomo Leopardi (Giacomo), najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznaÄÂajnijih u evropskoj poeziji 19. veka ("Silviji", Ljubav i smrt", "Zibaldon", dnevnik "Misli").
1864. - Samjuel Krauter (Samuel Cronjther) postao je biskup u Nigeriji, prvi crnac biskup Engleske crkve.
1869. - ProglaÅ¡en je NamesniÄÂki ustav koji je kneževinu Srbiju uveo u doba ustavnosti. Prvi put u istoriji Srbije skupÅ¡tina je postala zakonodavni organ, mada sa ograniÄÂenim pravima.
1873. - U StriÄÂićima u Bosanskoj krajini roÄ‘en je pisac Petar KoÄÂić, autor satira "Jazavac pred sudom" i "Sudanija".
1880. - Francuska je anektirala pacifiÄÂko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
1882. - U Beogradu je puÅ¡ten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemaÄÂkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
1886. - RoÄ‘en je francuski državnik Rober Ã…Â uman (Robert Schuman), premijer (1947-48). Na njegov predlog ("Ã…Â umanov plan") osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i ÄÂelik iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
1900. - RoÄ‘en je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi (Antoine Marie Roger, Saint Exupery), autor bestselera "Mali princ", jednog od najlepÅ¡ih deÄÂjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezniÄÂkog aviona u Drugom svetskom ratu.
- antoine-de-saint-exupery.jpg (14.33 KiB) Pogledano 2157 puta.
1922. - RoÄ‘en je srpski pisac Vasko Popa, ÄÂlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih pesnika srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. ("Kora", "NepoÄÂin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "VuÄÂja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma").
- popa.gif (39.9 KiB) Pogledano 2157 puta.
1941. - U Ã…Â vajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderenjski), uÄÂesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i Å¡ef diplomatije (1919-21).
1949. - Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.
1974. - Izabela Peron (Isabel) je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
1980. - Vigdis Finbogadotir (Finnbogadotir) izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
1992. - Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom "Butmir" nakon dvomeseÄÂne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR). Time je omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći stanovniÅ¡tvu Sarajeva.
1995. - Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu (Južna Koreja) kada se srušila petospratna robna kuća.
1995. - Umrla je ameriÄÂka filmska glumica Lana Tarner (Turner), holivudska zvezda pedesetih godina 20. veka ("Monsunske kiÅ¡e", "Ljubav je snaÅ¡la Endija Hardija", "Imitacija života").
1998. - BivÅ¡i gradonaÄÂelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjiÄÂen za ratne zloÄÂine u Hrvatskoj 1992. izvrÅ¡io je samoubistvo u zatvoru u Ã…Â eveningenu, blizu Haga.
1999. - Mitingom u ÄŒaÄÂku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene poÄÂeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana MiloÅ¡evića. Protesti su se u narednim mesecima svakodnevno održavali u velikom broju mesta u Srbiji, ukljuÄÂujući i Beograd.
1999. - Turska je osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
2000. - Umro je Vitorio Gasman (Vittorio Gassman), jedan od najvećih italijanskih filmskih i pozoriÅ¡nih glumaca. Na filmu je radio sa najpoznatijim rediteljima kao Å¡to su Dino Rizi (Risi), Etore Skola (Ettore Scola) i Mario MoniÄÂeli (Monicelli) ("Sram", "Gorki pirinaÄÂ", "Miris žene", "Život je roman").
2001. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (63), ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
2001. - Premijer SRJ Zoran Žižić podneo je ostavku dan nakon izruÄÂenja Slobodana MiloÅ¡evića HaÅ¡kom tribunalu.
2001. - U Briselu je održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
2001. - U BeÄÂu su ministri inostranih poslova SRJ i ÄÂetiri bivÅ¡e jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, ÄÂime je okonÄÂan dugogodiÅ¡nji spor oko nasleÄ‘a bivÅ¡e SFRJ.
2002. - Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
2003. - Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez politiÄÂkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
2003. - U 96. godini umrla je ÄÂuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern (Ketherine Hepburn), koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila ÄÂetiri Oskara za uloge u filmovima: "Jutarnja slava", "Pogodi ko dolazi na veÄÂeru", "Zima jednog lava" i "Na zlatnom jezeru".
2004. - Na samitu u Briselu za Å¡efa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske uUnije za spoljnu politiku Havijer Solana, koji će postati prvi Å¡ef diplomatije EU kada na snagu stupi budući evropski ustav, nakon Å¡to ga ratifikuje svih 25 zemalja ÄÂlanica Unije.
2004. - HaÅ¡ki tribunal osudio je bivÅ¡eg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13. godina zatvora, za zloÄÂine protiv ÄÂoveÄÂnosti nad hrvatskim civilima u bivÅ¡oj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine. Babić je 5. marta 2006. izvrÅ¡io samoubistvo u pritvorskoj ćeliji u Sheveningenu.
Re: Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan, 30. jun
1470. - Rođen je Šarl VIII (Charles), kralj Francuske (1483-98), koji je ženidbom sa Anom od Bretanje dobio u miraz Bretanju, poslednju neujedinjenu francusku oblast.
1520. - Tokom Å¡panskog osvajanja Meksika u TenoÄÂtitlanu, gde je kasnije izgraÄ‘en Meksiko Sjudad, ubijen je poslednji car AsteÅ¡kog carstva Montesuma II Ksokojocin (Montezuma Xocoyotzin).
1579. - Ubijen je u Stambolu (Istambul, Turska) Mehmed PaÅ¡a Sokolović, turski janjiÄÂar, Veliki vezir Porte, veoma važna politiÄÂka figura otomanske carevine. Zadnjih 15 godina života bio je defakto apsolutni vladar turske države. Rodjen je u jugoistoÄÂnoj Bosni, od pravoslavnih roditelja a Turci su ga odveli u janjiÄÂare kao dete. Tokom života je zauzimao visoke položaje tokom vladavine tri turska sultana, Sulejmana VeliÄÂanstvenog, Selima Drugog i Murata Trećeg. Bio je Komanadant carske garde, Visoki Admiral Mornarice, Treći Vezir, zatim Drugi, i na kraju Veliki Vezir carstva. Jedan od spomenika njegove vladavine je i veliki most preko Drine, ÄÂuvena 'Na Drini ćuprija', u ViÅ¡egradu.
1812. - Kanadske vlasti 'Gornje Kanade' (Upper Canada) naložile su ameriÄÂkim državljanima da u roku od 12 dana napuste Ontario.
1859. - Na konopcu razapetom iznad Nijagarinih vodopada, Čarls Blondin (Charles) je pred 25.000 gledalaca prešao iz SAD u Kanadu.
1876. - Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile su rat Turskoj.
1886. - Prvi put je krenulo voz sa jedne obale Kanade na drugu. Putnici su stigli u Port Mudi, u Britiš Kolumbiji, 4. jula iste godine
1893. - RoÄ‘en je britanski politiÄÂar i druÅ¡tveni teoretiÄÂar Harold Leski (Laski). Kao uticajni ÄÂlan LaburistiÄÂke stranke zalagao se za ekonomske i socijalne reforme, ÄÂime je doprineo pobedi laburista na izborima 1945.
1893. - RoÄ‘en je lider nemaÄÂkih komunista Valter Ulbriht (Walter Ulbricht). Emigrirao je 1933. u Moskvu, gde je ostao do zavrÅ¡etaka Drugog svetskog rata, 1950. je postao prvi sekretar Jedinstvene radniÄÂke partije NemaÄÂke (DDR), a od 1960. predsednik Državnog veća Demokratske Republike NemaÄÂke.
1908. - U Sibiru, u oblasti Tunguska (Tunguzija), u Rusiji, je je došlo do strahovite eksplozije, do danas ne sasvim razjašnjene. Eksploziju je najverovatnije izazvao vazdušni udar meteora ili komete na visini od 6 do 10 kilometara iznad površine Zemlje. Energija eksplozije je kasnije procenjena izmedju 10 i 15 megatona TNT-a. Od eksplozije je porušeno oko 60 miliona stabala na površini od preko 2150 kvadratnih kilometara.
1913. - Naredbom bugarskog cara Ferdinanda izvrÅ¡en je prepad na srpsku i grÄÂku vojsku u Makedoniji. Usledila je bitka na Bregalnici kojom je poÄÂeo Drugi balkanski rat u koji je 10. jula uÅ¡la i Rumunija zaposevÅ¡i severnu Bugarsku. Rat je zavrÅ¡en mirom u BukureÅ¡tu 10. avgusta iste godine.
1930. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka, koji je na meÄ‘unarodnoj konferenciji u San Remu 1920. proglaÅ¡en za britansko mandatno podruÄÂje.
1934. - Dogodila se u NemaÄÂkoj tzv. 'Noć digaÄÂkih noževa' u kojoj su se, pod imenom 'Operacija ÄÂišćenja krvi', Hitlerove nacistiÄÂke pristalice obraÄÂunale sa svojim politiÄÂkim protivnicima. ZvaniÄÂno, ubijeno je 77 osoba, mada se smatra da je preko 400 ljudi nastradalo.
1936. - Objavljen je roman 'Prohujalo sa vihorom' (Gone with the Wind) koji je napisala Margaret MiÄÂel (Mitchell). Roman je postigao svetsku slavu, postao bestseller a po njemu je snimljen i film.
1936. - Etiopski car Haile Selasije I (Selassie) uputio je, u sedištu Lige naroda, apel za pomoć povodom invazije Italije na Etiopiju. Liga naroda odredila je sankcije protiv Italije, ali one nisu poštovane.
1938. - Umro je srpski pisac, pozoriÅ¡ni kritiÄÂar i diplomata Milan Rakić. Bio je ÄÂlan Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba. Njegove pesme ubrajaju se u najbolja ostvarenja u srpskoj lirici 20. veka ("Dolap", "Jefimija", "Na Gazimestanu").
1943. - AmeriÄÂke trupe iskrcale su se u Drugom svetskom ratu na ostrvo Nova Džordžija (Solomonska ostrva). Tokom operacije oboren je 121 japanski avion.
1946. - SAD su izvrÅ¡ile nuklearnu probu na pacifiÄÂkom ostrvu Bikini.
1948. - Jugoslovenska Å¡tampa objavila je Rezoluciju Informacionog biroa komunistiÄÂkih i radniÄÂkih partija (Informbiro) o stanju u KomunistiÄÂkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledila su hapÅ¡enja i zatvaranja ÄÂlanova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa.
1950. - AmeriÄÂki predsednik Hari Truman (Harry) izdao je nareÄ‘enje ameriÄÂkim trupama stacioniranim u Japanu da pomognu Republici Koreji da odbije napad Severne Koreje.
1960. - Republika Kongo (Zair) proglasila je nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran je Džozef Kasavubu (Joseph), a za premijera Patris Lumumba (Patrice).
1963. - Kardinal ÄÂovani Batista Montini (Giovanni Battista) ustoliÄÂen je kao papa Pavle VI, ÄÂiji je pontifikat obeležen sprovoÄ‘enjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.
1966. - Rodjen je ameriÄÂki bokser teÅ¡ke kategorije, prvak sveta u profesionalnom boksu, Majk Tajson (Mike Tyson).
1971. - Posle naizgled pesprekornog povratnog sletanja, u Kazahstanu su, u kapsuli pronadjeni mrtvi kosmonauti sovjetskog vasionskog broda Sojuz 11, kada je zbog neispravnog ventila, vazduh iz broda 'iscureo' iz letelice.
1974. - Tokom molitve u crkvi ubijena je Alberta King, Å¡est godina nakon ubistva njenog sina Martina Lutera Kinga, lidera ameriÄÂkih Crnaca u borbi za ravnopravnost i dobitnika Nobelove nagrade za mir 1964.
1974. - Čuveni ruski baletski igraĠMihail Barišnjikov napustio je, tokom turneje u Kanadi, ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao da živi na Zapadu.
1977. - Umro je Roberto Roselini (Rossellini), italijanski filmski režiser.
1984. - Džon Tarner (John N. Turner) je postao 17. predsednik vlade Kanade.
1989. - Sudanski general Omar Hasan al-Bašir (Hassan al-Bashir) oborio je u državnom udaru vladu Sadeka al-Mahdija (Sadeq).
1990. - PoÄÂelo je ujedinjavanje privrednih sistema IstoÄÂne i Zapadne NemaÄÂke.
1995. - BoÅ¡njaÄÂka vlada u Sarajevu prekinula je sve kontakte sa specijalnim izaslanikom UN JasuÅ¡ijem AkaÅ¡ijem (Yasushi Akashi), optužujući ga za popustljiv stav prema bosanskim Srbima.
1996. - Pod snažnim pritiskom meÄ‘unarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana MiloÅ¡evića, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić preneo je predsedniÄÂka ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu PlavÅ¡ić.
1997. - Kina je preuzela upravu nad gradom'državom Hong Kongom, ÄÂime je zavrÅ¡en period od 156 godina britanske kolonijalne vladavine nad Hong Kongom. Mnogi stanovnici su u panici napuÅ¡tali grad, bojeći se dolaska komunistiÄÂkog režima iz Kine. Sve je ipak obavljeno sasvim mirno.
1999. - Ã…Â kotska je posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.
2001. - Belgijski premijer Gaj VerhofÅ¡tad posetio je Kongo. To je prva poseta nekog belgijskog zvaniÄÂnika toj afriÄÂkoj zemlji, nakon hladnog rata i prekida odnosa koji su trajali 20 godina.
2001. - Umro je ÄŒet Atkins (77), legendarni kantri gitarista i predvodnik "NeÅ¡vilskog zvuka", akustiÄÂne muzike sa prizvukom popa.
2001. - Jugoslovenska glumica Tijana Kondić dobila je na filmskom festivalu u Puli, u Hrvatskoj, Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, za film "NataÅ¡a". To je bilo prvo uÄÂešće filma iz SR Jugoslavije na ovom festivalu od raspada bivÅ¡e SFRJ.
2001. - Grupa huligana i politiÄÂkih ekstremista pretukla je na Trgu Republike u Beogradu nekoliko homoseksualaca i lezbijki i time spreÄÂila održavanje prve "Gej parade" u Srbiji.
2002. - Brazil je pobedom nad NemaÄÂkom, u finalu 17. svetskog prvenstva u fudbalu, u Jokohami u Japanu, izborio rekordnu petu titulu svetskog prvaka.
2003. - Bosanski Srbin Željko Meakić, optužen pred HaÅ¡kim tribunalom za ratne zloÄÂine u logoru Omarska kod Prijedora predao se vlastima RS, a potom izruÄÂen tom sudu.
2004. - Visoki predstavnik meÄ‘unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi EÅ¡daun smednio je predednika parlamenta Republike Srpske (RS) Dragana Kalinića i zabranio mu svaki javni i politiÄÂki rad. Sa dužnosti u RS smenjeno je joÅ¡ 60 osoba, zbog nesaradnje sa HaÅ¡kim tribunalom.
2005. - AmeriÄÂki predsednik Džordž BuÅ¡ (George W. Bush) potpisao je ukaz o dodeljivanju trgovinskih preferencijala Srbiji i Crnoj Gori, ÄÂima je ukinut i poslednji deo paketa sancija uvedenih SR Jugoslaviji 1992. godine.
1470. - Rođen je Šarl VIII (Charles), kralj Francuske (1483-98), koji je ženidbom sa Anom od Bretanje dobio u miraz Bretanju, poslednju neujedinjenu francusku oblast.
1520. - Tokom Å¡panskog osvajanja Meksika u TenoÄÂtitlanu, gde je kasnije izgraÄ‘en Meksiko Sjudad, ubijen je poslednji car AsteÅ¡kog carstva Montesuma II Ksokojocin (Montezuma Xocoyotzin).
1579. - Ubijen je u Stambolu (Istambul, Turska) Mehmed PaÅ¡a Sokolović, turski janjiÄÂar, Veliki vezir Porte, veoma važna politiÄÂka figura otomanske carevine. Zadnjih 15 godina života bio je defakto apsolutni vladar turske države. Rodjen je u jugoistoÄÂnoj Bosni, od pravoslavnih roditelja a Turci su ga odveli u janjiÄÂare kao dete. Tokom života je zauzimao visoke položaje tokom vladavine tri turska sultana, Sulejmana VeliÄÂanstvenog, Selima Drugog i Murata Trećeg. Bio je Komanadant carske garde, Visoki Admiral Mornarice, Treći Vezir, zatim Drugi, i na kraju Veliki Vezir carstva. Jedan od spomenika njegove vladavine je i veliki most preko Drine, ÄÂuvena 'Na Drini ćuprija', u ViÅ¡egradu.
1812. - Kanadske vlasti 'Gornje Kanade' (Upper Canada) naložile su ameriÄÂkim državljanima da u roku od 12 dana napuste Ontario.
1859. - Na konopcu razapetom iznad Nijagarinih vodopada, Čarls Blondin (Charles) je pred 25.000 gledalaca prešao iz SAD u Kanadu.
1876. - Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile su rat Turskoj.
1886. - Prvi put je krenulo voz sa jedne obale Kanade na drugu. Putnici su stigli u Port Mudi, u Britiš Kolumbiji, 4. jula iste godine
1893. - RoÄ‘en je britanski politiÄÂar i druÅ¡tveni teoretiÄÂar Harold Leski (Laski). Kao uticajni ÄÂlan LaburistiÄÂke stranke zalagao se za ekonomske i socijalne reforme, ÄÂime je doprineo pobedi laburista na izborima 1945.
1893. - RoÄ‘en je lider nemaÄÂkih komunista Valter Ulbriht (Walter Ulbricht). Emigrirao je 1933. u Moskvu, gde je ostao do zavrÅ¡etaka Drugog svetskog rata, 1950. je postao prvi sekretar Jedinstvene radniÄÂke partije NemaÄÂke (DDR), a od 1960. predsednik Državnog veća Demokratske Republike NemaÄÂke.
1908. - U Sibiru, u oblasti Tunguska (Tunguzija), u Rusiji, je je došlo do strahovite eksplozije, do danas ne sasvim razjašnjene. Eksploziju je najverovatnije izazvao vazdušni udar meteora ili komete na visini od 6 do 10 kilometara iznad površine Zemlje. Energija eksplozije je kasnije procenjena izmedju 10 i 15 megatona TNT-a. Od eksplozije je porušeno oko 60 miliona stabala na površini od preko 2150 kvadratnih kilometara.
1913. - Naredbom bugarskog cara Ferdinanda izvrÅ¡en je prepad na srpsku i grÄÂku vojsku u Makedoniji. Usledila je bitka na Bregalnici kojom je poÄÂeo Drugi balkanski rat u koji je 10. jula uÅ¡la i Rumunija zaposevÅ¡i severnu Bugarsku. Rat je zavrÅ¡en mirom u BukureÅ¡tu 10. avgusta iste godine.
1930. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka, koji je na meÄ‘unarodnoj konferenciji u San Remu 1920. proglaÅ¡en za britansko mandatno podruÄÂje.
1934. - Dogodila se u NemaÄÂkoj tzv. 'Noć digaÄÂkih noževa' u kojoj su se, pod imenom 'Operacija ÄÂišćenja krvi', Hitlerove nacistiÄÂke pristalice obraÄÂunale sa svojim politiÄÂkim protivnicima. ZvaniÄÂno, ubijeno je 77 osoba, mada se smatra da je preko 400 ljudi nastradalo.
1936. - Objavljen je roman 'Prohujalo sa vihorom' (Gone with the Wind) koji je napisala Margaret MiÄÂel (Mitchell). Roman je postigao svetsku slavu, postao bestseller a po njemu je snimljen i film.
1936. - Etiopski car Haile Selasije I (Selassie) uputio je, u sedištu Lige naroda, apel za pomoć povodom invazije Italije na Etiopiju. Liga naroda odredila je sankcije protiv Italije, ali one nisu poštovane.
1938. - Umro je srpski pisac, pozoriÅ¡ni kritiÄÂar i diplomata Milan Rakić. Bio je ÄÂlan Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba. Njegove pesme ubrajaju se u najbolja ostvarenja u srpskoj lirici 20. veka ("Dolap", "Jefimija", "Na Gazimestanu").
1943. - AmeriÄÂke trupe iskrcale su se u Drugom svetskom ratu na ostrvo Nova Džordžija (Solomonska ostrva). Tokom operacije oboren je 121 japanski avion.
1946. - SAD su izvrÅ¡ile nuklearnu probu na pacifiÄÂkom ostrvu Bikini.
1948. - Jugoslovenska Å¡tampa objavila je Rezoluciju Informacionog biroa komunistiÄÂkih i radniÄÂkih partija (Informbiro) o stanju u KomunistiÄÂkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledila su hapÅ¡enja i zatvaranja ÄÂlanova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa.
1950. - AmeriÄÂki predsednik Hari Truman (Harry) izdao je nareÄ‘enje ameriÄÂkim trupama stacioniranim u Japanu da pomognu Republici Koreji da odbije napad Severne Koreje.
1960. - Republika Kongo (Zair) proglasila je nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran je Džozef Kasavubu (Joseph), a za premijera Patris Lumumba (Patrice).
1963. - Kardinal ÄÂovani Batista Montini (Giovanni Battista) ustoliÄÂen je kao papa Pavle VI, ÄÂiji je pontifikat obeležen sprovoÄ‘enjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.
1966. - Rodjen je ameriÄÂki bokser teÅ¡ke kategorije, prvak sveta u profesionalnom boksu, Majk Tajson (Mike Tyson).
1971. - Posle naizgled pesprekornog povratnog sletanja, u Kazahstanu su, u kapsuli pronadjeni mrtvi kosmonauti sovjetskog vasionskog broda Sojuz 11, kada je zbog neispravnog ventila, vazduh iz broda 'iscureo' iz letelice.
1974. - Tokom molitve u crkvi ubijena je Alberta King, Å¡est godina nakon ubistva njenog sina Martina Lutera Kinga, lidera ameriÄÂkih Crnaca u borbi za ravnopravnost i dobitnika Nobelove nagrade za mir 1964.
1974. - Čuveni ruski baletski igraĠMihail Barišnjikov napustio je, tokom turneje u Kanadi, ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao da živi na Zapadu.
1977. - Umro je Roberto Roselini (Rossellini), italijanski filmski režiser.
1984. - Džon Tarner (John N. Turner) je postao 17. predsednik vlade Kanade.
1989. - Sudanski general Omar Hasan al-Bašir (Hassan al-Bashir) oborio je u državnom udaru vladu Sadeka al-Mahdija (Sadeq).
1990. - PoÄÂelo je ujedinjavanje privrednih sistema IstoÄÂne i Zapadne NemaÄÂke.
1995. - BoÅ¡njaÄÂka vlada u Sarajevu prekinula je sve kontakte sa specijalnim izaslanikom UN JasuÅ¡ijem AkaÅ¡ijem (Yasushi Akashi), optužujući ga za popustljiv stav prema bosanskim Srbima.
1996. - Pod snažnim pritiskom meÄ‘unarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana MiloÅ¡evića, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić preneo je predsedniÄÂka ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu PlavÅ¡ić.
1997. - Kina je preuzela upravu nad gradom'državom Hong Kongom, ÄÂime je zavrÅ¡en period od 156 godina britanske kolonijalne vladavine nad Hong Kongom. Mnogi stanovnici su u panici napuÅ¡tali grad, bojeći se dolaska komunistiÄÂkog režima iz Kine. Sve je ipak obavljeno sasvim mirno.
1999. - Ã…Â kotska je posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.
2001. - Belgijski premijer Gaj VerhofÅ¡tad posetio je Kongo. To je prva poseta nekog belgijskog zvaniÄÂnika toj afriÄÂkoj zemlji, nakon hladnog rata i prekida odnosa koji su trajali 20 godina.
2001. - Umro je ÄŒet Atkins (77), legendarni kantri gitarista i predvodnik "NeÅ¡vilskog zvuka", akustiÄÂne muzike sa prizvukom popa.
2001. - Jugoslovenska glumica Tijana Kondić dobila je na filmskom festivalu u Puli, u Hrvatskoj, Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, za film "NataÅ¡a". To je bilo prvo uÄÂešće filma iz SR Jugoslavije na ovom festivalu od raspada bivÅ¡e SFRJ.
2001. - Grupa huligana i politiÄÂkih ekstremista pretukla je na Trgu Republike u Beogradu nekoliko homoseksualaca i lezbijki i time spreÄÂila održavanje prve "Gej parade" u Srbiji.
2002. - Brazil je pobedom nad NemaÄÂkom, u finalu 17. svetskog prvenstva u fudbalu, u Jokohami u Japanu, izborio rekordnu petu titulu svetskog prvaka.
2003. - Bosanski Srbin Željko Meakić, optužen pred HaÅ¡kim tribunalom za ratne zloÄÂine u logoru Omarska kod Prijedora predao se vlastima RS, a potom izruÄÂen tom sudu.
2004. - Visoki predstavnik meÄ‘unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi EÅ¡daun smednio je predednika parlamenta Republike Srpske (RS) Dragana Kalinića i zabranio mu svaki javni i politiÄÂki rad. Sa dužnosti u RS smenjeno je joÅ¡ 60 osoba, zbog nesaradnje sa HaÅ¡kim tribunalom.
2005. - AmeriÄÂki predsednik Džordž BuÅ¡ (George W. Bush) potpisao je ukaz o dodeljivanju trgovinskih preferencijala Srbiji i Crnoj Gori, ÄÂima je ukinut i poslednji deo paketa sancija uvedenih SR Jugoslaviji 1992. godine.
-
GangBang_Boy
- Clan u razvoju
- Postovi: 36
- Pridružen/a: 29 Jun 2009 11:18
Re: Na današnji dan...
"1966. - Rodjen je ameriÄÂki bokser teÅ¡ke kategorije, prvak sveta u profesionalnom boksu, Majk Tajson (Mike Tyson). " prava legenda... zao mi je sto je izgubio cerku 
(prije 2 mjeseca ja mislim)
(prije 2 mjeseca ja mislim)
Re: Na današnji dan...
Događaji
* 1997. - Nakon 99 godina vladavine Velike Britanije Hong Kong vraćen Kini
* 2002. - 72 osobe poginule su u sudaru putniÄÂkog i teretnog aviona iznad južne NjemaÄÂke.
Rođenja
* 1481 - Kristijan II, danski kralj
* 1534 - Fridrik II, danski i norveški kralj
* 1646 - Gottfried Wilhelm Leibniz, njemaÄÂki filozof i mislilac
* 1780 - Carl von Clausewitz, pruski general
* 1804 - George Sand, francuska književnica
* 1894 - Isaak Babel, ruski novinar
* 1925 - Franca Magnani, italijanska novinarka
* 1934 - Sydney Pollack, ameriÄÂki glumac i režiser
* 1953 - Jadranka Kosor, hrvatska politiÄÂarka i novinarka
* 1961 - Diana Spencer, princeza od Velsa
* 1961 - Carl Lewis, ameriÄÂki atletiÄÂar
* 1967 - Pamela Anderson, kanadska glumica
* 1977 - Liv Tyler, ameriÄÂka glumica
Smrti
* 1736 - Ahmed III, sultan Osmanlijskog carstva
* 1971 - William Lawrence Bragg, engleski fiziÄÂar
* 1974 - Juan Perón, argentinski general i predsjednik
* 1976 - Anneliese Michel, žrtva egzorcizma
* 1983 - Buckminster Fuller, ameriÄÂki arhitekt, dizajner, filozof i pisac
* 2004 - Marlon Brando, ameriÄÂki glumac
* 2004 - Jasper Ridley, britanski književnik
Praznici
* Dan nezavisnosti Burundija
* 1997. - Nakon 99 godina vladavine Velike Britanije Hong Kong vraćen Kini
* 2002. - 72 osobe poginule su u sudaru putniÄÂkog i teretnog aviona iznad južne NjemaÄÂke.
Rođenja
* 1481 - Kristijan II, danski kralj
* 1534 - Fridrik II, danski i norveški kralj
* 1646 - Gottfried Wilhelm Leibniz, njemaÄÂki filozof i mislilac
* 1780 - Carl von Clausewitz, pruski general
* 1804 - George Sand, francuska književnica
* 1894 - Isaak Babel, ruski novinar
* 1925 - Franca Magnani, italijanska novinarka
* 1934 - Sydney Pollack, ameriÄÂki glumac i režiser
* 1953 - Jadranka Kosor, hrvatska politiÄÂarka i novinarka
* 1961 - Diana Spencer, princeza od Velsa
* 1961 - Carl Lewis, ameriÄÂki atletiÄÂar
* 1967 - Pamela Anderson, kanadska glumica
* 1977 - Liv Tyler, ameriÄÂka glumica
Smrti
* 1736 - Ahmed III, sultan Osmanlijskog carstva
* 1971 - William Lawrence Bragg, engleski fiziÄÂar
* 1974 - Juan Perón, argentinski general i predsjednik
* 1976 - Anneliese Michel, žrtva egzorcizma
* 1983 - Buckminster Fuller, ameriÄÂki arhitekt, dizajner, filozof i pisac
* 2004 - Marlon Brando, ameriÄÂki glumac
* 2004 - Jasper Ridley, britanski književnik
Praznici
* Dan nezavisnosti Burundija
