Mudre Misli Poznatih i Nepoznatih
-
ADMIN_BOL-CHAT.DE
Nema ljepse nade od one koja je nikla iz tuge i nema ljepsih snova od onih koje radja bol.....I Cankar....
Strah se uklanja strahom , a strah od smrti strahom od sramote--DE Diderot...
Tko god nema karaktera nije covjek nego stvar.....S.Roch....
Znati mnogo stvari neznaci biti mudar.....Heraklit
Ako vise ljudi mrzi jednog covjeka.... znaci da je zaista dobar covjek....
Vrijeme je veliki ucitelj...Steta je medjutim, sto ubija svoje ucenike....H:Mrozek....
Strah se uklanja strahom , a strah od smrti strahom od sramote--DE Diderot...
Tko god nema karaktera nije covjek nego stvar.....S.Roch....
Znati mnogo stvari neznaci biti mudar.....Heraklit
Ako vise ljudi mrzi jednog covjeka.... znaci da je zaista dobar covjek....
Vrijeme je veliki ucitelj...Steta je medjutim, sto ubija svoje ucenike....H:Mrozek....
Zadnja izmjena: ra-ja, dana/u 15 Dec 2007 17:49, ukupno mijenjano 1 put.
Istina je najdragocijenjenija stvar koju imamo .Sluzimo se njome stedljivo......M.Twain
Ne cinite nista sto se protivi vasoj savjesti, pa cak i ako to od vas trazi drzava.....A.Ainstein
Poznavanje samog sebe presudan je uvod u mijenjanje samog sebe.....A.Huwley
Imamo se pravo zaliti na zivot jedino ako od njega trazimo nemoguce...M.Gorki
Postati covjek ljepse je nego postati kralj.....A.G.Matos.....
Ne cinite nista sto se protivi vasoj savjesti, pa cak i ako to od vas trazi drzava.....A.Ainstein
Poznavanje samog sebe presudan je uvod u mijenjanje samog sebe.....A.Huwley
Imamo se pravo zaliti na zivot jedino ako od njega trazimo nemoguce...M.Gorki
Postati covjek ljepse je nego postati kralj.....A.G.Matos.....
" Samo kad se bori protiv samog sebe covek je strahovito nemocan. "
" Starost je maska smrti. "
" Veliki covek je veliki i kad je u senci. "
" Zivot je knjiga koju svi ne citaju do kraja, a malo je onih koji je mogu shvatiti. "
" Jos uvek postoje mnoge zablude koje se provlace kao istina i usled toga je opasnost od njih sve veca. "
" Grehove vladara otplacuje samo narod. "
" Postoje ljudi koji bi mogli osvojiti svet, a ipak ne znaju vladati sobom. "
" Svi ceznu za mirom, a uvek su spremni da ratuju. "
" U snazi oruzja krije se najveca nemoc pravde. "
" Tacnost je, izmedju ostalog i postovanje samog sebe. "
" Nema srece tamo gde je savest necista. "
" Svi se radjaju siromasni, ali niko ne bi hteo tako da umre. "
" Lenj covek smatra da je i disanje tesko. "
" Kad izgubis veru u sebe, potrazi je ponovo. I kad se uveris da je nisi nasao, potrudi se da je stvoris. "
Dj. Nuridjani
=D>
" Starost je maska smrti. "
" Veliki covek je veliki i kad je u senci. "
" Zivot je knjiga koju svi ne citaju do kraja, a malo je onih koji je mogu shvatiti. "
" Jos uvek postoje mnoge zablude koje se provlace kao istina i usled toga je opasnost od njih sve veca. "
" Grehove vladara otplacuje samo narod. "
" Postoje ljudi koji bi mogli osvojiti svet, a ipak ne znaju vladati sobom. "
" Svi ceznu za mirom, a uvek su spremni da ratuju. "
" U snazi oruzja krije se najveca nemoc pravde. "
" Tacnost je, izmedju ostalog i postovanje samog sebe. "
" Nema srece tamo gde je savest necista. "
" Svi se radjaju siromasni, ali niko ne bi hteo tako da umre. "
" Lenj covek smatra da je i disanje tesko. "
" Kad izgubis veru u sebe, potrazi je ponovo. I kad se uveris da je nisi nasao, potrudi se da je stvoris. "
Dj. Nuridjani
=D>
BRE
Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karadjordjevic.
Dosla je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli dvor. Prosetala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojcica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.
Na njenom crnom slamnatom sesiru sirokog oboda, sve vreme je venulo zuto cvece koje je ubrala na Kosovu polju.
Za razliku od skorojevica obogacenih preko noci, koji kad se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju citav niz primedbi na sve i svasta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, kaze, ljude, ulice, drvorede, nasu hranu i nacin zivota...
Kada smo se upoznali pre dvanaest godina u Njujorku, otkrio sam joj tajnu, da sam kao decak ljubio svaku zabu koju bih uhvatio.
- Zasto si ljubio zabe?
- Za svaki slucaj! - kazao sam - Nikada se ne zna kada ce se neka zaba pretvoriti u princezu...
U medjuvremenu Princeza je naucila da sasvim pristojno govori srpski i da pise cirilicom.
Kao i sav otmen svet, ona govori odmereno i tiho. Mi, naravno, galamimo i pricamo svi uglas. Zbog toga je Princeza naucila da kaze: "Nemoj da se deres!"
Sedeli smo na jednom brodu na reci Savi i posmatrali setace na keju. Sve Beogradske devojke, izgledale su kao princeze iz nekih zacaranih, tajnih novobeogradskih kraljevstva.
Jedanput sam pisao o njima:
"Leti, mi smo zaista, najlepsi narod na svetu! Zimi nas siju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku bizonske bunde Londona, kada se pod ludim suncem pocne da topi rimska sminka, kada se izadje iz kuca i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od sesira - dolazi nasih pet minuta! Na suncu, toj sirotinjskoj majci dovoljne su samo jedne farmerice i jedna majica, pa da golim telima usijemo dekadentno englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijenosti... Vise nije vazno sta ko poseduje - sve sto je lepo, leto je izvuklo za kosu na ulicu!"
Kceri Beograda! Usred krize i nemastine, one su odevene u cistu fantaziju...
"Nemoj da se deres!" rece Princeza.
Ali ja ne vodim otmene, aristokratske rubrike (kakvih kod nas, uostalom i nema) pa zbog toga necu ni opisivati sta je sve Princeza radila po Beogradu i okolini.
Setih se kako sam je davno, jednoga dana u restoranu "Djino" na Leksington aveniji, ucio da kaze bre. Tada nije znala sta znaci ta rec, ukoliko je uopste rec, a ne recca!
Pravo je cudo kako covek u tudjini odjedanput pocne da shvata vrednost nekih stvari i reci, na koje kod kuce nije ni obracao paznju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u nasem svakodnevnom govoru, koliko viseslojan, nabijen svim mogucim znacenjima i varijacijama... Cini mi se da ne mozemo ni da sastavimo recenicu, a da se u njoj ne nadje makar jedno bre, bas kao u Bosanaca bolan, ili kod Dalmatinaca ono cuveno nepostojano eeee! - koje ima hiljadu znacenja i intonacija.
Receno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivacki: Ma, idi, bre!
Izazivacki: Sta je, bre?
Nezno: Ih, bre!
Sa ljubavlju: Dodji, bre...
Prepotentno: Ti ces, bre, da mi kazes?
Filozofski: More, bre!
Zapanjeno: Otkud sad to, bre?
Zapovednicki: "Sviri, bre!" - zapovedi Hajduk Stanko ciganima.
Epski: "Bre, ne lazi crni Arapine!"
"Bre, cutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uopste, prevesti to malo, a tako znacajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, neznosti i lezernosti, ima neceg bundzijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono sluzi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i zaljenje, sluzi za cudjenje, za poziv i opomenu, za iznenadjenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - cini se, ono je nasa sustina... I da se nekim cudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!
A, onda je doslo vreme da se princeza Jelisaveta vrati u beli svet.
Kazao sam joj da je lepsa nego ikada i to stvarno nije bio prazan kompliment.
-Nemoj da se deres! - rekla je odlazeci niz Makedonsku.
-Ajde, bre! - rekao sam, ali me nije cula.
Momo Kapor
IH BRE KAKVA LAFCINA OD PISCA
=D> [smilie=heart fill with love.gif]
Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karadjordjevic.
Dosla je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli dvor. Prosetala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojcica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.
Na njenom crnom slamnatom sesiru sirokog oboda, sve vreme je venulo zuto cvece koje je ubrala na Kosovu polju.
Za razliku od skorojevica obogacenih preko noci, koji kad se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju citav niz primedbi na sve i svasta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, kaze, ljude, ulice, drvorede, nasu hranu i nacin zivota...
Kada smo se upoznali pre dvanaest godina u Njujorku, otkrio sam joj tajnu, da sam kao decak ljubio svaku zabu koju bih uhvatio.
- Zasto si ljubio zabe?
- Za svaki slucaj! - kazao sam - Nikada se ne zna kada ce se neka zaba pretvoriti u princezu...
U medjuvremenu Princeza je naucila da sasvim pristojno govori srpski i da pise cirilicom.
Kao i sav otmen svet, ona govori odmereno i tiho. Mi, naravno, galamimo i pricamo svi uglas. Zbog toga je Princeza naucila da kaze: "Nemoj da se deres!"
Sedeli smo na jednom brodu na reci Savi i posmatrali setace na keju. Sve Beogradske devojke, izgledale su kao princeze iz nekih zacaranih, tajnih novobeogradskih kraljevstva.
Jedanput sam pisao o njima:
"Leti, mi smo zaista, najlepsi narod na svetu! Zimi nas siju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku bizonske bunde Londona, kada se pod ludim suncem pocne da topi rimska sminka, kada se izadje iz kuca i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od sesira - dolazi nasih pet minuta! Na suncu, toj sirotinjskoj majci dovoljne su samo jedne farmerice i jedna majica, pa da golim telima usijemo dekadentno englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijenosti... Vise nije vazno sta ko poseduje - sve sto je lepo, leto je izvuklo za kosu na ulicu!"
Kceri Beograda! Usred krize i nemastine, one su odevene u cistu fantaziju...
"Nemoj da se deres!" rece Princeza.
Ali ja ne vodim otmene, aristokratske rubrike (kakvih kod nas, uostalom i nema) pa zbog toga necu ni opisivati sta je sve Princeza radila po Beogradu i okolini.
Setih se kako sam je davno, jednoga dana u restoranu "Djino" na Leksington aveniji, ucio da kaze bre. Tada nije znala sta znaci ta rec, ukoliko je uopste rec, a ne recca!
Pravo je cudo kako covek u tudjini odjedanput pocne da shvata vrednost nekih stvari i reci, na koje kod kuce nije ni obracao paznju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u nasem svakodnevnom govoru, koliko viseslojan, nabijen svim mogucim znacenjima i varijacijama... Cini mi se da ne mozemo ni da sastavimo recenicu, a da se u njoj ne nadje makar jedno bre, bas kao u Bosanaca bolan, ili kod Dalmatinaca ono cuveno nepostojano eeee! - koje ima hiljadu znacenja i intonacija.
Receno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivacki: Ma, idi, bre!
Izazivacki: Sta je, bre?
Nezno: Ih, bre!
Sa ljubavlju: Dodji, bre...
Prepotentno: Ti ces, bre, da mi kazes?
Filozofski: More, bre!
Zapanjeno: Otkud sad to, bre?
Zapovednicki: "Sviri, bre!" - zapovedi Hajduk Stanko ciganima.
Epski: "Bre, ne lazi crni Arapine!"
"Bre, cutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uopste, prevesti to malo, a tako znacajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, neznosti i lezernosti, ima neceg bundzijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono sluzi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i zaljenje, sluzi za cudjenje, za poziv i opomenu, za iznenadjenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - cini se, ono je nasa sustina... I da se nekim cudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!
A, onda je doslo vreme da se princeza Jelisaveta vrati u beli svet.
Kazao sam joj da je lepsa nego ikada i to stvarno nije bio prazan kompliment.
-Nemoj da se deres! - rekla je odlazeci niz Makedonsku.
-Ajde, bre! - rekao sam, ali me nije cula.
Momo Kapor
IH BRE KAKVA LAFCINA OD PISCA
=D> [smilie=heart fill with love.gif]
Bila je mjesecina, krhka i svilena nisani na mezarlucima bjelasali su se toplo, izmedju kuca cucorila je razbijena moc, po sokacima i avlijama uznemireno se kretao mladi svijet, cuo se kikot i daleka pjesma i sapat, izgledalo je da u ovoj djurdjevskoj noci kasaba cepti u groznici. I odjednom, bez ikakva razloga, osjetih da sam izdvojen iz svega ovoga. Neprimjetno se uvukao u mene strah, sve je pocelo dobijati cudne razmjere, nisu to vise bila poznata kretanja, ni poznati ljudi, ni poznata kasaba. Nisam ih nikad vidio ovakve, nisam znao da se svijet moze toliko izobliciti za dan, za sat, za tren, kao da se uzbunila vilenjacka krv i niko je utisati ne moze. Vidio sam ih po dvoje, cuo po dvoje, bili su iza svih taraba, iza svih kapija, iza svih zidova, nisu se smijali kao drugih dana, ni gledali, ni razgovarali, glasovi su im priguseni, teski, vrisak se probija kao munja u ovoj oluji sto prijeti, vazduh je natopljen grijehom, noc ga je puna, poletjece nocas vjestice skikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesecine i niko nece ostati razuman, buknu ce ljudi strascu i bijesom, ludoscu i zeljom da se upropaste, odjednom, svi, kuda cu ja? Trebalo bi se moliti, traziti milost od Boga za sve grijesne, ili kaznu, da ih urazumi. Obuzimala me srdzba, kao groznica, kao nastup. Zar nista ne pomaze sve sto cinimo? Je li rijec Bozja koju propovijedamo mutava i glinena, ili je uho njihovo gluho za nju? Je li prava vjera u njima toliko slaba da se rusi kao trula ograda pred krdom divljih strasti?
Dervis i smrt
Mesa Selimovic [smilie=heart fill with love.gif]
Dervis i smrt
Mesa Selimovic [smilie=heart fill with love.gif]