Govor Miroslava Antića
Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio potišten
kada bih sve ovo što osećam morao da ti objašnjavam
hudim jezikom ÄÂoveka:reÄÂima sumnjivim,rovitim,
razjedenim i nekorisnim.
Postoje svakodnevne,sasvim obiÄÂne stvari
koje su mnogima tajna.
''NajÄÂvršća vrata su ona koja su Å¡irom otvorena'',
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji će neko otkriti sutra,a možda niko
neće ni pokušavati da ga otkrije.Ali,ti ga već sada
moraš obuhvatiti mislima.
Jer to je jezik znaÄÂenja,a ne dijalekt naziva.
Postoje kulture gestova,disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote.Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog,volja volje i moć moći.
Postoji kretanje kretanja,razmišljanje razmišljanja,...
postoji i ljubav ljubavi,sine moj!
Sve se reÄ‘e usuÄ‘ujem da izgovaram reÄÂi,
jer uvek znaÄÂe drugo nego Å¡to ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u Å¡umovima beskraja.
Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleđa.
Takvo je moje ćutanje s tobom ove noći.
Opnu po opnu,ljusku po ljusku,sluz po sluz,
zamor među nama civilizacije protozoa,
epohe virusa,ćelije stena i vazduha,
i ustavljena koža vode i vecnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim vremenima,
sada iz ovog trenutka,u kojem smo se zadesili.
Pišem umesto tebe Snežani i Alisi.
Ã…Â aljem telegrame Pinokiju i Malom Princu.
Javljam se, bar jednom dnevno, telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali,ni reÄÂi odgovora.ZnaÄÂi da misle na nas.
Ko zna glasove misli,retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poÅ¡tuju reÄÂima,a vole ćutanjem.
Miroslav Antić
Re: Miroslav Antić
Miroslav Antić
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pesnik
rođen: 14. mart 1932.
Mokrin (Srbija)
preminuo: 24. jun 1986.
Novi Sad
Miroslav Mika Antić roÄ‘en 14. marta 1932. u Mokrinu - Kikinda  preminuo 24. juna 1986 u Novom Sadu) u bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohaÄ‘ao je osnovnu Å¡kolu, gimnaziju je zavrÅ¡io u Kikindi i PanÄÂevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu.
Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima - bio je mopnap, padio u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i Zmajevog „Nevena“, a takođe je bio novinar Dnevnika. Umro je 24. juna 1986. godine.
[uredi] Dela
Poznatija dela su mu:
* „Vojvodina“,
* „IspriÄÂano za proleće“,
* „Roždestvo tvoje“,
* „Plavo nebo“,
* „Nasmejani svet“,
* „Psovke nežnosti“,
* „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme)
* „Mit o ptici“,
* „Šašava knjiga“,
* „Izdajstvo lirike“,
Za decu je napisao:
* „Plavi ÄÂuperak“
* „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu)
* „Prva ljubav“ i
* „Garavi sokak“
* „Živeli prekosutra“.
Režirao je filmove „DoruÄÂak sa Ä‘avolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „StraÅ¡an lav“ i dr.
Pored ovoga pisao je dramska dela i jedan roto roman.
[uredi] Nagrade
Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pesnik
rođen: 14. mart 1932.
Mokrin (Srbija)
preminuo: 24. jun 1986.
Novi Sad
Miroslav Mika Antić roÄ‘en 14. marta 1932. u Mokrinu - Kikinda  preminuo 24. juna 1986 u Novom Sadu) u bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohaÄ‘ao je osnovnu Å¡kolu, gimnaziju je zavrÅ¡io u Kikindi i PanÄÂevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu.
Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima - bio je mopnap, padio u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i Zmajevog „Nevena“, a takođe je bio novinar Dnevnika. Umro je 24. juna 1986. godine.
[uredi] Dela
Poznatija dela su mu:
* „Vojvodina“,
* „IspriÄÂano za proleće“,
* „Roždestvo tvoje“,
* „Plavo nebo“,
* „Nasmejani svet“,
* „Psovke nežnosti“,
* „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme)
* „Mit o ptici“,
* „Šašava knjiga“,
* „Izdajstvo lirike“,
Za decu je napisao:
* „Plavi ÄÂuperak“
* „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu)
* „Prva ljubav“ i
* „Garavi sokak“
* „Živeli prekosutra“.
Režirao je filmove „DoruÄÂak sa Ä‘avolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „StraÅ¡an lav“ i dr.
Pored ovoga pisao je dramska dela i jedan roto roman.
[uredi] Nagrade
Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.
- Privitak/ci
-
Re: Miroslav Antić
Gde je sve tvoje...
Zar te ne uplaši pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspiš?
S kim se izležava tvoj san
sad, dok si budan?
Gde je sve ono Å¡to si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?
Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga tražiš?
Antić je (...) tajanstvena, ÄÂudesna taÄÂka naÅ¡ih govora i razgovora, naÅ¡ih reÄÂenica.
(Iz predgovora Draška Ređepa za novu knjigu sa poezijom Miroslava Antića u izdanju novosadskog Prometeja – „Antologija Antić“.)
Ove pesme sam zapisivao da lakÅ¡e diÅ¡ete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine (...) vrÅ¡njaÄÂki. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu o ovim reÄÂima koje ste proÄÂitali nego u vama, a reÄÂi se upotrebljavaju samo kao kljuÄÂevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljenja, već zavrÅ¡ena, već mnogo puta oplakana ili otpevana, ÄÂeka zatvorena da je neko oslobodi. Knjiga je osloboÄ‘ena pesma, ona Å¡to ko zna od kada, postoji u svakome od nas. I joÅ¡ jedno važno: nemojte me shvatiti preozbiljno. Nisam ja sakupio svu pamet ovog sveta. Samo sam poÄÂeo da govorim neÅ¡to Å¡to treba i dalje govoriti, lepÅ¡e od mene, Å¡arenije od mene i drukÄÂije od mene, a sliÄÂnije vama. Jednom, kad zaÄ‘ete u malo dublje u kalendare, pa se okrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kao Å¡to slikar gleda u platno koje treba da savlada i oživi, sigurno ćete pronaći u sebi bolju pesmu o ljubavi.
Zar te ne uplaši pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspiš?
S kim se izležava tvoj san
sad, dok si budan?
Gde je sve ono Å¡to si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?
Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga tražiš?
Antić je (...) tajanstvena, ÄÂudesna taÄÂka naÅ¡ih govora i razgovora, naÅ¡ih reÄÂenica.
(Iz predgovora Draška Ređepa za novu knjigu sa poezijom Miroslava Antića u izdanju novosadskog Prometeja – „Antologija Antić“.)
Ove pesme sam zapisivao da lakÅ¡e diÅ¡ete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine (...) vrÅ¡njaÄÂki. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu o ovim reÄÂima koje ste proÄÂitali nego u vama, a reÄÂi se upotrebljavaju samo kao kljuÄÂevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljenja, već zavrÅ¡ena, već mnogo puta oplakana ili otpevana, ÄÂeka zatvorena da je neko oslobodi. Knjiga je osloboÄ‘ena pesma, ona Å¡to ko zna od kada, postoji u svakome od nas. I joÅ¡ jedno važno: nemojte me shvatiti preozbiljno. Nisam ja sakupio svu pamet ovog sveta. Samo sam poÄÂeo da govorim neÅ¡to Å¡to treba i dalje govoriti, lepÅ¡e od mene, Å¡arenije od mene i drukÄÂije od mene, a sliÄÂnije vama. Jednom, kad zaÄ‘ete u malo dublje u kalendare, pa se okrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kao Å¡to slikar gleda u platno koje treba da savlada i oživi, sigurno ćete pronaći u sebi bolju pesmu o ljubavi.
Re: Miroslav Antić
PLAVI ÄŒUPERAK
ÄŒuperak kose obiÄÂno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan ÄÂuperak plavi
zamisli gdje?
-u mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lijepo.
U glavi.
To nije moj ÄÂuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a".
Pa Å¡ta?
Vidjećeš šta-kad jednog dana
ÄÂuperak neÄÂije kose tuÄ‘e
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo-malo pa ...pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se muÄÂiÅ¡, pa uÄÂiÅ¡-a sve kojeÅ¡ta uÄÂiÅ¡.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ruÄÂne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiÅ¡ Å¡ta je ÄÂuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od deÄÂaka-pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.
Miroslav Antić
Kako sam voljela ovu pjesmu![[smile.gif]](./images/smilies/smile.gif "smileycrush")
ÄŒuperak kose obiÄÂno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan ÄÂuperak plavi
zamisli gdje?
-u mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lijepo.
U glavi.
To nije moj ÄÂuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a".
Pa Å¡ta?
Vidjećeš šta-kad jednog dana
ÄÂuperak neÄÂije kose tuÄ‘e
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo-malo pa ...pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se muÄÂiÅ¡, pa uÄÂiÅ¡-a sve kojeÅ¡ta uÄÂiÅ¡.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ruÄÂne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiÅ¡ Å¡ta je ÄÂuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od deÄÂaka-pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.
Miroslav Antić
Kako sam voljela ovu pjesmu
Vezite me cim pocnem sanjati vinograde, zna se ko sam kad se pogase ljeta...
Re: Miroslav Antić
ar te ne uplaši pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspiš?
S kim se izležava tvoj san
sad, dok si budan?
Gde je sve ono Å¡to si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?
Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga tražiš?
s kim luta tvoja svest kad zaspiš?
S kim se izležava tvoj san
sad, dok si budan?
Gde je sve ono Å¡to si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?
Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga tražiš?
![[thumbup.gif]](./images/smilies/thumbup.gif "thumbup"){kind=small}
![[smileyheartbounceqy7.gif]](./images/smilies/smileyheartbounceqy7.gif "smileyheartbounc"){kind=small}
Re: Miroslav Antić
Najljubavnija
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reÄ o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćošku
bespomoćni i baÄÂeni.
Neko u ovoj sobi neće više da bude dete,
neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruÄÂa,
neko u ovoj sobi samo ćuti, ćuti
i glada kroz prozor kako jesen sa lišćem
i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova sa pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reÄ o ljubavi.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reÄ o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćošku
bespomoćni i baÄÂeni.
Neko u ovoj sobi neće više da bude dete,
neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruÄÂa,
neko u ovoj sobi samo ćuti, ćuti
i glada kroz prozor kako jesen sa lišćem
i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova sa pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reÄ o ljubavi.
Re: Miroslav Antić
„Ovo su tvoje pesme. Ne pitaj kako sam saznao Å¡ta misliÅ¡. Možda sam ponekad bio ti, možda si ti pomalo bio ja. Možda smo zajedno bili ceo svet.â€Â
Re: Miroslav Antić
Jastuk za dvoje
Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obiÄÂne sreće.
I nemam obiÄÂne grehove.
Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
Å¡to se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja.
Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu ÄÂaÅ¡e, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
ÄŒak i kad ti se ÄÂini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.
Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obiÄÂne sreće.
I nemam obiÄÂne grehove.
Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
Å¡to se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja.
Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu ÄÂaÅ¡e, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
ÄŒak i kad ti se ÄÂini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.
Re: Miroslav Antić
Senka
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.
Re: Miroslav Antić
Kroj
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima.
BićeÅ¡ moj naÄÂin odevanja
svega nežnog i tajnog.
Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini naÄÂin da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom.
Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom.
Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je ÄÂišćenje nekim. Ljubav je neÄÂiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj naÄÂin toplog.
Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima.
BićeÅ¡ moj naÄÂin odevanja
svega nežnog i tajnog.
Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini naÄÂin da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom.
Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom.
Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je ÄÂišćenje nekim. Ljubav je neÄÂiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj naÄÂin toplog.
Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
Re: Miroslav Antić
Kada bi prostori ovako umjeli da vole - kao ja, već bi postali beskonaÄÂnost. Kad bi vrijeme ovako umjelo da voli - kao ja već bi se pretvorilo u veÄÂnost...
Pokušaj unazad dane da brojiš, pokušaj unazad sate da brojiš. U svaki kutak života zađi,i sve propušteno ponovo nađi.
ProroÄÂanstvo
Ne osećati hladnoću,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.
Nasmejan, otići mirno.
PretoÄÂiti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u Å¡ume,
ovakve jedne noći
pod maglom neprozirnom.
I onda:
živeti prostran.
Biti do kraja sveta
sve što se doseći može.
Nikada ne ostati mali.
Biti miris i boja,
biti tišina u vetru,
i biti okean zvezda
Å¡to se u veÄÂnost pali.
Pokušaj unazad dane da brojiš, pokušaj unazad sate da brojiš. U svaki kutak života zađi,i sve propušteno ponovo nađi.
ProroÄÂanstvo
Ne osećati hladnoću,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.
Nasmejan, otići mirno.
PretoÄÂiti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u Å¡ume,
ovakve jedne noći
pod maglom neprozirnom.
I onda:
živeti prostran.
Biti do kraja sveta
sve što se doseći može.
Nikada ne ostati mali.
Biti miris i boja,
biti tišina u vetru,
i biti okean zvezda
Å¡to se u veÄÂnost pali.
Vezite me cim pocnem sanjati vinograde, zna se ko sam kad se pogase ljeta...
Re: Miroslav Antić
Opomena
Važno je, možda, i to da znamo:
ÄÂovek je željen tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reÄÂi iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.
Važno je, možda, i to da znamo:
ÄÂovek je željen tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reÄÂi iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.