Horor od života: Možda će bagra završiti u džehennemu, ali dok ne umru BiH je za njih džennet

Oko 200.000 ljudi svako jutro se budi i kreće na posao sa željom da se u toku dana ne razboli, uvečer se vraća kući s pitanjem šta će biti kad ne budu mogli raditi, na kraju mjeseca čekaju mizernu, teško zarađenu platu, koju možda hoće, a možda i neće dobiti.

Kada je Agencija za statistiku BiH početkom sedmice objavila redovne statističke podatke o nezaposlenosti (ako se mogu nazvati redovnim podaci za maj objavljeni krajem jula) i preliminarne anketne podatke o nezaposlenosti za 2011. godinu, direktor Agencije je u više navrata naglašavao da se podaci ne mogu upoređivati. Nije sad važno šta direktor kaže o poređenju podataka, važno je šta podaci kažu.

Redovni statistički podaci kažu ovako: stopa registrirane nezaposlenosti u BiH je 43,1 posto, nezaposlena je 526.791 osoba, a sreću da radi ima 694.191 osoba. Rezultati Ankete o radnoj snazi za 2011. godinu pokazuju da je stopa nezaposlenosti 27,6 posto, nezaposleno je oko 310.000 osoba, a zaposleno oko 890.000.

Dakle, podaci kažu da je razlika u oko 200.000 ljudi. Toliko je više zaposlenih i toliko manje nezaposlenih, odnosno obrnuto. Vjerovatno će se neko zapitati kako je moguće da nastane razlika od oko 200.000 zaposlenih ili nezaposlenih ljudi? A nije teško, imamo i previše onih koji rade mimo zakona, nepoštenih, lopova i svakakve bagre. Upravo su oni glavni razlog zašto se podaci ne podudaraju, mada ne treba zanemariti ni one u javnim službama za zapošljavanje.

Naime, oko pola miliona ljudi sposobnih da rade a nemaju posla registrirano je u službama za zapošljavanje, popularnim mjestima zvanim biroi. Većina njih ostvaruje pravo na liječenje ili prima naknadu za nezaposlenost putem biroa za zapošljavanje, ali to neke od njih uopće ne sprečava da rade na crno. Istovremeno, anketna nezaposlenost računa sve one koji, popunjavajući anketu, kažu da zaista nemaju posao, ni "na crno", ni "na bijelo". Tako imamo oko 200.000 ljudi koji rade a piše im se da ne rade.

Skoro četvrtina bh. ekonomije je "siva". Raj za sve one koji ne moraju plaćati poreze državi, radnicima ne moraju uplatiti penzijsko i zdravstveno osiguranje, ne moraju brinuti o radničkim pravima, visini plata, radnom vremenu, prekovremenom radu, radu praznicima i vikendima... Ništa ne moraju. Iz svega toga izvlače korist za sebe. A radnici, nemaju izbora, moraju raditi.

Oko 200.000 ljudi svako ujutro se budi i kreće na posao sa željom da se u toku dana ne razboli, jer nema zdravstveno osiguranje i ne može ići ljekaru, uvečer se vraća kući s pitanjem šta će biti kad ne budu mogli raditi, jer nemaju penzijsko osiguranje, na kraju mjeseca čekaju mizernu, teško zarađenu platu, koju možda hoće, a možda i neće dobiti. Ukratko, horor od života, piše Oslobođenje.

Možda će ona bagra koju spomenuh završiti u džehennemu, ali dok ne umru, BiH je za njih džennet.

• 1 Avg, 2011
• 927 pregleda